Прочитај ми чланакНемачка влада намерава да обустави спајање породица за одређену групу избеглица у Немачкој на две године. Изузеци су предвиђени само из хуманитарних разлога, на пример у случајевима тешких болести.
Као први корак, кабинет је у среду (28. мај) одобрио одговарајућу законску измену, наводи Дојче веле (DW). Коначну одлуку доноси Бундестаг, односно парламент. Тамо већину имају странке владајуће коалиције, Демохришћани (ЦДУ/ЦСУ) и Социјалдемократе (СПД). Након тога, Бундесрат – горњи дом немачког парламента који окупља представнике 16 савезних покрајина – такође мора да одобри измену закона.
Савезни министар унутрашњих послова Александер Добринт (ЦСУ) жели да закон ступи на снагу пре летње парламентарне паузе, и поново је нагласио да су градови и општине преоптерећени пријемом и интеграцијом избеглица. „Прво: породице се не досељавају, то доноси директно растерећење. Друго: шаље се порука свету да овај механизам више не функционише када се један члан породице одлучи да крене на пут, и то такође доноси растерећење.“
Држављанство
Убрзано стицање немачког држављанства након три године за посебно добро интегрисане досељенике више неће бити могуће. Та одредба, коју је увела претходна влада (СПД, Зелени и ФДП), биће потпуно укинута.
Званично формулисан циљ: Ограничење миграције
Закон о боравку биће преформулисан. Законске одредбе више неће служити искључиво за контролу миграције. У будућности ће циљ бити „контрола и ограничавање миграције“.
Кога то погађа?
Измене закона о држављанству погађају све који желе да добију немачки пасош. У будућности ће бити неопходно најмање пет година непрекидног боравка у Немачкој пре него што се може поднети захтев за држављанство. Међу условима су добро познавање немачког језика и стално запослење. У 2024. години више од 200.000 људи је добило немачко држављанство – највише у последњих 25 година.
Обустава права на спајање породица погађа тзв. особе са супсидијарном заштитом. То су избеглице које нису прогоњене у смислу Женевске конвенције о избеглицама, нити имају право на политички азил, али им у матичној земљи прети озбиљна опасност, нпр. због грађанског рата.
Особе са супсидијарном заштитом имају мања права од особа са регуларним избегличким статусом. Европски суд за људска права је то потврдио. У Немачкој живи око 388.000 људи са тим статусом – већина из Сирије, а многи и из Авганистана и Ирака.
Шта тренутно важи за спајање породица?
У Немачкој су 2011. године први пут признате избеглице са супсидијарном заштитом. Тада нису имали право да доведу супружнике и децу. То се променило почетком 2015. године. Након што је средином те године велики број избеглица из Сирије стигао у Немачку, право на спајање породице је поново обустављено.
Од 2018. године на снази је квота, према којој највише 1.000 чланова уже породице месечно може да добије визу за Немачку. Никада није постојало законско право на спајање породице – одобрење је било препуштено дискреционом праву надлежних органа. Захтев се мора поднети немачком дипломатском представништву у иностранству. Током 2023. и 2024. издато је око 12.000 виза годишње.
Које су критике мера?
Зелени и странка Левице су против пооштравања мера, док десничарској АфД – која се делом сматра екстремистичком – ове мере нису довољне.
Посланица Левице Клара Бингер назвала је то „почетком леденог доба у миграционој политици“. То ће „негативно променити друштво и отежати равноправан, солидарни суживот“. „Миграциони заокрет“, како каже, није ништа мање него „одступања од хуманости и људских права“.
Организација „Про Азил“ назива обуставу спајања породица „законом о уништавању породица“. То је катастрофа за људе који су побегли од рата и прогона. Мајке, очеви и деца настављају да живе у опасности и страху, њихове породице остају раздвојене. Легални и безбедни путеви за бекство се затварају.
И цркве одбацују обуставу спајања породица. Та је „етички веома упитно“ и негативно утиче на интеграцију, рекао је хамбуршки надбискуп Штефан Хесе у једном интервјуу. Устав посебно штити породицу.
Да ли постоји и подршка?
Савет стручњака за интеграцију и миграцију (СВР) критикује обуставу спајања породица, али укидање могућности добијања држављанства након три године сматра оправданим. Тиме се, како кажу, коригује утисак да се до немачког држављанства долази превише лако.
Тренутна регулатива је довела до тога „да се до држављанства може доћи брже него до права на сталну боравишну дозволу. То је тешко објаснити и не одражава важност закона о држављанству“, рекао је председник СВР-а Винфрид Клут у једном интервјуу.
Како влада оправдава своју миграциону политику?
ЦДУ и ЦСУ желе да смање број људи који као избеглице долазе у Немачку. „Отворени смо за легалну миграцију на наше тржиште рада и у наше друштво“, рекао је министар унутрашњих послова Добринт у Бундестагу. Код тзв. „илегалне“ или „нерегуларне“ миграције, дакле када људи долазе у Немачку без контроле, граница оптерећења је према његовим речима већ премашена.
Одмах по преузимању дужности, Добринт је наредио појачане контроле на границама и враћање чак и тражилаца азила. Сада следе додатне мере. „Наш циљ је да уклонимо факторе привлачења, који су подстакли долазак људи у Немачку“, рекао је Добринт након седнице кабинета.
