Прочитај ми чланак
”Материјал на ћирилици неће се моћи користити”, наређено је на факултету у Новом Саду, ”Српској Атини”.
Декан је овакву одлуку оправдао повећаним бројем студената из региона, те Болоњском декларацијом која налаже мобилност студената.
Зашто би странцима који долазе у Србију сметала ћирилица?
Свако путовање, још од пада Вавилонске куле, подразумева упознавање са другим језицима и културама. Међународни студенти прелазе језичку баријеру на два начина: први, чешћи, је да науче језик земље домаћина; други, да факултет понуди наставу на енглеском језику.
Поменути новосадски факултет није урадио ниједно од та два. Није припремио ни курс српског језика ни курикулум на енглеском. Само је укинуо ћирилицу.
Срби су једини народ који се свету представља самопорицањем, што је својеврсни оксиморон. Желимо да нас људи упознају, али не желимо да кажемо своје име ни да покажемо своје лице. Јер се стидимо себе.
То ме подсећа на шоу који је почео као ”Америка има таленат” да би се проширио на преко 50 држава и постигао Гинисов рекорд по успешности.
Ми смо једини изменили формулу да бисмо прећутали име властите државе: ”Ја имам таленат” уместо ”Србија има таленат”. Изузетак у супротном, још националнијем правцу, направљен је у Албанији и на Косову: ”Албанци имају таленат”.
Треба подсетити и да је Нови Сад главно поприште битке за ћирилицу још од 1954. када је Новосадским договором латиница по први пут уведена у Србију, па до првог скромног повратка ћирилице 2012, када је нови ћирилични лого градског Културног центра проглашен за кукасти крст, а напади су се водили паралелно са онима у Вуковару. Укидање ћирилице на новосадском приватном факултету је само најновија битка културног рата.
Овде, од 24:08 можете пратити занимљиву дискусију коју сам тада око ћирилице водио са др Кончаром:
Бугарска, Русија и Монголија немају проблем са ћирилицом, ни Грчка са својим алфавитом. Оба писма су прихваћена у Европској унији равноправно са латиницом и користе се на новчаницама Евра.
Израелци су оживели мртви хебрејски језик и често користе само њега, нпр. на робним декларацијама, тако да туристе сваки одлазак у самопослугу враћа у рано детињство, када су само гледали слике.
Ћирилица на новчаницама евра
Тачно је да живимо у време глобализације и информационе и комуникационе револуције. Па опет не знамо за пример да је ”увиђавност” према странцима разлог да народ напусти своје писмо – чак ни она најтежа за усвајање, попут кинеских пиктограма.
Само Срби одустају од српске ћирилице, писма које је захваљујући Вуку Караџићу најлакше усвојити јер је најближе фонетском начелу. А мени је и најлепше.
Наши великани, Вук, Ћирило, Методије, Климент, Наум, Ангелар, Горазд и Сава оставили су нам велики дар. Али и превелики залогај за ово поколење ситних душа.
Не смета ћирилица странцима. Она смета само домаћима: усташама и Србима.
А немачки студенти ће похрлити у Нови Сад кад наши факултети достигну ниво Хајделберга, не кад декан промени име у Ханс.
