Прочитај ми чланак
Најбољи српски фудбалски судија Милорад Мажић говори о успешној години која је иза њега, непријатним ситуацијама са Светског првенства у Бразилу, где је био једини представник наше земље, а открива и да је због посла морао да научи бројне псовке на разним светским језицима…
Протекла година је била веома успешна за вас, судили сте важне мечеве у Лиги шампиона и Лиги Европе, а круна свега било је делегирање за утакмице Светског првенства.
– Искрено, имао сам врло успешну годину. Одлазак на Светско првенство свакако је до сада био највећи изазов и највећи успех. Посебно је било битно да после Мундијала колеге и ја наставимо узлазном путањом и још више подигнемо квалитет суђења. Да смо у потпуности успели говори и податак да смо једини судијски тим у Европи који је у овом јесењем делу Лиге шампиона делегиран на четири утакмице и, по правилу, свака је у том тренутку била од велике важности – прича Мажић.
Прво га разбеснео, а онда добио извињење… Мажић и Роналдо
Имате ли утисак да вас више цене у Европи него код нас?
– Не бих рекао да ме више цене, али је однос према судијама, па тако и према мени, у Европи потпуно другачији. На грешке се гледа као на нешто што је саставни део игре, а рад који сте уложили у посао који радите вреднује се на прави начин. Код нас су ти параметри мало другачији, најблаже речено. Али далеко од тога да сам осетио да у Србији нисам цењен, напротив, све што смо урадили у претходном периоду није остало без одјека и српска јавност, а свакако и струка, помно је пратила и вредновала наш рад на изузетно позитиван начин.
Да ли је теже судити српски „вечити дерби“ или утакмице Реала, Барселоне и других великих клубова?
– Утакмица као што је „вечити дерби“ у Србији има посебну димензију и одлучује о много тога, због тога спада у врло тешке и захтевне утакмице за суђење. Утакмице у Лиги шампиона имају тензију, али је све то у границама спортског надметања. Нажалост, „вечити дерби“ често прелази ту границу.
Да ли се Меси и Роналдо заиста толико издвајају по фудбалском умећу од осталих играча?
– На терену се заиста види битна разлика. Свима је јасно да њихове екипе, кад они не играју, просто нису на нивоу као кад су ова два играча у тиму. Велики је фокус на њима као врхунским звездама данашњег фудбала, па је и нормално да својом појавом изазивају дивљење гледалаца. Наравно, имају јасно изграђен став и имиџ, који их као такве сигурно издваја од осталих играча на терену. Тако се стиче утисак да заиста доминирају у односу на друге.
У којој мери разумете псовке на страним језицима?
– Трудим се да у припреми утакмице увек научим по неколико речи матерњег језика играча који би могли да ми праве проблем на утакмици, наравно, између осталих и понеку псовку. Добро је што до сада нисам имао проблем такве врсте, или можда нисам научио праву псовку, па нисам разумео, али свакако разумем оне најчешће на неколико светских језика.
Бушна мрежа
НЕ ДАЈ БОЖЕ ДА НА ДЕРБИЈУ ПОГРЕШИМ КАО БРИХ
Шта би се десило с неким српским судијом, па зашто не и с вама, кад би на дербију направио грешку у стилу Феликса Бриха, који је признао гол иако је лопта прошла поред стативе, па се кроз бушну мрежу вратила у гол?
– Не бих волео да се то деси никоме.Ако се о центиметрима приликом пресуђивања офсајда или неком прекршају пише данима, могу само да замислим какав би колорит био у Србији месецима после тога.
Толерантни
НАШИ МИ НЕ ЗАМЕРАЈУ НА КАРТОНИМА
Да ли су вам замерили Бишевац и Лане Јовановић којима сте показали црвене картоне на европским мечевима?
– Колико ја знам, нису. Све су то прави професионалци и пре свега добри момци и сигурно разумеју да свако ради свој посао и да сентименталности не може бити. Нажалост, у том тренутку су прекршили правила.
(Курир)
