Прочитај ми чланакСрбија ће у наредним месецима бити под јаким притиском Запада да се јасно одреди: ЕУ или Русија. На том путу спремне су три замке...
Готово да нема потеза Владе или председника Србије који се у домаћим и светским медијима не тумачи у светлу све заоштренијих односа САД и Европске уније с једне, односно Русије с друге стране.
Тако су у незгодан час уследили питање Русије у вези са слањем хуманитарне помоћи коју је прошле среде Србија заједно с Русијом послала у опкољени сиријски град Алеп (и то руским авионом), што никако није било по вољи званичницима у САД и ЕУ, који су управо у тим тренуцима одлучивали о проширењу санкција Русији.
Према западним изворима, представници Вашингтона и Брисела затражили су хитан састанак са властима у Београду како би разјаснили ову хуманитарну акцију пошто је по западним центрима Русија најодговорнија за ратне злочине у Сирији. У дану када је Србија руским авионима слала у Сирију ћебад, храну и лекове, премијер Александар Вучић истакао је како у томе нема никакве политичке приче, да све спољне притиске прима к знању, али да није забринут ни уплашен. Ипак, политички аналитичар Душан Јањић сматра да је реакција Запада на хуманитарну помоћ Србије и Русије Сирији у ствари замка заговорника напуштања курса Европске уније.
– Не верујем да је проблем у томе што је Србија помогла становницима опкољеног града, већ је овде реч о промени руске политике. Раније је амбасадор Александар Чепурин слао поруке да ће Србија угрозити односе са Русијом само ако уђе у НАТО, а сада је проблем и ако постане члан Европске уније. Једноставно, осећа се унутрашња несигурност у Србији, па су све јачи притисци и са Запада и са Истока – објашњава Јањић.
Одговор на питање: ЕУ или Русија Србија би могла дати најкасније на председничким изборима следеће године, сматра Јањић.
– Русији је једина шанса у новом мандату Николића који се тренутно понаша као Јанукович својевремено у Украјини. Уколико Вучић подржи Николића на изборима, то би значило да Србија постаје руска губернија, а Србија ће се тад дефинитивно поделити у два блока – сматра Јањић.
И политиколог Владимир Гоати тврди да човечна акција никако не може бити разлог конфронтације са Вашингтоном и Бриселом, али да је крајње време да Србија престане са политиком “и ЕУ и Русија”.
– Таква политика припада давним временима, а данас је светска констелација снага знатно измењена. Просто, не можете седети на две столице које су у различитим зградама. Ми јесмо енергетски зависни од Русије и традиционално гајимо емоције према баћушкама, али више интереса имамо да уђемо у Европску унију. Чињеница да је бруто домаћи производ САД осам пута већи од Русије, баш као и БДП ЕУ, показује од кога можемо очекивати више новца помоћи и инвестиција. ЕУ је елитни клуб у којем постоје одређена правила којих се морамо придржавати ако желимо да уђемо у ту заједницу. Нико нас не тера да то урадимо – истиче Гоати.
ЕУ и САД толерисале су до сада Србији неувођење санкција према Русији јер су нас сматрали фактором стабилности у региону, међутим последњи потези власти у Приштини показују да је том стрпљењу дошао крај, наглашава председник Центра за регионализам Александар Попов.
– Сигуран сам да косовска влада ниједан свој потез не изводи без сагласности Америке и Европске уније, па се изостанак реакције Запада на закон о „Трепчи“ и споразум о телекомуникацијама може тумачити као својеврсна казна за приближавање Русији. Због тога се Вучић као проевропски премијер налази пред тешком одлуком која може произвести унутрашње проблеме – истиче Попов.
Уколико остане на ЕУ вертикали, Влада се, како каже, може суочити са препрекама на три нивоа.
– И даље постоји део владајуће СНС странке који се не мири тако лако са беспоговорном политиком уласка у ЕУ. Наставак такве политике може довести и до раскола у странци. С друге стране, ми смо енергетски зависни од Русије, продали смо јој нафтне потенцијале, а не можемо без њеног гаса. Коначно, иако је већинска Србија за улазак у ЕУ, добар део јавности има русофилске ставове и емоције. Ипак, толико већ дуго корачамо ка Европској унији да је тај пут већ неповратан, поготово што имамо толико конкретних интереса да будемо у тој заједници без обзира на то што се налази у кризи – оцењује Попов.
