Прочитај ми чланакМитрополит дебарско-кичевски неканонске Македонске православне цркве, Тимотеј, каже да је патријарх Вартоломеј забринут црквеним питањем те цркве и да је у разговору са државним руководством Грчке рекао да ће учинити све што је у надлежности Васељенске патријаршије за повратак Скопске цркве у канонски оквир под називом Охридска архиепископија.
Патријарх Вартоломј је јуче у Атини разговарао са председником и премијером Грчке, а митрополит Тимотеј каже да се Скопска црква моли и нада да ће се то догодити, мада, како је рекао, то не зависи само од нас.
„Екуменски патријарх показује забринутост за црквено питање МПЦ — Охридске архиепископије и сматрамо да је озбиљно схваћено да прво треба створити климу са грчким блоком цркава и, наравно, са грчком политиком. О овом питању, које је, као што знамо, отворено педесет година, прво треба да упознамо преостале православне цркве, да им кажемо да смо на правом путу да покажемо да смо спремни за коначно решење овог тужног питања на Балкану“, рекао је Тимотеј за „Канал 5“, пренели су македонски медији.
Оно што претпоставља да ће се следеће десити јесте да Васељенска патријаршија формира комисију која ће радити на остваривању канонског статуса за МПЦ-ОА.
Митрополит Тимотеј верује да је политичко зближавање македонске и грчке власти сигурно створило позитивну атмосферу за решавање црквеног питања, али да оно не треба да буде повезано са државом, јер као такво постоји већ педесет година.
МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ и ВЛАДИКА АТАНАСИЈЕ због Косова жестоко по Вучићу https://t.co/pY9WdXOBgE
— СРБИН инфо (@srbininfo) June 5, 2018
Патријарх Вартоломеј је јуче, након разговора са премијером и председником, Алексисом Ципрасом и Прокописом Павлоулосом, рекао да је питање непризнате МПЦ у надлежности Васељенске патријаршије, те да ће учинити све да се раскол превазиђе тамо где он постоји, као и да ради на остваривању православног јединства и сарадње.
У међувремену, Ципрас је поздравио напоре Васељенске патријаршије да реши статус неканонске МПЦ.
Он је изразио уверење да би могућност решења могла да створи атмосферу стабилности и развоја на Балкану, као и „добру сарадњу између две суседне нације, које у већини имају православну веру, што је важно и не треба занемарити“.
