Берлин/Атина – Немци поново заговарају „расну чистоћу“, сада ударајући на данашње Грке својим категоричним сумњама да Грчка уништава Европу (нацистичка пропаганда) јер „Грци нису прави Грци“, па тако не би требали бити у заједници европских народа и под заставом Европске уније, пише немачки конзервативни дневник „Die Welt“ близак демохришћанском блоку Ангеле Меркел.

Све је почело након Грчког референдума, а затим када је даља судбина Грчке постала зависна од европског кредита, односно од Немачког „благослова“, који су узгред, за Грке понижавајући, да не кажемо – ропски!

Грци једноставно нису издржали, па на адресу немачке канцеларке Ангеле Меркел упутили разне погрдне називе, називајући је „фрау Меркел“, док на рачум самих Немаца говорили: када су Грци имали свој парламент – Ареопаг, на простору данашње Немачке крстарили полудивљи варвари, од чије милостиње њихових данашњих потомака из Европске заједнице зависи опстанак једног древног народа који је толико добра понудио данашњој светској цивилизацији.

Немци на све то, нису остали „глуви“ и данас почињу реаговати. Јер у овој овако прекрасној ЕУ и од стране Немачке успостављеног новог поретка у истој, Немци на „фињака“, али одлучно стављају Грцима до знања да „Грчка мора летети из еврозоне“, за Грке тамо више нема места. Нису у питању само економски разлози, већ и историјски и – изненађење! – Чак и расни. Из простог разлога да „Грци већ не постоје за европски поредак“, што је креирано самим насловом чланка, у коме се „Ди Велт“ позива на историју казивајући, да модерни Грци нису потомци познатих античких Грка, већ „мешавина формирана од Турака, Словена, Византинаца и Албанаца. „Оно што је интересантно и крајње забрињавајуће у исто време је то, да аутор чланка Бертолд Зивалд у „Ди Велту“ оживљава расне нацистичке теорије, цитирајући аустријског новинара, истражувача и историчара 19. века, Јакоба Филипа Фалмерајера, ксенофоба и словенофоба, који је измислио теорију да „Грци нису прави Грци“.

У контексту ДНК на чијој се основи темеље услови за чланство у ЕУ, теза конзервативног Велта и Демохришћана јасно указује на то да поред „фалш“ Грка, не постоје ни прави Турци, Словени (пре свих – Срби) и Албанци којим не треба да буде дозвољено да уђу у чисто расну европску породицу због своје мешане крви.

Аутор помиње и поморску битку код града Наварина 1827. год., током грчког рата за независност (1821-32), где су велике силе (Британија, Француска и Русија) потпуно разбиле османску армаду у ком се рату Грчка борила за независност, а против турског султана.

Међутим, према ауторовој тврдњи, мотиви великих сила нису били геостратешки, како би данас сваки политички научник помислио, већ је то био рат из племенитих и романтичних побуда.

„Ове три државе, заправо су урадиле нешто што је против њиховог убеђења (народи не би требало да устају против својих владара) већ из чистог романтизма, зато што класично образовани западни европљани нису желели да Хомерови, Периклови и Сократови потомци остану даље под турском влашћу“.

Као ударац тешког маља, оваква ауторова аргументација, пада по главама оних који верују да се Немачка одрекла фаталних грешака своје прошлости, истиснула их из коже и искоренила расизам и национални социјализам из своје душе. Велтов аутор објашњава својим немачким конзервативним читаоцима, да су велике силе стварно помогле Грцима, али из погрешних разлога“, јер у суштини, Грцима којим је помогнуто „нису били прави Грци“, таква је отприлике Велтова тачка гледишта поводом расне чистоће „инфериорности – супериорности“ дуалност и културне бахатости европског севера у односу на европски југ.

„Идеја да су савремени Грци Периклови или Сократови потомци, а не тамо нека турска мешавина Словена, Византинаца и Албанаца је уверење које је владало међу образованим европљанима. То уверење усвојиле су и архитекте Европске уније, па су у том смислу прикачиле Грчку свом друштву и примили је у европски чамац 1980. год. Сада се можете свакодневно поносити таквим последицама“.

Идеја да данашњи Грци нису прави Грци није нова и није је измислио Велтов-новинар. Такву је идеју први пут објавио свету, како напред поменусмо, Јакоб Филип Фалмерајер, тиролски путописац, новинар, политичар и историчар 19. века, „најконтроверзнији (неки чак кажу расиста) теоретичар о грчком расном пореклу“.

Фалмерајерова теорија и Грци

Већи део својих научних активности, Фалмерајер посвећује другом по величини и значају, грчком говорном подручју средњег века, наиме, полуострву Пелопонезу – Мореји. Посебно је развио своју теорију да античко „јелинско“, становништво јужног Балкана, током периода миграције, бива замењено словенским народима (од 350-800 год. Господње). Сличну је замисао већ исказао британски путописац Вилијам Мартин Лик, али Фалмерајер је тај који ју је преточио у теорију и заговарао са карактеристичним жаром.

Први Фалмерајеров том је Историја морејског полуострва у средњем веку (Geschichte der Halbinsel Morea während des Mittelalters) појавио се 1830. године, где је у предговору изразио своју централну теорију на следећи начин:

„Јелинска раса у Европи више не постоји – нестала је са лица земље. Физичка лепота, интелектуални сјај, урођена хармонија и једноставност, уметност, градови, села, сјај и колонаде античких храмова – заиста, чак и име им је нестало са површине јелинског континента…. Ни кап јелинске крви не тече венама хришћанског становништва данашње Грчке“.

Фалмерајер је тај феномен додатно интерпретирао приказујући га потенцијалним показатељом да ће „словенски“ народи да превладају над „латинским“ и „немачким“, нит мисли коју ће касније развити у својим политичким списима. Даље је тврдио да велике силе које су подржавале грчку приликом њеног рата за независност, предводило је „класично пијанство“ у главама оних који су погрешно проценили карактер нове грчке државе.

Међутим, Фалмерајерова теорија није чисто научна, већ је и политички мотивисана. Научник је био одани присталица тадашње аустријске политике, када је империја гајила жеље да се прошири ка југу Балкана и антагонизам према Русији и њеним интересима у том региону.

Фалмерајер се „сматра једним од највећих интелектуалаца 19. века у немачком говорном свету“ и доказани је словенофоб. И његове расистичке теорије биле су популарна компонента нацистичке пропаганде.

„Фалмерајерова теорија посебно је постала популарна као део нацистичке пропаганде приликом окупирања Грчке (1941-1944) од стране Сила Осовине током Другог светског рата, када је убачена у класично образовање нацистичких официра и кориштена као изговор за бројне злочине над грчким становништвом“ (подаци из википедије).

Али новинар Бертолд Зивалд, изгледа, врло добро познаје „Велтов“ аудиторијум говорећи му оно што он управо жели и да чује – пишући о расистичким ДНК. Занимљиво је и страшно, али у исто време не изненађујуће, што се да видети, колико наводно класично образовани Немци у коментарима онлајн издања подржавају овакву расну теорију, тврдећи да су антички Грци (Дорани, Јоњани) били високи, плави, плавих очију, док су савремени Грци углавном црномањасти, црне косе и браон очију.

Неке од ових коментара преводимо и на српски и постављамо овде:

1. Посебно људи који данас живе у Грчкој немају апсолутно никакве везе са античким Грцима

2. Дорани и Јоњани били су високог раста, плаве или риђе косе, плавих очију и светлог тена. Њих наравно, ни у ком случају не можете упоредити са црнокосим и смеђооким данашњим Грцима.

3. Мало је чудно, да су Микенци били црнокоси, браон или смеђих очију. Вероватно нису били рођаци Јоњана, зар не?!

4. Не наравно да не. Дорани и Јоњани су Немци, а Микенци су Словени, Минојци су Египћани, а ја сам марсовац. Него хајде да игноришемо све генетске тестове који доказују супротно.

5. Микенци су били мигранти са севера.

ДНК – за потребе Европске уније

А може бити да је у питању нешто што у мекој иронији, тако да кажемо, на свом вебсајту коментарише немачко популарно издање:

„Да кажем да су Грци некако превише „турски настројени“ за Европску унију ​​и да су прокоцкали скоро све разлоге за чланство у ЕУ, баш због расне чистоће коју заговарају Немци, која је занимљива интерпретација европске историје.

Али, можда је аутор само мало љубоморан зато што грчки преци, за разлику од немачких, заправо заиста неких пар хиљада и нешто година имали своју социјално уређену државу пре настанка Немачког Рајха“.

Зато се морају створити (пред)услови за сигуран потез у виду „шут карте Грцима из ЕУ“ чије би присталице „чисте савести“ ликовале над „Пировом победом“ јер су пронашли савременог жртвеног јарца на основу историјских и научних (под знаком питања) расних теорија како би се „прочистила“ европска (плава) крв. Нема везе што је то расистички аспект… Главно је да им то служи као оправдање да је Грчка увек за Европу била лоша, док за разлику, Немачка увек била (и остала) добра. Нећемо се овде освртати на „ситнице“, као што је чињеница да је Немачка у смрт послала 16 милиона људи у Првом и 50-85 милиона у Другом светском рату, чиме се ремети немачки идеал Хајл Велта, савршеног идиличног света ћутања и незнања толико година.

Да закључимо: да ли је у питању „Ди Велт“ или „Зидојче цајтунг“, а можда и неки други немачки листови, тек ми морамо бити начисто, да нам класично образовање не пружа имунитет од „расног тровања“.

Зато очекујем тренутак када ће технократе ЕУ убацити „у другу брзину“ и почети да обављају ДНК тестове за будуће чланице ЕУ, а судећи по Грчким резултатима истих, готово да ми Срби знамо какав ће бити наш „резултат“.

Али зато Србију ништа неће удаљити са европског пута, јер Србија следи „европске идеале“, зар не!?

Оригинални чланак („Die Welt“) можете погледати овде:

http://www.welt.de/geschichte/article142305296/Griechenland-zerstoerte-schon-einmal-Europas-Ordnung.html

Славиша Лекић: Надам се да ће вам користити нешто од онога што сте прочитали. Ја нисам новинар, већ грађанин који је одлучио да ради оно што не раде професионални новинари

Извор: vaseljenska.com

Ознаке: Die Welt, Грчка, ДНК, Немачка, немачка штампа