Немачки политичари и шира заинтересована јавност сучељавају се од минулог викенда око принципијелне дилеме – како поступити са заоставштинама политичких великана, посебно ако је реч о документима упоредивим са „прањем прљавог веша”, које садрже детаље из живота водећих политичара, бивших и садашњих, а на чије обелодањивање тамошња јавност полаже право, по слову устава.

Повод расправама била је оштра критика коју је бивши немачки канцелар Хелмут Кол упутио на адресе политичких наследника у разговорима са његовим биографом Херибертом Шваном, а потом се предомислио и повукао ауторизацију. У међувремену се Колов биограф такође предомислио. Сазнавши да бивши немачки канцелар припрема друго издање личних мемоара, које је он, Шван, написао, преточио је тонске снимке разговора са Колом – у лектиру. Написао је књигу под насловом „Заоставштина – Колови протоколи”.

Шваново дело штампао је познати немачки издавач „Хајне”. Биће представљено на Франкфуртском сајму књига, паралелно са промоцијом другог издања Колових мемоара у којима су „прљави протоколи” изостављени.

О којим је детаљима конкретно реч, известио је недељник „Шпигл” у причи са насловне стране: Кол је, између осталог, критиковао садашњу канцеларку Ангелу Меркел, бившег председника државе Кристијана Вулфа, неколицину утицајних министара, попут бившег министра рада Норберта Блима… За Меркелову је рекао да дуго није имала појма како се води политика, а уз то је брукала нацију јер није умела да се понаша по правилима бонтона: „То је било очигледно чим би узела нож и виљушку у руке… На неколико званичних пријема био сам принуђен да је опоменем на понашање.” За министра рада Норберта Блима (који је теретио Кола као политички одговорну личност у афери илегалног партијског финансирања и допринео каснијој осуди канцелара на суду) рекао је да је уљез и издајник, а за бившег председника државе Кристијана Вулфа да је вазда био – политичка и људска нула.

Најнепријатнији детаљ по немачку политику и политичаре данашњице, међутим, извесно је Колова констатација да грађански покрет ДДР-а за уједињење подељене Немачке није био мотивисан демократским начелима, а његове активности нису биле пресудне у том процесу. До уједињења је, по Колу, дошло по вољи Москве јер је била суочена са великом економском кризом и јер је проценила да се очување режима у ДДР-у више не исплати. „Потпуно је погрешно тумачити тадашње догађаје као народно чудо, као да је Свети дух запосео тргове у Лајпцигу да би променио свет… У ствари је (економска) слабост Москве кумовала нашем уједињењу…”, рекао је Кол и додао личну оцену, упоредиву са сценом из српске народне епике, о почетку буне на дахије: „Горбачов је погледао у свете књиге и схватио да се обрео иза Пророкове задњице, разумео је да су времена таква да више не може да очува режим у Источном Берлину.”

Хелмут Кол је у међувремену најавио да ће тражити од суда да забрани продају књиге, али при том није оспорио аутентичност протокола. Позвао се на летошњу одлуку Врховног суда Немачке, по којој су цитирани протоколи његова лична својина. Аутор Шван је, наиме, принуђен да врати оригиналне снимке разговора Колу, али му суд није забранио да објави детаље које је пре судске одлуке искористио.

Овај детаљ, или прецизније правна зачкољица, покренула је широку политичку расправу коме припада Колова заоставштина – њему лично или јавним институцијама?

Бивши министар одбране Волкер Рије поставио је захтев у Бундестагу да се оснује Колова фондација у којој би били концентрисани сви битнији документи из Коловог политичког живота, а потом научно обрађени (ма шта се под тим подразумевало). Научно вредновани и класификовани документи били би напослетку доступни јавности…

Владин портпарол Штефен Сајберт је изјавио да таква могућност не може бити разматрана за живота Хелмута Кола. Сајберт је додатно указао да у Немачкој већ постоји пет фондација угледних политичара – Вилија Бранта, Конрада Аденауера, Теодора Хојса, Ота фон Бизмарка и Фридриха Еберта. То је, најзад, преусмерило расправе на тему, да ли би тих пет фондација требало објединити у једну, у заоставштину немачких политичких великана.

У круговима демохришћана, међутим, преовлађује став да би Колову заоставштину требало прикључити фондацији Конрада Аденауера. Рије, међутим, оштро критикује овај предлог: „У подруму Аденауерове фондације има, истини за вољу, довољно места да се смести Колова документација… Али зашто би се ти документи сакривали по подрумима, далеко од очију јавности?”

(Политика)

Ознаке: Ангела Меркел, Немачка, Хелмут Кол