Прочитај ми чланак
За црногорски МУП питање разграничења БиХ и Црне Горе је завршено и они очекују потписивање уговора о државној граници
За поједине у Сарајеву спорно је то што је територија Суторине, која излази на Бококоторски залив, део Црне Горе
Сарајево, Подгорица – Док сарајевски интелектуалци упорно покушавају да докажу да БиХ припадају насеље Суторина и њена околина, која укључује излаз на Јадранско море у дужини обале од седам километара на северном делу Бококоторског залива, дотле се званичници Црне Горе припремају за потписивање уговора који дефинише границу између две земље и Суторину третира као саставни део црногорске територије.
На поруке из Сарајева да „Суторину не могу отети” и да она „мора бити враћена БиХ”, из црногорских службених кругова одговарају да је за њих „разграничење и утврђивање државне границе завршена ствар”, те да се само „очекује потписивање уговора, чиме ће две државе, од свих бивших чланица СФРЈ, прве решити питање границе”.
Црногорско министарство унутрашњих послова реаговало је и на резолуцију о Суторини посланика Дениса Бећировића, којом он предлаже представничком дому Парламента БиХ да одбије предлог уговор о државној граници између БиХ и Црне Горе и врати га предлагачу (Савету министара БиХ) на поновно разматрање јер сматра да је тај уговор „неприхватљив, неутемељен и штетан”.
„Разграничење и утврђивање државне границе између Црне Горе и Босне и Херцеговине је завршено и очекујемо потписивање Уговора о државној граници, чиме ће ове две државе, од бивших чланица СФРЈ, прве решити питање границе”, каже се у саопштењу МУП достављеном нашој редакцији. „Међународно признате границе држава насталих на простору некадашње Југославије су некадашње републичке границе. Познат је став међународне заједнице из 1992. године, да нема прекрајања некадашњих републичких граница.”
МУП саопштава да су преговори на обављању послова разграничења, утврђивања државне границе и припремама на закључивању међународног уговора о државној граници између Црне Горе и Босне и Херцеговине започети октобра 2008. године, а завршени маја 2014. године.
„Целокупна државна граница уцртана је на 19 топографских карата, према важећим подацима у катастру, са списком координата свих преломних тачака, од тромеђе Црне Горе, Босне и Херцеговине и Републике Србије на северном делу, до тромеђе Црне Горе, Босне и Херцеговине и Републике Хрватске на јужном делу. Дакле, сва гранична документа су верификована и од стране чланова комисије, представника сва три конститутивна народа у БиХ. Некадашња административна, катастарска граница, постала је државна граница, што је у складу са ставом Бадинтерове комисије”, наведено је у саопштењу црногорског МУП-а.
МУП посебно наглашава да су се комисије током вођења преговора о разграничењу између Црне Горе и Босне и Херцеговине „руководиле подацима садржаним у катастру две државе, то јест некадашњим административним границама, које су постале државне, након обнове, то јест стицања независности Црне Горе и Босне и Херцеговине”. Због тога, како се даље наводи, „ни на једној седници комисија није покренуто питање наведено у резолуцији о Суторини”.
Сарајевски интелектуалци, међу којима су професори, правници, историчари и многи стручњаци, најављују да ће се за Суторину борити и након што је евентуално „врате у састав БиХ”, јер „неће дозволити да то место припадне Републици Српској”, иако се Суторина територијално надовезује на Требиње.
Професор Суад Куртћехајић је убеђен да не постоји начин нити иједан аргумент према коме би Суторина могла да припадне РС, јер су „потраживања према том делу територије настала пре него што су настале РС и Федерација БиХ”.
„Не видим ниједан аргумент према коме би тај део требало да иде РС, а ако до тога дође, то ће бити унутрашњи спор који ће опет морати међународна заједница да решава и сасвим је природно и логично да то онда мора бити дистрикт, као што је и Брчко”, изјавио је он.
Politika
