Прочитај ми чланакВодећи немачки листови "Франкфуртер алгемајне цајтунг" и "Шпигел" објавили су коментаре поводом идеје о размени територија као решењу за КиМ
Водећи немачки листови „Франкфуртер алгемајне цајтунг“ и „Шпигел“ објавили су коментаре поводом идеје о размени територија као решењу за КиМ, и док лист из Франкфурта позива светске силе које се противе тој идеји да понуде боље решење, новине из Хамбурга упозоравају на последице које би размена територија могла да има, не само по Балкан, већ и по остатак Европе, пише „Дојче веле“.
У коментару за „Франкфуртер алгемајне цајтунг“ Михаел Мартенс указује да је на састанку министара спољних послова ЕУ у Бечу дошла до изражаја сагласност шефа немачке дипломатије Хајка Маса и његове аустријске колегинице Карин Кнајсел поводом развоја ситуације на Балкану, односно „између Србије и Косова“ где се, како је навео, спрема нешто што се не свиђа свима.
Подсећајући да се на северу Косова налазе српска насеља,а да је југ претежно насељен албанским живљем, Мартенс тврди да из тог разлога „председници Србије и Косова траже размену: југ Србије треба додати Косову, а север Косова Србији“ што, оцењује, „историјски гледано, не би било ништа ново“.
„Промене границе су континуум историје, а и добро се уклапају у време које политику види као низ дилова“, сматра Мартенс.
Међутим, истиче, многи су против те идеје.
Као пример, наводи став Немачке који су изнели канцеларка Ангела Меркел и министар спољних послова Хајко Мас, али и став аустријске министарке Кнајсел која је рекла да „промене границе, то смо више пута могли да видимо, доносе са собом проблеме“.
Ипак, напомиње да постоје и моћни заговорници те идеје, као што је саветник за безбедност америчког председника Џон Болтон.
„Ако Срби и Албанци могу да се договоре о мирној размени територија, зашто да не – рекао је недавно Болтон, можда не баш тим речима. Тиме је постало јасно да се најмоћнија од свих држава, са великим утицајем на Косову, неће супротставити политици ‘етничког раздвајања’ на Балкану“, указао је Мартнес.
Како је додао, „силе које сматрају да би то била несрећа – указујући на југословенске ратове деведесетих – требало би зато да понуде боље решење“.
„У супротном ће их прегазити време“, упозорио је он.
Мартнес је сагласан да постоје добри разлози за одбацивање промена граница на Балкану, али сматра да „онај ко то одбацује, требало би да буде у стању да створи другачије, а убедљиве понуде“.
„Свакако да њих у случају Косова има. Тако би било крајње време да се за мање од два милиона грађана те мале државе коначно омогући да без виза могу да путују у ЕУ. Ако у Европи грађанска права и даље превладавају над етничком припадношћу и етничким разграничењем, онда наставак изолације Косова није решење“, наводи он.
Јер, предвиђа, једног дана ће доћи други политичари, са другим идејама.
„Ако се они пробију на Балкану, њихове идеје би могле да победе и на другим местима. То ће променити Европу – али вероватно не набоље“, закључио је Мартенс у чланку за „Франкфуртер алгемајне цајтунг“.
Своје виђење идеје о размени територија изнео је и Јан Пул у чланку објављеном на интернет издању листа „Шпигел“, у којем тврди да „Срби и Косовари планирају дил који угрожава стабилност земаља ЕУ“.
„Њиме се, наиме, крши централни принцип балканске политике: у земљама бивше Југославије постоји етничка разноликост и она се неће угрозити границама. Око тога су се сложиле Америка и Европа, након што су деведесетих морале да интервенишу како би зауставиле убијање у Босни и на Косову. То је значило одустајање од етнонационализма“, наводи он.
Међутим, како даље тврди, „српско-косовски планови имају само један циљ: да Срби и Албанци живе само свако међу својима“.
„Размена територија била би преседан и оправдала би етничке границе у Европи. Тако би – пре свих Хрвати и Срби у Босни могли да затраже припајање својим матичним земљама. Каталонски сепаратисти имали би нови аргумент. Као и Баскијци. Или Јужни Тиролци. Или фламански и валонски екстремисти у Белгији. Резултат би био већа нестабилност и етничко ривалство“, предвиђа Пул.
Сматра да би Европска унија морала да прими више миграната, да дипломатски интервенише, а у екстремним случајевима, чак и војно.
„Зато Европа мора јасно да стави до знања да за сваког оног ко води политику уз помоћ етничких аргумената, у савременој Европи нема места“, закључио је Пул.
МОГЕРИНИ: Реалне шансе за споразум Београда и Приштине наредних месеци https://t.co/04uVNTYkby
— СРБИН инфо (@srbininfo) September 3, 2018
РОТ: ПРЕКРАЈАЊЕ ГРАНИЦА НИЈЕ РЕШЕЊЕ
Немачки државни министар за Европу Михаел Рот поручио је „пријатељима на Косову и у Србији“ да прекрајање граница није решење, наводећи да је будућност Западног Балкана мултиетничка.
„Драги пријатељи на Косову и у Србији, прекрајање граница неће решити ниједан проблем. Такав потез би отворио Пандорину кутију узајамних оптужби по етничкој линији. Будућност Западног Балкана је мултиетничка, мултирелигијска и мултикултурална. Уједињени у разлицитости, то је Европа“, навео је Рот на свом налогу на Твитеру.
