Прочитај ми чланакШто више Москва инсистира на томе да Српско-руски центар у Нишу служи само за гашење пожара, то се на Западу све више распламсавају сумње да Кремљ на тај начин покушава да утиче на прилике на Балкану.
„Не криве нас само за Балкан, већ и за уплитање у Мексико, а ја верујем и још понегде“, иронично је одговорио министар спољних послова Русије Сергеј Лавров на питање ДW да прокоментарише америчке оптужбе око руске улоге у југоисточној Европи. Објашњавајући која је конкретно улога Москве на Балкану, Лавров је на конференцији за новинаре у седишту Уједињених нација у Њујорку рекао да су балканске државе „традиционални и блиски пријатељи“ Русије, јер, како је нагласио, неке од њих с Русима деле и исту религију. „Ја не видим ниједну другу улогу“, рекао је шеф руске дипломатије.
© Sputnik/ Сенка Милош
У „шпијунском“ гнезду
Али Американци руски ангажман на Балкану посматрају у другом контексту, посебно кад је реч о геостратегији. Зато све чешће Српско-руски хуманитарни центар у Нишу доживљавају као неприхватљиво војно присуство надомак осетљивих граница НАТО. Та забринутост кулминирала је средином прошле, 2017. године, када је помоћник заменика америчког државног секретара за Европу и Евроазију Хојт Брајан Ји, задужен и за Западни Балкан, у Конгресу изјавио да Сједињене Државе нису толико забринуте шта руска база надомак Косова представља данас, али јесу „шта би она могла да постане“ сутра, ако Русија добије оно што тражи од Србије – неку врсту специјалног, заштићеног статуса, укључујући и дипломатски имунитет за свој персонал у Нишу.
Осврћући се на наше питање министар спољних послова Русије у наставку је прокоментарисао рад базе у Нишу. Он је подсетио да је тај центар обезбедио помоћ многим земљама, „не само у Србији, већ и Црној Гори и, чак још и више, према западу“. „Мислим да тамо ради осам Руса и десет Срба. Они врше мониторинг стања када је реч о изненадним ситуацијама и кад су у питању катастрофе или природне непогоде. Помажу да се то ублажи, гасе пожаре и шаљу тамо специјалну авијацију“, навео је Лавров за ДW. „И поред тога, амерички амбасадор у Београду јавно је затражио од руководства Србије да не потпишу никакав уговор о имунитету особљу тог центра. Тражио је то јавно, јер је, наводно, тај центар шпијунско гнездо.“ У том контексту, Лавров је приметио да се, када држављани других земаља-чланица НАТО обављајући заједничке вежбе у Србији траже такву заштиту и имунитет, „то уопште не доводи у питање.“
Проблем је Центар у Нишу, а не Мигови
Са друге стране, Данијел Сервер, професор на вашингтонској Високој школи за спољну политику „Џон Хопкинс“ и добар познавалац прилика на Балкану, оцењује за ДW да руски Центар на самој граници НАТО (Бугарска) није безначајан, без обзира на то што Србија изјаснила за европску будућност. У Вашингтону се често могу чути приговори како Руси „немају добре намере“ када је реч о европском путу држава Западног Балкана и да настоје да поремете тај свеприсутни ЕУ-тренд.
Коментаришући наоружавање Србије руским авионима типа Миг-29, Сервер указује да америчку забринутост „пре свега изазива хуманитарни центар“. Руски Мигови поклоњени војсци Србије су, каже, мање важни, и то не само зато што су „застарели и неупотребљиви“, наводи тај академик и бивши амерички дипломата. „Право питање тиче се политичког и безбедносног савеза, а не неколико комада (војне) опреме“, каже Сервер и наглашава да „чланице Европске уније не угошћују руске базе, а ова у Нишу сасвим сигурно има двојну употребу (војну и цивилну).“
„Волео бих да живимо у свету где то не би био проблем, али с Путином на власти и с Русијом која изазива Европу у више различитих арена – то је велики проблем“, рекао је Сервер за ДW.
Оптужбе с разлогом?
Образлажући даље улогу Русије на Балкану, министар Лавров оцењује да се Русија „окривљује свуда“, а што се Србије тиче, „она (Србија) се окривљује за све што се дешава на Балкану“. „Ево, Црна Гора је (тек) сада престала да спомиње руски траг у догађајима око којих су били толико вербално забринути (покушај наводног државног удара и атентата на Мила Ђукановића прошле године за шта се сумњиче држављани Русије и Србије, прим.аут). Ипак, верујем да ће доћи до отрежњења“, рекао је Лавров не нудећи више детаља о догађајима у којима су у Подгорици већ утврђене и неке судске чињенице.
Али питање Центра у Нишу, инсистира Сервер, неће тако лако бити скинуто с дневног реда у Вашингтону. Амерички професор сматра да то Србију може чак и да „дисквалификује из чланства за ЕУ“.
Данијел Сервер такође подсећа и да недавни захтев Конгреса упућен Пентагону да у року од 180 дана достави извештај колико свака земља Западног Балкана поседује руског оружја и војне опреме, није само ствар америчког буџетског планирања за наредну годину. „То није рутински захтев“, тврди Сервер. „То се базира на руском понашању у региону и склоности неких балканских политичара“.
„БиХ не би издржала Дејтон 2“
Образлажући шта би требало даље предузети, Сергеy Лавров, пак каже: „Потребно је да на Балкану сарађујемо, као што смо сарађивали када је договорен Дејтонски споразум (1995), који је још увек темељ за Босну и Херцеговину. Има још много примера где смо заједно са нашим западним колегама и другим земљама – укључујући и Турску – сарађивали како бисмо нормализовали ситуацију у том или неком другом делу Балкана“.
На крају, одговарајући на питање ДW шта мисли о идеји да се организује „Дејтон 2“, као што то предлаже амерички конгресмен Мајк Тарнер (из Дејтона у Охају), који је од Стејт Департмента већ затражио да организује нову конференцију о БиХ под тим именом, Лавров је изразио недоумицу, али и руске услове за то: „Прво је неопходно да сазнамо шта је он мислио с тим. Нисам чуо о томе. Али ако би тако требало да поново пишемо (нови) ’Дејтон’ – онда смо ми против тога. Верујем да Босна не би издржала такав изазов, јер бисмо тако изнова почели да разбијамо њену државност.“
