Прочитај ми чланакКао сензационална и још више као скандалозна одјекнула је и прострујала Србијом званична вест из Штаба НАТО да бомбе са осиромашеним уранијумом, којима су 1999. године засули Србију, „нису опасне по здравље људи“!
НАТО је у истом саопштењу навео „да је програм УН за животну средину у свом извештају из 2001. године закључио да локације са осиромашеним уранијумом „нису значајне“ по питању ризика за здравље људи“.
Како тврде из Алијансе, „то су научне чињенице“.
„Невероватно је што су челници НАТО имали дрскости да то изјаве 19 година од бомбардовања Србије када је научно доказано више пута у више случајева да је Уранијум 238, или „осиромашени уранијум“, кобан по здравље људи јер изазива све облике канцера, лимфних ракова и тумора“, истиче за Факти један од наших највећих познавалаца ове проблематике, онколог проф. др Слободан Чикарић.
За скоро две деценије на територији Србији и Косова и Метохије број малигних обољења међу грађанима је драматично увећан. То потврђују сви здравствени извештаји и евиденције које у Србији већ годинама помно бележе „Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” и Републички завод за статистику.
Од 30 до 300 одсто више оболелих од канцера у Србији
„Друштво Србије за борбу против рака“, већ годинама јавност Србије редовно обавештава о правој епидемији канцера после НАТО агресије осиромашеним уранијумом.
Слободан Чикарић, признати стручњак истиче: „Сваке године објављујемо све поразније податке о рапидном повећању оболевања становништва Србије од канцера. Од 2001. године број оболелих расте све већом прогресијом, тачно онако како је наука предвидела. Значи, управо увећани резултати оболевања од канцера у Србији потврђују научне чињенице о опасном по живот дејству Уранијума 238, па тврдња НАТО штаба јесте исмевање науци и признатим светским стручњацима. У овој области се све зна и све је егзактно утврђено, нема импровизација!
– Да будем конкретан: У Србији је 2001. оболело 30.744 лица од свих врста канцера и тумора, а умрло је 18.776 лица. А 2015. године је оболело чак 38. 066 грађана, а умрло је 22.400! Повећање оболевања од канцера у Србији је огромно, скоро 30 одсто!
– Одмах да нагласим: овај раст канцерогених обољења не може се објаснити факторима повећаног коришћења алкохола, повећањем тежине, дебљањем или пушењем дувана… Узрок све већег обољевања је искључиво последица дејства осиромашеног Уранијума 238!Нагло повећање је уследило од 2006. године.
– И последње и најстрашније: ако се из ових података издвоје оболели од такозваних финих ракова – леукемије, рака крви и лимфома – 2001. године су у Србији оболела 734 лица, а умрло 468. А 2015. године оболело је чак 2.744, а умрло – 1.447 особа! Ово је права агонија и епидемија узрокована ужасним штетним последицама уранијума 238. Овакво вишеструко повећање од 300 одсто у Србији управо је предвидела наука!“
Владислав Јовановић, некадашњи министар спољних послова СРЈ и Србије, коаутор запажене књиге-студије „Злочин у рату, геноцид у миру“ (Службени гласник“, 2012), о последицама бомбардовања Србије осиромашеним уранијумом каже: „Према овом саопштењу НАТО „стручњака“, ми Срби, и сви грађани Србије требали би још да будемо и срећни што су по нама падале бомбе са осиромашеним уранијумом, јер ето по тим људима без савести те бомбе „нису опасне по здравље људи“!?!
НАТО злочин уранијумом је постао геноцидан
Јовановић још истиче: „Небрига НАТО према последицама бомбардовања Србије се граничи са невероватном бездушношћу. Они у НАТО добро знају какве тешке последице оставља осиромашени уранијум на здравље људи, уништавајући им и животе и животну средину стотинама година унапред. Тако да њихов брутални злочин прераста у геноцид. После скоро тромесечног варварског бомбардовања Србије 1999, САД и земље НАТОнису се досада, после 19 година, због тога ни извиниле Србији.“
Јовановић још наглашава: „Посебна нечовечност НАТО агресора била је садржана у одлуци да се масовно и неселективно користе оружја са осиромашеним уранијумом. Његову употребу није дозвољавао здрав разум, с обзиром на моралну неприхватљивост и несагледиве последице које расути осиромашени уранијум има по здравље за садашње и будуће генерације у Србији“.
НАТО је дужан ратну одштету Србији
У опису нехумане ситуације у којој је НАТО довео Србију, Јовановић наглашава: „Алијанса НАТО се оглушила о моралне обавезе да по окончању агресије помогне у откривању и санирању загађених подручја, финансира њихово превазилажење и компензује жртве, односно њихове породице, због изгубљених живота, продужених траума и трошкова лечења. Уместо такве макар минималне солидарности с недужним страдалницима, вођство НАТО с висине своје нерањивости равнодушно гледа како експерти Русије за разминирање и деконтаминацију помажу о свом трошку да се нека од загађених подручја колико-толико санирају“.
Безосећајност и одсуство сваке гриже савести руководства НАТО и његових водећих чланица огледа се у одсуству воље и спремности да Србији исплате надокнаду за штету од више десетина милијарди долара.
Јовановић још за Факти каже: „Из депеша америчке амбасаде у Београду, које је објавио Викиликс, Америка би желела да Срби и грађани Србије што пре оставе иза себе сећања на бомбардовање НАТО и прихватили да је будућност Србије у тој војној организацији, а не у држању одстојања од ње. Свом пакленом политичком циљу да се жртва (Срби и Србија) натерају на признање да је агресија 1999. била потребна“, закључује Јовановић.
Канцерогено и генотоксично дејство У-238
И трећи саговорник портала Факти – генерал Слободан Петковић, коаутор књиге „Злочин у рату, геноцид у миру“ – наглашава да око 15 тона баченог осиромашеног уранијума У-238 на Србију мора да има негативне последице по здравље људи. Поготово што је у том нуклеарном отпаду било и много опаснијег плутонијума, као и изотопа уранијума У-236.
Он истиче: „Америчка администрација, и након коришћења муниције са ОУ на територији СР Југославије, наставила је са праксом „не гледај и не тражи“. Скривала је информације о употреби и настоји да заташка или умањи опасности од ОУ, да би избегла сваку врсту одговорности за последице и огромне трошкове за лечење војника и цивила који су били изложени продуктима употребе ове муниције те чишћење територије где је депоновала свој радиоактивни отпад“.
Генерал Петковић, за време агресије 1999. начелник АБХО у Штабу на Космету, наводи десетак примера штетности осиромашеног уранијума из независних извора. Ево неколико тих примера:
– Амерички новинар Роберт Парсонс открио је и објавио у женевском листу „Курије“, да су УН у целини сакриле извештај сенегалског научника Бакари Кантеа, шефа прве мисије УНЕП-а која је на КиМ боравила у мају 1999. год у коме он говори о еколошком ужасу, тврдећи да су атмосфера, земљиште и воде трајно загађени употребом муниције са ОУ и бомбардовањем и рушењем постројења хемијске и друге индустрије. Он је био категоричан у тврдњи да ће генерације које су боравиле или живе на контаминираним територијама имати проблема од канцерозних и других обољења које све те материје изазивају.
Према тврдњама британског физичара Кита Баверстока, из његовог извештаја „избачени су налази који потврђују да је оружје са осиромашеним уранијумом канцерогено и генотоксично, односно да оштећује и генетски материјал, што доводи до деформитета новорођене деце“.
И НАТО потврђује штетност осиромашеног уранијума
Нуклеарно-хемијско-биолошки Приручник који је НАТО и КФОР делио својим војницима на Косову од 1999. (са мртвачком главом на корицама) недвосмислено говори и потврђује чињеницу да су планери ратних операција НАТО и САД пре почетка бомбардовања СР Југославије знали да је оружје са ОУ опасно, канцерогено и генотоксично.
У Приручнику се наводе стога упутства, инструкције и правила за војнике: „(1) Држите се даље од тенкова, возила и зграда погођених пројектилима са осиромашеним уранијумом; (2) Носите заштитну маску уколико радите на удаљености до 500 метара од тенка, возила или зграде погођених пројектилима са ОУ; (3)Удисање нерастворљивих честица уранијумске прашине дугорочно је повезано са здравственим последицама укључујући канцер и деформације новорођенчади; (4) Перите често униформу; (5) Храна и вода постаће неупотребљиве због контаминације прашином ОУ; (6) Никако не једите храну која није контролисана; (7) Удахнуте – унесене честице могу да причине дугорочну штету; (8) погађане ствари „српске“ војске УО пројектилима могу да представљају опасност за војнике и цивиле… и треба их апсолутно избегавати. Ако сте близу, морате да носите заштитну маску и заштитне рукавице, како би сте избегли да уранијумска прашина уђе у ваше тело“.
Пораст умирања од рака у Србији у односу на 1991. годину сада је 60,8%. Тиме је Србија стигла до самог врха европске ранг листе морталитетних стопа од рака.
А НАТО агресори нашу и светску јавност и 1999. и данас, обмањују да нема опасности по здравље људи од бачених бомби са осиромашеним уранијумом.
Генерал Петковић као врхунски пример неморала, несавесности и нестручности наводи факат: „Руководилац пројекта студије СЗО (Светске здравствене организације) Мајк Рипачоли је 2001. после обиласка терена у Србији и на Космету чак потписао закључак да је „осиромашени уранијум здрав!?!“
Уместо да ћуте, да се у свакој погодној прилици извињавају за страшне ратне злочине почињене приликом агресије 1999. године – НАТО врхушка предвођена САД тврди да уранијум није штетан по здравље!?
Нека га онда, кад је још и здрав, Американци што чешће доручкују и служе на свом „чувеном“ Молитвеном доручку.
