Прочитај ми чланак
Љубиша Марковић
„…На тим пустим обалама проводићемо беле ноћи и црне дане, чежњиво погледајући да нам Европа добаци мрве хлеба или да се на зеленоме хоризонту појаве бродови, на којима ће се вити застава која означава спас онога, што је преостало од читавог једног народа.“ Деветстопетнаеста, Бранислав Нушић
Прошло је 100 година од те наше велике трагедије, голготе и страдања. И тада су наши мондијалисти оличени у Карађорђевиће, Пашића и осталој братији, у једном „сулудом„ пројекту жртвовали читав народ и државу, зарад Југославије (оновремене „ више идеје„) и чежњиво гледали ка Европи да се погледом макар, смилостиви. Историја зна како смо прошли, ми очигледно не. 100 година а ми и даље на тој пустој обали! Садашњи мондијалисти, жртвују оне „остатке„ од читавог народа за опет неку „вишу идеју„, сада ЕУ. У тумарању од немила до недрага, опет су нам дани црни а ноћи беле , опет гладујемо и страдамо, опет нестајемо (плаћамо за љубав), и опет се о истом камену бијемо, за исти педаљ земље.
Тада(1915) су нам земљу разарали, децу убијали, сестре, жене и мајке силовали и клали: аустријанци, угри, немци, чеси, хрвати, словенци, бугари, албанци, муслимани из БиХ! У томе су их подржавали французи, енглези и италијани. Историја зна како, ми не знамо. Чак смо и књиге и сведочанства стидљиво скрили, да не би којом згодом те зликовце постидели. И сада након 100 година, ти исти нас оптужују и криве за почетак тог великог рата. И сада нас за зликовце и варваре држе, а наше очи велике и чежњиве.
Културна елита (Ј.Скерлић, С.Новаковић, Ј. Цвијић…) Србије с почетка XX века у спрези са политичарима (Н.Пашић, Љ.Давидовић, С.Прибичевић, Ј.Продановић,…) и двором, задојена идејом југословенства, балканске уније, мегалитних аспирација, заборавила и у запећак бацила цео српски национ на овим просторима. Одредила му и цементирала судбину за цео XX век. Скуп фантома, масона, авантуриста и идеалиста на челу са регентом А. Карађорђевићем повели су тада српски народ у провалију. Занимљива је веза тадашње елите и садашње, када смо опет после 100 година добили шансу да имамо, какву такву државу. И садашњи југо-носталгичари, вампири, фантоми и не знам како да их више назовем а не увредим, хоће да нас опет негде стрпају, гурну, у нестанак и заборав изгледа, опет у неки амбис! Стиде се свог порекла, самих себе.
Изговарају се да смо малени, слабашни, да велике силе одлучују,…! И тада, XIX веку су велике силе одлучивале, па смо и државу направили и опстајали!
Властодршце и опозицију у Србији не занима како живи народ, економија, криминал, мито, корупција, пљачка, војска, спољна и унутрашња политика, стање и живот Срба у расејању, Р. Српској, Црној Гори, Хрватској, на КиМ,… Њих ништа не занима до гола власт! Док у Европи цвета фашизам, национализам, ксенофобија,…, нас овде замајавају и спремају, за шта? Да опет овако “гологузи” плаћамо највећу цену незнању, глупости, импровизацији, неуређености, без: унутрашњег мира, политичке културе, етаблиране слободе, јасно дефинисаног националног идентитета?
Аквизитери неолиберализма у Србији се одричу наше историје, традиције и културе, па то заправо изгледа тако, као када би се човек одрекао свог искуства и казао то је то, ја сада заступам праве вредности и то је пут којим морам ићи! Пренатрпани површним знањем о свему и свачему, тумарају по свету као муве без главе и покушавају да продају производ кога су се одрекли и који их је изнедрио. Кога они представљају када се стиде свог порекла, одричу традиције, културе, историје? Ко су они, заправо? И коју то робу они нуде, када је немају јер су нас се одрекли?
Реторика садашњих властодржаца у Србији се не мења, ЕУропа по сваку цену. Ако се неко и преварио, па помислио да ако се ослободимо „жуте куге„ биће другачије, грдно се преварио. Ваљда му је сада јасно или није! Пре ће бити не, јер ми би и даље на голготу,….
Дан окраћао, као и далеке 1915, дани су као и тада све црњи, ноћи мрзле, зебња велика нам се у срца увлачи.
Волео бих да видим реакцију, како тзв развијених демократских држава на челу са Папом ватиканским, да им се у Риму и Ватикану приређују „геј и лезбо свечарије„, да Папа рецимо одреагује па да га на крст разапињу као нашег Патријарха, да цркву им разарају као нашу, или у Меку и Медину, да Мохамеда у „геј икону„ ставе! Тамо се то зове вређање и провоцирање верских осећања, овде кршење људских права!
Занимљиво је да они који су фашизам носили на тенковима и они који су их широм отворених руку дочекивали, сада нас фашистима зову. Свака иоле родољубива помисао обичног српског домаћина-мужика, се напада и осуђује. Медији пишу о малтене сваком геј активисти, у хероје их претварају, свим маргиналцима је све дозвољено, родољубима затвори, апс и терор. Набијају нам осећај кривице, што смо родољуби, што знамо ко смо и одакле потичемо. Њихов презир, охолост и осорност су директна последица њихове неостварености са комплексом инфериорности. Ми се чак и не чудимо више! Одлази КиМ, одлази Војводина, Рашка, Југ Србије,…, пре тога РСК, РС, ЦГ,…, краја нема. У рођеној земљи нас народни издајници хоће хапсити, у казамате и букагије, на муке нас бацати! Није им довољно што су до сада урадили, у грађане II реда нас претворили, опљачкали, понизили, достојанство и понос нам узели, не! Хоће да нестанемо.
Свест о повратку старе националне државности, елементарни систем вредности једне нације, еволутивни карактер истих, надоградља , све те вредности је културно политичка-економско-војна елита Србије, напустила у корист наднационалног или југословенског, које нас је довело овде где смо.
Зар садашње елите у Србији не раде исти или идентични посао?
Културу, народно предање, духовност, веру, традицију, морал и историју, које су нас одржале у расцепу турско-аустро-млетачке инвазије и окупације ових простора, су управо припадници те елите, потисли, избрисали и тиме променили поглед на свет типичног припадника српског народа у корист идеје која нас опасније негира, од физичке окупације. Наднационалне идеје, некада Југословенства сада ЕУ-ропејства! Питање зрелости се више него икада намеће, као питање опстанка.
Моме чуђењу краја нема! Као и онда пре 100. Година, када смо тако несрећно и олако изгубили државу, и сада је нудимо ономе ко да више! Тако би се радо одрекли своје државности, за коју су милиони наших предака животе своје давали и по светским разбојиштима кости остављали! Као да неки дух инертности, апатије и безвоље овладаше овим народом, те мирно посматра, како нам ови сатрапи, будућност узимају! Како пљују по гробовима предака наших! Како пљују по нама и деци нашој!
Сада, када смо сведоци бујања новог национализма свуда у свету и око нас, ми се предајемо неком имагинарном наднационалном, одричемо се својих корена и одсецамо грану на којој седимо! Одричемо се матичног идентитета а фаворизујемо наднационални!
Фото: ooo.org.rs/
Куда смо намењени такви?
Омладина нам је без визије, перспективе и јасно дефинисаних система вредности. Без будућности, расте и развија се у земљи, из које желе сви да оду. Власт све чини, директно и индиректно, да им конфузију повећа. Намећу нам лицемерје и лаж као вредности, којима требамо стремити. Убијају сваки валидан суд вредности. Постхумно се обрачунавају са нашим прецима, који су имали јасну слику о (и знали одредити праву вредност) свему. Исто тако су знали одредити право место свакоме у друштву!
Медијска харанга мондијалиста, комуниста, неокомуниста и неодемократа је превазишла најгоре Стаљинове и Хитлерове агит-проповце. Читајући данашње медије у Србији, новинаре вајне, квази-интелектуалце, политичаре, тзв НВО-е, стиче се утисак да је овде већ смак света. Мржња према „другомислећим„ (родољубима-онима којима је стало), попримила је размере масовне хистерије. Просто је невероватно колико се те издајничке и анти-српске братије накупило, колико медијског простора имају, гори су од најгорих нам историјских непријатеља. Изгубили су сваку контролу над собом у запенушаној анти-народној и анти-српској политици. Просто изазивају на обрачун.
Књижевници, вајни нам интелектуалци, академици, новинари,…, у жељи да своје тешке мисли и размишљања наметну као букагије на колективну мисао и сећање, не дају слободи да се размахне. Јадају се и вајкају, како је сада свако почео да пише, заборавивши на себе. Нервира их наш патриотизам, рађе би оду написали каквом кроату или непријатељу србског народа.
Намећу нам своју тежину као систем вредности, невидећи да их на небу са звездама нема, да у том бескрају светлошћу својом смероказ дадну! Коме, када ни себе пронашли нису? Себи су дали ексклузивно право на нашу свест и савест, право на перо. Господо новинари, постоје много важнија питања за наш народ од оних којима се ви бавите. Народ бедно живи и бори се за голи опстанак, на КиМ нам отимају државу, у Војводини слична ствар, Рашка, југ Србије,…, а ви се бавите тиме шта гејеви и лезбејке доручкују!
Књиге у руке, господо књижевници, па поново у школу али нову, србску, родољубиву, не титову! Да научите лекције које сте пропустили или нисте знали.
А ми!? Да ли ми видимо куда нас ови наши никоговићи, који представљају те нове европљане воде?, То није вођство, него тумарање у магли, без компаса и бусоле, без визије и осећаја за народ свој, за корене наше, за нас, за будућност нашу! Све сам издајник и лопов, блазирани педери и хохштаплери белосветски. Ми ћутимо и мучки трпимо, главе спуштене иповијених рамена, клањамо се! Повили се до црне земље, где ћемо и нестати, где нас чак ни археолози неће препознати, јер смо се у тој мери избезобличили да подсећамо на све, само на наше претке не. Неће нас се имати по чему сећати, без по срамоти, јаду и чемеру, по томе да смо им дедовину и прадедовину у бестрага послали. На мртвој моралној, тачки играмо театар у магли, публике и има и нема, сви смо ту а нема нас, са подизањем магле, нестаће и театра и публике. У заоставштини нашој, у том историјском тестаменту, уписаће се једно велико ништа.
Шта чинити?
Апатија, летаргија, тумарање без краја и бесмисао, делује разорно до нестајања на све, како на појединце тако и народ. Свако иоле нормалан осећа позван на смисао. Потреба по новим снагама је толико велика, да једноставно нема времена за чекање.
Све више се огољава чињеница, да ми морамо почистити своје двориште, односно, да се морамо разрачунати са домаћим издајницима који владају Србијом, управљају нашим животима, судбинама нашег потомства и нашег опстанка. Јер нема нам друге, у питању је опстанак! Немамо војску, милицију, родољубље, морал, реалну подршку у свету, породицу и све остале институције на којима почива здраво друштво. Имамо сиромаштво, разорену економију, нејединство, издајнике,…, имамо проблем код нас! Ко је одговоран за све то? Ми, јер смо себи дозволили овакву власт.
Извор: oslobodjenje.rs – Љубиша Марковић
