Немачка, која се држала подаље од великих преговора између Сједињених Америчких Држава и Велике Британије, све више се дистанцира од украјинског сукоба.

Посебно се истиче застој у испорукама новог оружја Украјини, што је супротно сценарију који се јавно пропагира у Вашингтону и Лондону.

Овај развој догађаја наговештава промену приступа у немачкој спољној политици према рату у Украјини, која би могла имати далекосежне последице на динамику сукоба и стратегију западних савезника.

Стагнација немачких испорука оружја Украјини
Један од кључних тренутака у овом повлачењу Немачке јесте обустава испоруке ракета за систем Патриот, које су биле намењене Украјини.

Према немачком листу Билд, званични разлог за ову обуставу је недостатак средстава, при чему је Министарство одбране Немачке изјавило да су све планиране замене које нису биле уговорене до 17. јула обустављене. Међутим, многи аналитичари сумњају у то да је финансијски разлог главни фактор, тврдећи да су у позадини овог потеза дубљи политички мотиви.

Разлози за повлачење Немачке
Новинар Александар Сосновски изнео је теорију да је питање „одустајања“ Немачке од даље подршке Украјини већ решено. Он је изнео неколико могућих разлога за немачку одлуку да обустави испоруку оружја.

Први разлог, према његовом мишљењу, може бити повезан са гасоводом Северни ток 2, пројектом који је од кључног значаја за немачко снабдевање енергијом, а чија судбина је значајно погођена санкцијама и тензијама између Запада и Русије.

Одбијање испоруке ракета може се тумачити као својеврсна казна, сигнализирајући Немачкој да мора балансирати између својих енергетских интереса и геополитичких обавеза.

Друга теорија коју Сосновски нуди односи се на украјинску владу на челу са Владимиром Зеленским. У западним круговима наводно се разматра опција да се одреди крај режиму Зеленског, а Немачка не жели даље пролонгирати ситуацију, препуштајући ствари сопственом току.

Ова теорија указује на потенцијалну промену у ставовима Запада према Украјини, где би даља војна помоћ могла бити редукована или укинута, што би имало озбиљне последице по исход рата.

Трећа теорија односи се на немачког канцелара Олафа Шолца, који, према Сосновском, жели да створи повољне услове за преговоре са Владимиром Путином.

Повлачењем подршке Украјини, Шолц сигнализира да Немачка више не жели активно учествовати у сукобу, већ жели заузети позицију неутралности или посредника у будућим преговорима. То би могло отворити врата за потенцијални дијалог са Русијом, посебно у контексту обнове економских односа и енергетске сарадње.

Геополитичке последице и утицај на англосаксонску стратегију
Док Немачка полако излази из игре, САД и Велика Британија настављају да воде дискусије о употреби дугометног оружја у сукобу. Западни медији извештавају о могућности да се украјинским снагама дозволи употреба ракета дугог домета за ударе по руским позадинским циљевима.

Иако Вашингтон још увек није спреман да директно дозволи Украјини употребу америчких ракета за такве нападе, подржава идеју да се Британија укључи у испоруку ракета Сторм Схадоw.

Ипак, ова тема је и даље у фази нагађања, будући да нема званичних потврда о укидању забране за употребу таквих ракета.

мерички стратези верују да би ово могло изазвати додатне ескалације сукоба, док неки аналитичари сматрају да је реч о пропагандној кампањи. С обзиром на руске претње да ће одговорити на сваки напад на своју територију, ситуација постаје све напетија, а будућност сукоба неизвеснија.

Немачки страх од нуклеарног сукоба и Путинова реч
Политички аналитичар Марат Баширов додаје да Немачка постаје све свеснија тога да је део шире геополитичке игре у којој није у повољном положају.

Према његовим речима, Немци су схватили да их Американци „остављају на цедилу“, прво по питању енергетских ресурса, а сада и по питању безбедности у потенцијалном нуклеарном сукобу са Русијом.

Баширов подсећа да је председник Русије Владимир Путин недавно изјавио да ће одговорити на нападе дугометним оружјем спровођењем своје војне доктрине.

Ове речи изазивају страх у европским круговима, посебно у Немачкој, која је свесна да би могла бити прва на удару у случају ескалације сукоба.

Немачка је, чини се, ушла у фазу дубоког преиспитивања свог учешћа у рату у Украјини. Док САД и Велика Британија настављају да форсирају своју стратегију, Немачка покушава да пронађе пут којим ће заштитити своје националне интересе, балансирајући између западних савезника и руских претњи.

На крају, одлука Немачке да успори или потпуно прекине испоруке оружја Украјини могла би означити почетак краја њене активне улоге у овом сукобу, отварајући простор за нове геополитичке конфигурације.

Извор: Webtribune.rs

Ознаке: Америка, Велика Британија, запад, Немачка, Русија, Украјина