Земља која важи за најмоћнију економију Европске уније сада је у дубоким проблемима, због којих су становници све песимистичнији.

Немачка је за длаку избегла рецесију у трећем кварталу, показују званични подаци објављени у среду, што је донекле олакшање за највећу економију Европе док се суочава са изазовима, пише CNN.
Бруто домаћи производ порастао је за 0,2% у периоду од јула до септембра, захваљујући повећању државне и потрошачке потрошње, након контракције од 0,3% у претходна три месеца, према подацима Немачког савезног завода за статистику (Дестатис). Дестатис је ревидирао податке о БДП-у за други квартал са -0,1% на ниже.

Немачка економија се прошле године смањила први пут од почетка пандемије ковид-19. Прогнозе нису много светлије: Међународни монетарни фонд предвиђа нулти привредни раст ове године, што представља најслабији учинак међу великим економијама.

Фолксваген као огледало кризе

Велики пад профита у Фолксвагену додатно је појачао лоше вести о економском расту. Проблеми са којима се суочава немачка економија огледа се у кризи код највећег произвођача у земљи, који је најавио да би могао први пут у својој 87-годишњој историји да затвори фабрике у Немачкој и отпусти хиљаде радника.

Фолксваген је у среду саопштио да је оперативни профит за девет месеци до краја септембра пао за 21% у односу на претходну годину, на 12,9 милијарди евра (14 милијарди долара), погођен слабим резултатима главног бренда и трошковима реструктурирања. Продаја возила опала је за 4% због посебно слабе потражње у Кини, где губи тржишни удео у корист локалних брендова електричних возила.

Резултати “показују хитну потребу за акцијом у нестабилном окружењу карактерисаном интензивном конкуренцијом,” рекао је финансијски директор Арно Антлиц на конференцијском позиву са аналитичарима и новинарима, упозоравајући на “болне” одлуке.

“Нисмо заборавили како да правимо сјајне аутомобиле,” наставио је Антлиц, али је нагласио да трошкови у немачким операцијама компаније “нису конкурентни.”

“Ствари не могу да остану овакве какве су сада,” додао је. Компанија ће наставити преговоре са синдикатима и представницима радника у среду и дискутовати о “могућим затварањима фабрика у Немачкој,” рекао је Антлиц.

Фолксваген је касније у саопштењу навео да ће плате запослених морати да буду смањене за 10% како би се заштитила радна места и обезбедила будућност компаније. Следећа рунда преговора одржаће се 21. новембра, а штрајкови су могући од 1. децембра ако се не постигне договор.

Песимизам у приватном сектору

Погоршање Фолксвагенових изгледа указује на све теже услове у приватном сектору у Немачкој.
Према истраживању које су прошле недеље објавили С&П Глобал и Хамбург комерцијална банка, производне и услужне делатности овог месеца бележе највећи пад запослености у последње четири и по године.

Пословно и потрошачко поверење су на ниском нивоу.

“Највећа брига тренутно је велики песимизам у Немачкој,” рекао је Марсел Фрацшер, председник Немачког института за економска истраживања у Берлину.
“Ова ментална депресија, овај невероватан песимизам је можда највећа препрека на кратке стазе,” рекао је за CNN.

Отпуштања и у “Бошу”

Председник немачког добављача ауто-делова Бош упозорио је у четвртак на пад прихода у наредној години и навео да не може искључити даља отпуштања радника у Немачкој, уз већ најављених 7.000 отказа.

Најава, коју је председник Стефан Хартунг дао у интервјуу за лист Тагесшпигел у четвртак, додатно доприноси растућем песимизму у аутомобилској индустрији која је кључна за највећу економију Европе.

Хартунг је рекао да ће Бошов промет бити нешто мањи од прошлогодишњих 92 милијарде евра, док ће поврат на продају, који су желели повећати за два процентна поена у односу на прошлогодишњих 5%, износити највише 4%.

„Не могу искључити да ћемо морати додатно прилагодити капацитете особља,“ рекао је Хартунг, позивајући владу да учини више како би подржала индустрију.

Већина Немаца за превремене изборе

Лоши економски резултати и масовна отпуштања су додатно забринула многе становнике Немачке, који су већ дуже време незадовољни радом актуелне владе.

Према последњим анкетама, већина њих би радо изашла на превремене изборе не би ли променила владу која је на функцији од 8. децембра 2021.

Према анкети АРД-Дојчландтренд, задовољством владом Олафа Шолца коју чине социјалдемократе (СПД), Слободне демократе (ФДП) и Зелени, континуирано опада од априла 2022. а сада је достигло нови минимум: чак 85 процената Немаца је незадовољно њеним радом, док само 14 процената позитивно оцењује рад ове коалиције, преноси Дојче веле.

АРД-Дојчландтренд од 1997. године истражује задовољство радом савезне владе. Само четири пута је тај показатељ био још нижи: једном за време владе ЦДУ/ЦСУ и ФДП у јуну 2010. године (12 процената) и чак три пута за време владе СПД и Зелених 2003. и 2004. године (11, односно 13 процената).

Црвено-зелена влада под Герхардом Шредером је на крају завршила свој мандат превременим изборима 2005. када је на власт дошла ЦДУ/ЦСУ у коалицији са СПД, а канцеларка постала Ангела Меркел.

И крајем октобра 2024. већина Немаца се изјашњава за такав излаз: 54 процента подржава превремене изборе, док 41 проценат жели да коалиција опстане до редовног термина избора крајем септембра 2025.

Међу присталицама владајућих странака СПД и Зелених, већина 77 односно 76 процената је за опстанак коалиције на власти.

С друге стране, готово сви симпатизери АфД-а (93 одсто) надају се превременим изборима. Међу присталицама Уније (ЦДУ/ЦСУ), која већ месецима води у анкетама, 69 процената прижељкује превремени крај владе, док се у редовима Савез Сара Вагенкенхт за то залажу 75 одсто испитаника.

Када би избори за Бундестаг били сад у недељу, конзервативна Унија, ЦДУ и ЦСУ, добила би 34 процента.

СПД би освојила 16 процената гласова, Зелени 11 процената, док би ФДП остао испод прага за мандате са четири процента.

АфД би добила 17 процената, док би Савез Саре Вагенкнехт освојио шест процената. Остале странке, дванаест процената.

Извор: nova.rs