Етичко веће Немачке је (за сада) одбацило идеју увођења такозване "потврде о имунитету" на ЦОВИД19. Али, стручњаци не желе у потпуности да "покопају" овај пројекат.
Покажете потврду којом доказујете имунитет и уђете у аутобус, на концерт или у старачки дом. Живот усред пандемије би могао бити много једноставнији с једним таквим документом. Особе које су оздравиле након инфекције коронавирусом, не би се више морале придржавати рестриктивних правила борбе против пандемије. Али, зар то не би створило двокласно друштво – с новим привилегијама и дискриминацијом? Што је са заштитом података?

Идеја о увођењу легитимације о имунитету се појавила и у нацрту закона немачког министра здравства Јенса Шпана. То је изазвало негодовање, и то не само у редовима опозиције, већ и у владајућој коалицији. Шпан је након тога крајем априла одлучио да избаци ту идеју из нацрта закона и за помоћ се обратио Етичком већу, експертском телу од 24 члана – 12 које бира влада а 12 парламент – које расправља о компликованим друштвеним темама.
Антитела има, антитела нема…
Од тада се много тога догодило на пољу истраживања коронавируса. Стручњаци су у почетку били уверени да онај ко “прележи” болест стиче имунитет и не може поново да се зарази. Али се током лета појавило више извештаја који говоре о поновном заражавању и антителима која су “нестала” из крви.
У међувремену се навелико истражује колико дуго и колико ефикасно имунолошки систем може да “изгради” властиту заштиту. Почетком септембра, швајцарски вирусолог Рихард Нехер је за Дојче веле реао да су “неутемељене наде да се легитимацијом може јасно утврдити ко преноси вирус а ко не”.
Сада и Етичко веће у Немачкој саветује да се, с обзиром на тренутно научно и медицинско знање, не уводи потврда о имунитету али наводе да би, уколико би успеле да се елиминишу “неизвесности”, легитимација могла да буде једна опција. То додуше сматра само 12 чланова Већа, других 12 је скептично – класична пат ситуација међу стручњацима.
Без јасне препоруке
Успркос интензивним и контроверзним дебатама, Етичко виће не може објави компромисни став, рекла је новинарима Алена Бују али је додала да Веће ипак жели отворено да објави своје различите ставове јер је то и у прошлости била “добра пракса”.
Она се нада да је резултат 50:50 “сигнал поларизпваном друштву“, да се стручно и аргументовано дебатује о различоитим ставовима и да обе стране имају ваљане аргументе.
За и против
Политичари су тако добили “опрезну нормативну орјентацију”, ако се “ситуација с доказима“ побољша, дакле научна сазнања о имунитету, изјавио је Карл Фридрих Гетман у име чланова Већа који подржавају потврде.
Али, “про” ни у овој групи не значи подршку за легитимацију о имунитету која отвара сва врата, појаснио је овај професор филозофије. Уместо тога, потврда би требало да се користи “у одређеним, законски регулисаним случајевима“ – на пример за посебно угрожене људе или занимања, где је важан директан људски контакт.
Група која је за потврду о имунитету сматра да би држава морала да укине ограничења слободе грађана. Треба такође прихватити одређени ризик, а злоупотребе санкционисати новчаним и другим казнама, наводе они.
Алтернативе и нуспојаве
Група која је против легитимације одбацује њено увођење не само “због научне несигурности, већ и из моралних и практичних разлога“.
Они сматрају да би тако људима могао да буде ускраћен приступ центрима за стручно образовање. А од људи који раде у неким другим секторима, на пример у медицини, као чистачи, у вртићима или школама, могло би се можда чак и захтевати да положе заклетву.
У начелу се ради о томе да људи не заразе друге људе – аспект везан за то да ли је неко имун или не је мање важан, објаснила је професорика етике Јудит Симон. За то су довољни негативни тестови, додала је она. На тај начин родбина може да одлази у посету и пази на старије или болесне.
Осим тога постоји опасност да ће то неке људе мотивисати и на илегалне радње. “На пример ако се нека особа због тешке економске ситуације свесно излаже ризицима инфекције“, каже Симон.
Политички противници овог пројекта се осећају потврђеним одлуком Етичког већа и оштрим речима наглашавају своје одбијање. Тако је потпредседник Клуба заступника ФДП-а, Михаел Теурер говорио о “шамарчини за Спахна“. Он каже да је та идеја зрела да заврши у канти за смеће. Барбел Бас, потпредседница Клуба заступника СПД-а дискусију око овог питања је назвала “фантомском дебатом“.
Наредних дана и недеља савезна влада ће у Берлину представити свој план за суочавање с пандемијом с почетком јесени. Још је нејасно хоће ли се у њему споменути и потврде о имунитету.







