Прочитај ми чланак
Путинова стратегија на Криму је јасна. Нови Кијев и Запад нашли су се у опасној ситуацији, сматра Инго Мантојфел.
Много тога се протеклих дана десило на украјинском полустрву Криму и треба рачунати с тим да ће остати динамично. Од самог почетка је било јасно да процесима на Криму управља Москва. Одлично организовани командоси, који нису носили никакве ознаке на униформама и који су заузели важне пунктове на Криму, деловали су у складу са интересима Кремља. Исто важи и за такозване проруске политичаре на Криму, који су у сенци командоса преузели власт и планирају да на референдуму 30. марта добију легалну основу за отцепљење од Украјине.
У прилог томе да се ради о оркестрираној акцији, говори и паралелно изграђена претећа кулиса Москве: војни маневри, декларација у парламенту и организација прес-конференције за избеглог украјинског председника Виктора Јануковича. Одлука парламента да се званично створи могућност слања руске војске у Украјину, последњи је доказ интервенције Москве на Криму.
Путинови циљеви и опције Кијева
„Операцијом Крим“ Москва је новој влади у Кијеву и Западу поставила веома опасну клопку. Довољно је бацити поглед на Путинову стратегију. Преузимањем контроле над Кримом Путин следи два циља. Прво: Он је превентивно обезбедио базу руске морнарице у Севастопољу, пре него што би нова влада у Кијеву могла да откаже Русији уговор о стационирању. Друго: Москва сада, са Кримом у рукама, може да врши притисак на нову владу у Кијеву. Након свргавања председника Јануковича, Путин на овај безобзиран и бескрупулозан начин жели да добије право саодлучивања о политичкој будућности Украјине. Уколико нова влада у Кијеву не пристане на ову игру, за очекивати је да на Криму настане друга Трансњистрија или Абхазија – дакле сепаратистичко подручје са међународно изолованом проруском владом коју ће штитити руска армија.
Нова влада у Кијеву је пред тешком одлуком. Војна интервенција украјинске армије на Криму могла би да доведе до катастрофе несагледивих размера. Не би било искључено ширење конфликта на целу јужну и источну Украјину, даља дестабилизација ионако уздрмане економије, па чак и отворени рат између Украјине и Русије. Притом је под великим знаком питања да ли би Запад био спреман да подржи решење кризе војним путем.
Дилеме Запада
Јер, прве реакције САД и ЕУ показују огорчење због развоја ситуације на Криму. Међутим, речима се мало може постићи. Путина већ дуго не занима шта на Западу говоре или мисле о њему. Осим тога, Путин ће увек указивати на наводне захтеве руског народа на Криму које жели да заштити.
Последица тога је да се Запад налази незгодној дилеми: може да одговори јасним санкцијама Русији (ограничење трговине, ускраћивање виза, блокирање рачуна, искључење из организације Г8). То би као последицу имало поновно избијање хладног рата уз непријатне последице по снабдевање Запада гасом и милијарде евра помоћи Украјини која би постала „прва линија фронта“. Тешко је замислити да би грађани западних земаља подржали такво решење.
Или, потискујући бес, Запад може за сада да прихвати ситуацију такву каква јесте и присили владу у Кијеву да се смири и на нежељне преговоре са Москвом. Тиме би Путин, на силу и у супротности с међународним правом, добио оно што бивша опозиција у Украјини и Запад протеклих месеци нису хтели да му дају – важну улогу у преговорима о политичкој и привредној будућности Украјине.
(Дојче веле)
