Прочитај ми чланак

„Нема помирења док се не призна геноцид у Сребреници“

0

Поглавар Исламске заједнице у БиХ Хусеин Кавазовић је, првог дана светог месеца Рамазана, месеца толеранције и праштања у исламу, оптужио Републику Српску да спроводи пузајуће етничко чишћење муслимана на својој територији и истакао да бошњачко-српског помирења нема док Срби не признају да се у Сребреници догодио геноцид.

Husein kaza

– Знате шта се све десило од јула прошле године. Прво је спречена резолуција о геноциду у УН-у. Политичке снаге босанских Срба ометају доношење такве резолуције у Парламенту БиХ. И ми причамо о неком помирењу. Убеђен сам да нема помирења док се геноцид не призна – казао је Кавазовић и додао:

Геноцид се у Сребреници мора признати и то би била једина исправна ствар.

Гостујући на регионалној Н1ТВ, Кавазовић је на питање шта ће се десити у будућности уколико односи остану овакви какви су сада, рекао да у РС постоје крајеви где се негира босански језик, где се Бошњацима не дозвољава запослење и на све начине им се отежава живот.

– То је оно што ја говорим, о пузајућем етничком чишћењу у Републици Српској – рекао је Кавазовић који се противи избору представника српског народа на чело сребреничке општине.

Кавазовић, који је сматран умеренијим верским лидером у односу на његовог претходника Мустафу Церића, каже да је природно то што је позвао Бошњаке да имају обавезу према Сребреници и да не дозволе да на власт у тој општини дође неко из реда српског народа, неко ко, како је рекао, негира геноцид.

Срби – Власи и четници
Упитан зашто је недавно Србе назвао Власима (погрдни назив за Србе у време османлија), Кавазовић каже да је то рекао у љутњи, али да када Србе назове четницима они се тиме, истиче, поносе.

На питање да и је спреман да се извини због тога, Кавазовић је рекао да му је жао ако је увредио неке од пријатеља, али да му због оних других, који негирају геноцид, није жао и да се не жели извинити.

Кавазовић је прокоментарисао одлуку да се забрани присуство на обележавању годишњице злочина у Сребреници онима који негирају геноцид, рекавши да тај Меморијални центар није у надлежности Исламске заједнице, али да јесте у том случају би, каже, био сагласан са тим.

23 коментара “„Нема помирења док се не призна геноцид у Сребреници“

  1. Patriota u pokusaju каже:

    Kavazovicu duvaj ga,poserem ti se u tu kapu!!!!

  2. SRPSKI CAR DUSAN SILNI каже:

    ISLAM JE TOTALITARNA,NASILNA,MILITANTNA IDEOLOGIJA,KAO STO SU BILE IDEOLOGIJE SOVJETSKI BOLJSEVIZAM I NEMACKI NACIZAM!!!

    1. Simerijanac каже:

      Тачно, али најсличнији је овом другом.

  3. Мила каже:

    Нити помирења ни заборава ни опроштаја,па чак ни да признате све геноциде које сте над нама починили!

  4. Voyvoda каже:

    Bagro osunecena..
    Genocid je 150 000 Srba iz Sarajeva a ne 2-3 hiljade naoruzanih poginulih zlocinaca u proboju prema Tuzli.
    Mozete kako hocete dok je musliu glavni covek u srbistanu a seselj mu najveca opozicija

  5. Јакшић, В. Милан каже:

    „Једина исправна ствар“ је решити се свих остатака турске окупације и зла које су чинили српском народу. Јасно је као дан, а имају и писана сведочанства да је један део богатих Срба из тог времена прешао на ислам како би сачувао свој иметак и положај. А онда су чинили још веће зло српском народу (својој браћи и сестрама) и од самих Турака, а само зато да би се доказали „верни“ новоизабраној вери и Турцима којима су служиули. Један део сиромашнијег српског становништва је прешао на ислам да би сачувао живу главу или да би избегао злостављање и понижавање од стране дојучерашњих Срба који се за рачун „бољег живота“ потурчише. Било је и таквих случајева да нису дали сељаку (раји) да дође у насељено место на сточну пијацу и прода своје благо (стоку) док се не помуслиманчи. По сведоћењу моје прабабе село Ратковићи је на тај начин постало данас чисто муслиманско, а има их доста таквих. Жале се да у РС не могу добити места у државној служби. Па шта? Нису ни Срби могли добити док нису прешли на ислам, па по оној народној клин се клином избија, нек изволе. Хвала Богу има довољно храмова и свештеника који ће им помоћи у томе, без набијања на колац, без одвожења малолетне деце у Јанину и дресирање истих да буду јаничари. Ако ово чита нека потурица мора схватити да нас који нисмо продали веру за вечеру има довољно и да већина нас има колективно памћење преношено с колена на колено о њима и злу које су нам чинили њихови претци, а и не тако давно њихови потомци.
    И нека се упитају те потурице какву то јединствену и вишенационалну Босну они замишљају, када им није одговарала таква Југославија. Југославија у којој су сви имали већа права и повластице од Срба који су (својом глупошћу) створили ту СФРЈ?
    И да поновим… Већина потутица су Срби из градова и због тога је већина територије БиХ у власништву Срба сељака, а то је преко 72% по аустроугарским земљишним књигама,,, Тога се треба држати и настојати свакако да се решимо свих рецидива турског ропства, јер нас подсећају на дуг и мучан период и вређа наше колективно памћење. Ово што користим „колективно памћење“ није моја кованица већ кованица муслиманских новинара на неколико муслиманских телевизија и муслиманском N1 поводом догађаја у Вишеграду када им четници нису дозволили да снимају и извештавају. Наводно, четничке униформе, браде и симболи вређају њихово колективно памћење. Е па и наше колективно памћење вређају полумесец, џамије, фесови, урликање разгласа са минарета… Али има и код њих људи који знају ко су и из које горе лист су. То се види и у овој песми…

    ЈАНИЧАР

    Што оклеваш пашо,
    Што си мрачна чела
    Зар се бојиш тога
    Ђаурскога села?

    Као вихор ми смо
    Свуд летели с тобом,
    И стопе смо своје,
    Бележили гробом.

    И ти као узор,
    Страшних јаничара,
    Улевао си у нас,
    Витешкога жара.

    Заједно смо ишли,
    Куд нас слава зове,
    Низали победе
    И гробове нове.

    Од бистре Марице,
    Па до мутне Саве,
    Пред нама ђаурске,
    Падале су главе.

    И ти такав јунак,
    Таквог срца смела,
    Да се бојиш једног,
    Ђаурскога села?

    Стој Османе беже,
    Мене јади даве,
    Још времена има,
    За борбе крваве.

    Видиш ону шуму
    У њеном честару
    Украј цркве кућу
    Опалу и стару.

    (Видиш ону кућу,
    У оном честару,
    Јадну кућу малу,
    Опалу и стару?)

    Године су многе,
    У неповрат гнале,
    Док је гнезду своме,
    Долетело ждрале.

    Ту ме заробише,
    Огњиште ми оста,
    И потурчише мене,
    Ја јаничар поста’!

    Знај сад Ахмед паша,
    Пун туге и ваја,
    Гледа родно место,
    Свога завичаја.

    У тој тужној дољи,
    Крај потока мала,
    Некад звезда среће,
    Моје је сијала.

    Мало нас се тиче,
    Домовина твоја,
    Ми хоћемо крви,
    И жељни смо боја!

    Свако чека само,
    Да ти кренеш први,
    Па да јурне у плен,
    И у море крви!

    Не оклевај пашо,
    Ђаури су клети,
    Крвава се борба,
    Мора започети!

    Стојте! Угушите,
    Крвожедност своју!
    Ту ћу можда наћи,
    Милу мајку моју!

    Ох ја бих је нежно,
    Загрлио тако,
    Љубио је или,
    На гробу јој плак’о.

    Издајниче срамни,
    Ми смо спремни сећи,
    Јурнућемо сами,
    Рушити и пећи!

    А ти?
    Не ја…

    Јер ми срце моје,
    На бранику стоји,
    Ја не могу с вама,
    Џелати сте моји.

    Домовино света,
    Село гори моје!
    Ахмед паша ханџаром,
    Проби срце своје

    Аутор: Антон Ашкерц

    1. Simerijanac каже:

      …“ Жале се да у РС не могу добити места у државној служби „…

      А не признају РС и пљују по њој. Ето какви су, азијатски ментални склоп. Једно мисле, друго причају треће раде. А и што се мишљења тиче, до подне овако, од подне онако а навече сасвим другачије. Велика је срећа што смо се физички одвојили од њих, што не живимо са њима већ поред њих. Хвала ти ВРС !

Коментари су затворени.