Прочитај ми чланак

‘НЕЦЕНЗУРИСAНЕ ЛAЖИ’: Изложба фотографија напредњака која ће да кружи Србијом

0

Информативна служба Српске напредне странке приредила је у београдској галерији Прогрес изложбу под називом "Нецензурисане лажи" на којој су приказани поједини негативни медијски садржаји објављени у претходне две године о актуелној власти, а на основу којих грађани могу да процене да ли има цензуре у Србији

Фото: Н.С.

Фото: Н.С.

Изложби су између осталих присуствовали председница Народне скупстине Србије Маја Гојковић, министар рударства и енергетике Aлександар Aнтић, градоначелник Београда Синиша Мали, министар унутрашњих послова Небојса Стефановић и организаторка Владанка Маловић.
тањуг

Фото: Н.С.

Фото: Н.С.

Маловић је нагласила да изложба није прозивање медија који увредљиво пишу о Aлександру Вучићу.

– Изложба је само избор 2.523 примера од укупно 6.732 негативна медијска садржаја у последње две године објављена о Aлександру Вучићу и СНС – истакла је Маловић.

Фото: Н.С.

Фото: Н.С.

Објашњавајући због чега се Служба за информисање одлучила на тај корак, Маловић је подсетила да већ више од две године домаћа, али и део међународне јавности континуирано говори о медијској цензури, која наводно влада у Србији од тренутка од када је одговорност за вршење власти у Србији преузела СНС на челу са Вучићем.

Фото: Н.С.

Фото: Н.С.

Према њеним речима, део медија који су отворено подржавали ДС започео је после маја 2012. „организовану, детаљно планирану, бруталну кампању против власти, а Вучић је постао централна мета напада“.

Оштрица напада се потом, како је рекла, фокусирала на цензуру, термин који је део медија плански и тенденциозно везао уз име Aлександра Вучића.

Фото: Н.С.

Фото: Н.С.

Основни задатак дела медија је био да Вучића домаћој и страној јавности представе као бруталног цензора који укида емисије, обара портале, смењује уреднике, забрањује текстове…

– У жељи да представимо истину, али искључиво на основу чињеница, сматрамо да је потребно да јавност види примере који очигледно показују како изгледа новинарство у Србији од 2014. до 2016 – рекла је Маловић и додала да је жеља организатора била да грађани сами закључе има ли цензуре.

Фото: Н.С.

Фото: Н.С.

Политички аналитичар Дејан Вук Станковић каже да је изложба можда најбољи начин да се коначно отвори питање односа између цензуре и слободе у Србији.

– Медијска сцена Србије управо је таква да је плурализам видљив голим оком – оценио је Вук Станковић и додао да и летимичан поглед на електронске, а посебно штампане медије и друштвене мреже сведоче о томе да разноврсност постоји упркос континуираним нападима на садашњу власт да врши некакву страшну цензуру и диктатуру“

Фото: Н.С.

Фото: Н.С.

– Извор тих напада јесте једна негативна опсесија пре свега Aлександром Вучићем и СНС. Видљива је тенденција да се резултати власти прећуте или релативизују, док се недостаци или грешке преувеличавају – рекао је Вук Станковић.
тањуг

Изложба ће у Прогресу бити отворена у наредних месец дана, а од септембра креће на турнеју по Србији.

Између осталог, грађани могу видети исечке из новинских чланака, цитате из новина, као и са друштвене мреже „Твитер“.

4 коментара “‘НЕЦЕНЗУРИСAНЕ ЛAЖИ’: Изложба фотографија напредњака која ће да кружи Србијом

  1. Milan Miljkovic каже:

    Pa dobro, makar sad Zoran Babić može da kaže da je bio i na izložbi.
    Odnosno, ne ume da kaže, ali makar je bio.

    Dakle, napravili su izložbu da bi narod video sve ono što se Vučiću ne dopada?
    Princip nije baš originalan…

    Hilerova izložba 1937. godine jako podseća na ovu.

    Godine 1937, 19. jula, u Minhenu se otvara izložba koja
    predstavlja vrhunac najvećeg napada na modernu umetnost u istoriji.
    Na izložbi Degenerisana umetnost bilo je predstavljeno više od 650
    značajnih slika, skulptura, grafika i knjiga koje su se svega
    nekoliko nedelja ranije nalazile u vlasništvu 32 nemačka narodna
    muzeja i kolekcija [1]. Ova izložba nije predstavljala izolovan
    slučaj, niti se desila spontano. Možemo se vratiti u 1933. godinu i
    dolazak Nacističke partije na vlast, ali istina je da su rasna
    pitanja, kao i pitanje degenerisanosti bila prisutna u javnosti još
    tokom 19. veka.

    Degenerisanost je u modernom smislu termin koji se koristio tokom
    druge polovine 19. veka da bi se opisalo stanje onih koji odstupaju
    od „normalnog” zbog oštećenih nerava, nasleđenih abnormalnosti ili
    bihevioralnog i seksualnog ekcesa. Deformiteti tela, crvene oči,
    slabost i umor odavale su degenerisane osobe. Ovakva stanja
    ukazivala su na početak procesa koji bi neminovno vodio u
    destrukciju. Društvo nije strahovalo da će pojedinci pasti u
    degenerisanost, već da će čitave nacije postati degenerisane, a za
    ovaj proces se smatralo da je već započet smanjenjem nataliteta u
    Francuskoj i drugim zemljama. Oni koji su odbijali da se priklone
    opštim moralnim normama koje nalaže društvo, obeleženi su kao
    „degenerisani” i, budući da su osuđeni na propast, strahovalo se da
    će za sobom povući čitavo društvo. Tokom 19. veka sve je jača i
    jasnija distinkcija između termina „normalno” i „nenormalno” ili
    „normalno” i „abnormalno”. Stereotipi „nenormalnog” postaju sve
    izraženiji bivajući savršen društveni alat za marginalizovanje
    društvenih „otpadnika” u skladu sa društveno-političkim
    tendencijama. Mentalni bolesnici, Jevreji, homoseksualci i
    kriminalci – za njih se tvrdilo da su fizički neuravnoteženi.
    Poznati francuski neurolog Žan-Martin Šarko smatrao je nervozu
    opasnom bolešću nervnog sistema – onom koja oslobađa strast – tokom
    1880-ih [2]. Isticanjem ikonografije bolesti – izmorenost,
    izobličenost, grimase – nervoza se smatrala suprotnošću
    prihvatljivih standarda lepote. Izložba degenerisane umetnosti
    konstruisana je upravo na ovakvim pogledima na autsajdera i,
    koristeći modernu umetnost, kreirala je „odaje strave”.

    Pažljivo posmatrano, sama nervoza kao bolest smatrala se produktom
    modernosti. Max Nordau, autor knjige Degenerisanost, u mnogome je
    doprineo popularizaciji ovog termina, pogotovu u kontekstu moderne
    književnosti i umetnosti – moderni umetnici, impresionisti,
    ekspresionisti, nisu bili sposobni da repliciraju prirodu jer su
    izgubili sposobnost opservacije i umesto realnosti slikali
    iskrivljene i nepravilne oblike koji odgovaraju njihovim nervoznim
    deformitetima i oštećenom razvoju. Po Hitlerovom mišljenju, umetnici
    zastupljeni na minhenskoj izložbi 1937. simbolizuju degenerisanost:
    „A šta vi slikate? Izobličene bogalje i kretene, žene koje mogu da
    probude samo gađenje, muškarce koji više liče na zveri nego na
    ljudska bića, decu koja bi se, ako bi živote nastavila u ovakvom
    obliku, smatrala Božjim prokletstvom.” [3] Hitlerove izjave imale su
    velikog uticaja na kreiranje koncepta lepote kao simbola društvenih
    vrednosti. Pitanje lepote bilo je od suštinske važnosti za društveni
    moral. Umetnost avangarde definitivno je izlazila iz granica
    društveno prihvatljive lepote i plovila vodama „degenerisanosti”.
    Paul Šulce-Naumburg, u svom delu Umetnost i rasa, obeležava modernu
    umetnost kao „degenerisanu”. On sukobljava primere moderne umetnosti
    i fotografije deformisanih i bolesnih ljudi kako bi dokazao da su
    upravo ovi ljudi bili modeli za izdužena lica Amadea Modiljanija,
    uglaste fizionomije Šmit-Rotlufa i rumena lica Ota Diksa. Posebnu
    pažnju posvetio je ekspresionistima za koje je smatrao da
    predstavljaju inferiorni aspekt moderne nemačke kulture [1]. O
    negativnom uticaju moderne umetnosti govorio je i sam Hitler, pa su
    se tako na meti nacional-socijalista našli i kubisti, futuristi,
    dadaisti i mnogi drugi. Umetnička dela Noldea, Kirhnera, Bekmana,
    Diksa, Arhipenka, Šagala, Matisa, Pikasa i drugih umetnika našla su
    se na izložbi koju je posetilo više od 3 miliona ljudi, a čiji je
    jedini cilj bio obeležavanje moderne umetnosti kao „degenerisane” i
    njeno uništenje.

    https://en.wikipedia.org/wiki/Degenerate_Art_Exhibition

  2. Нада каже:

    Логократија није демократија. Демократска влада, у једној демократској држави, никада не би могла да ускрати право народу да се изјасни о тако битним питањима као што су преношење дела народног суверенитета на рецимо ЕУ. У демократској држави не би никада могло да се деси да се против воље народа потписују споразуми, и дозвољава слободно кретање трупама непријатељског војног пакта.- Демократске владе поштују Устав своје земље, и такве владе никада не би потписивале споразуме као што је например „Бриселски споразум.“ То што се у Србији дозвољава да грађани могу да напишу шта год им је воља о председнику владе, не значи уопште да је Србија демократска држава, нити да нема цензуре. То се допушта грађанима само зато, да би могли да испразне свој гнев на такав начин, изазван управо недемократским и антиуставним понашањем власти, и да би могли да организују овакве изложбе које треба да буду „крунски доказ“ слободе штампе у Србији.

  3. Uglješa каже:

    СНС курвалук,причају о поштењу.СНС држи сајт 025 инфо,то је сајт за Апатин,Сомбор,Кулу,Врбас и Оџаке.Пре избора на том сајту су сви могли оставити свој коментар,па и особе које су писале против СНС-а.Њима је само било битно да се што више људи окупи на сајту и да читају њихове небулзе.Наравно истину нису могли сакрити,јер је доста њиховох чланова писало о хаосу и јавашлуку у снс-у.Онда су увели цензуру,и сваки коментар који је био уперен против снс-а није објављиван.Па ко жели нека провери на сајту 025 инфо.Коментара ни за лек.Толико о поштењу снс-а

  4. pERA каже:

    др.ОЉА са бројаницом.

Коментари су затворени.