Отварањем преговора о чланству у јануару 2014. године Србија и Европска унија улазе у нову фазу односа. За Београд, у питању је историјски корак на путу остваривања стратешког државног циља – чланства у ЕУ. У Бриселу упозоравају да се ради о почетку дугог и захтевног процеса приступних преговора који подразумева испуњавање критеријума и прилагођавање европским стандардима: „Одржавањем прве Међувладине конференције (Србија-ЕУ) тек почиње права интеракција и посао између земаља чланица и Србије, уз помоћ Европске комисије“, оцењује за ДW комесар за проширење ЕУ Штефан Филе.

Србија је у интензивнији однос са Европском унијом ушла 2000. године, после демократских промена у земљи и пада режима Слободана Милошевића. Као званичан почетак процеса евроинтеграција види се 2005. година и отварање преговора о Споразуму о стабилизацији и придруживању. Статус земље кандидата за чланство у ЕУ, Србија је добила седам година касније. У ситуацији када процес приступања Европској унији, поред техничког испуњавања стандарда, постаје све више и политички процес, процес који расте са ЕУ и учи из претходних проширења, нико са сигурношћу не може да предвиди динамику евроинтеграција једне земље. Процена је да би до затварања свих 35 поглавља преговора о чланству Србије у ЕУ, могло да протекне више од пола деценије. Потом следи потписивање приступног уговора, па тек онда чланство.

Дачић и Тачи састали су се двадесетак пута уз посредовање Кетрин Ештон

Косовско питање на европском путу Србије

И у Бриселу и у земљама аспирантима на чланство у ЕУ, свесни су чињенице да је данас и дуже и теже него икада раније ући у тренутно 28-члану фамилију европских земаља. Поред основних критеријума из Копехагена, који су исти за све (односе се на слободе, владавину прва, економску конкурентност и усвајање и примену европског законодавства) постоје и специфични фактори који одређују европски пут једне земље. У случају Србије у питању је историјско наслеђе из ратних 90-их година прошлог века. Европска унија јасно је ставила до знања да не жели да „увози нестабилност“. Тако је инсистирање ЕУ на пуној сарадњи са Међународним кривичним судом за бившу Југославију и нормализацији односа са Косовом у великој мери утицало на евроинтеграције Србије и обратно. Србија је у последње две године испунила и своје међународне обавезе према суду у Хагу и потписала први споразум о нормализацији односа са Косовом.

„Србија је ‘тежак’ кандидат. И то не само због своје прошлости и нерешеног конфликта са Косовом, већ и због компликоване економске ситуације, а постоје и недостаци у области владавине права и јачању политичких институција“, објашњава за ДW Душан Рељић који се налази на челу бриселске канцеларије немачког Института за међународне односе и безбедност.

Питање даље нормализације односа са Косовом тећи ће као процес паралелан преговорима о чланству, поручује Брисел Београду. Пре уласка у ЕУ, Србија ће, према последњој одлуци земаља чланица, морати да са Косовом потпише „правно обавезујући документ о свеобухватној нормализацији односа“. У Бриселу објашњавају да у питању није признавање независности Косова већ наставак успешно започетог процеса сарадње Београда и Приштине.

Протести са мотивима „Косово је Србија“ све су ређи и све мање посећени

Европски консензус у Србији

У годинама када је Европска унија покушавала да превасходно реши унутрашње горуће проблеме настале као последица економске кризе, политика проширења Уније изгубила је на замаху, а све чешће се може чути синтагма „замор од проширења“. Земље чланице ЕУ, окренуте јачању интеграције изнутра, неповерљиве су према спремности земаља кандидата да испуњавају све захтеве чланства. Са друге стране, аспиранти на чланство сматрају да ЕУ постаје исувише „избирљива и захтевна“. Упркос томе, у Србији данас постоји никада шири политички консензус о што бржем приступању земље ЕУ. Некадашња опозиција проевропским снагама (које су започеле процес евроинтеграција Србије), данас је на челу државе и по оцени Брисела „предано и успешно“ води земљу европским путем.

Истовремено, проценат грађана Србије који се залажу за улазак своје земље у ЕУ, варира од 80 одсто, почетком 2000, до 41 проценат, што је био историјски минимум крајем прошле године. На такав пад поверења у ЕУ утицали су како почетак примене договора са Косовом и неке одлуке Трибунала у Хагу. Напредак земље на путу евроинтеграција у години за нама утицао је на пораст евроентузијазма међу грађанима: „Битно је да се нагласи да у Србији постоји натполовична већина грађана који жели да види Србију као чланицу ЕУ“, каже за ДW Иван Кнежевић из Европског покрета у Србији.

За грађане Србије и даље највидиљивији ефекат евроинтеграција јесте визна либерализација. Трансформативна моћ евроинтеграција у овом тренутку огледа се и у креирању институција и правних оквира који омогућавају грађанима Србије да уживају права која им нису била доступна раније, (као што је омбудсман, агенција за борбу против корупције, регулисање слободе тржишта, заштита равноправности, реституција): „Оно што нас чека у наставку процеса евроинтеграција јесте имплементација тог хармонизованог законодавства ЕУ и ваљана имплементација свих стандарда ЕУ у Републици Србији као би грађани имали конкретне и праве користи“, каже Кнежевић за ДW.

ЕУ као циљ и начин за напредовање

Имплементација је управо оно на чему инсистира и Европска унија. И то првенствено у фундаменталним областима као што су владавина права, слободе, а од ове године и економија. Брисел подсећа да је управо због политике проширења европски континент постао континент просперитета, мира и стабилности. Комесар за проширење ЕУ Штефан Филе инсистира на кредибилитету тог процеса, како за ЕУ тако и за Србију, и у разговору за ДW закључује: „Ту нема аутоматизма. Нема аутопилота у процесу проширења. Није само Европска комисија та која мора да увери земље чланице, већ и владе земаља чланица морају да увере своје грађане да ће тај процес довести Србију до евентуалног датума пријема као земљу потпуно спремну за чланство“.

Из Београда кажу да, иако би желели да што пре постану пуноправна чланица ЕУ, сам датум уласка није превасходни циљ, већ је то напредак земље и модернизација друштва до чега се стиже европским путем.

(Дојче веле)

Ознаке: ЕУ, Космет, Немачка, Србија