Прочитај ми чланак

Немачки медији: Шолцова влада се распала због Украјине, ево шта сада следи…

0

Немачку чекају нови избори – али када? Канцелар Олаф Шолц жели да до јануара настави с мањинском владом коју чине СПД и Зелени. Опозиција бесни и жели изборе што је могуће пре.

Шта сада следи? На то питање се свело све након распада такозване „семафорске коалиције“. Питање на које канцелар Олаф Шолц (СПД) нуди потпуно другачији одговор од опозиције која захтева да се ствари одвијају много брже. То се пре свега односи на демохришћане (ЦДУ/ЦСУ), која би, према актуелним испитивањима јавног мњења, имали највеће изгледе да на новим изборима испливају као најјача снага.

Руководства ЦДУ и ЦСУ и посланичка група тих странака с председником ЦДУ Фридрихом Мерцом на челу, састали су се у четвртак рано ујутро.

„Семафор коалиција више нема већину у Бундестагу и зато морамо да позовемо канцелара – и то је једногласна одлука посланичке групе клуба ЦДУ/ЦСУ – да одмах затражи гласање о поверењу већ почетком следеће недеље – најкасније“, рекао је након састанка Мерц.

Канцелар неће сам себе да смени

Позивање да се гласа о поверењу у парламенту значи да канцелар сам себе ставља на гласање. Обично у таквим случајевима он иза себе има већину посланика, али након распада коалиције за њега ће гласати само посланици његове СПД и Зелених, али не више и посланици ФДП-а. Ако канцелар изгуби поверење парламента, Устав даје јасне смернице за даљи поступак који води до нових избора.

Али, канцелар Шолц је још у среду увече представио свој распоред и жели да га се придржава. Гласање о поверењу не жели да тражи до 15. јануара, а до тада ће наставити с мањинском владом коју чине СПД и Зелени. „Влада ради свој посао, тако ће бити следећих неколико недеља и месеци, а грађани ће ускоро опет имати прилику да одлуче како даље“, потврдио је Шолц и у четвртак ујутро.

Опозиција може да свргне канцелара само већином

СПД и Зелени желе да донесу неке законе пре нових избора, а треба им и времена да се позиционирају за нове изборе. Међутим, подршка коју имају према испитивањима јавног мнијења поражавајуће је ниска. Влада Олафа Шолца недавно је постигла неславан рекорд и постала најнепопуларнији кабинет у историји СР Немачке.

Основни закон – како се у Немачкој званично зове устав – предвиђа само могућност тзв. конструктивног изгласавања неповерења. Да би то учиниле, странке морају да организују сопствену већину, а то би било могуће само ако би се ЦДУ и ЦСУ удружиле са свим осталим парламентарним странкама против СПД-а и Зелених. А то значи и са десно-популистичком Алтернативом за Немачку (АфД). Таква врста сарадње за демохришћане не долази у обзир.

„Политичко одлагање стечаја“

Фридрих Мерц, који ће се испред ЦДУ и ЦСУ кандидовати за канцелара на следећим парламентарним изборима, бесан је на Шолца. То што канцелар ради је, каже „политичко одлагање стечаја“. Баварски премијер и лидер ЦСУ Маркус Зедер говори у истом тону и такође позива на хитно гласање о поверењу и нове изборе. „Шолц, Хабек (главни представник странке Зелени у влади) и Линднер потпуно су подбацили“, рекао је Зедер у Минхену. Он је распад владајуће коалиције окарактерисао као „симбол пропадања Немачке“.

Председник Немачке Франк-Валтер Штајнмајер истовремено позива на разборитост. „Многи грађани Немачке забринути су због неизвесне политичке ситуације у земљи, у Европи, у свету, а и након избора у САД“, рекао је Штајнмајер у Берлину. „Није време за тактизирање и препуцавања, време је за разум и одговорност. Очекујем од свих одговорних да се поставе сходно одговорности коју актуелна ситуација доноси.“

Три ФДП-ова министра одлазе, један остаје

И сам немачки председник је један од тих на којима сада лежи велика одговорност. У четвртак у подне већ је уручио разрешење савезном министру финансија и председнику ФДП-а Кристијану Линднеру. Канцелар у одласку је у среду увече прекинуо везу с лидером ФДП-а и његовом странком која је иступила из владе.

Штајнмајер је решења о отпуштању предао и либералном министру правосуђа Марку Бушману и министарки образовања Бетини Штарк-Вацингер. Двојица ФДП-ових политичара сами су најавили повлачење. Савезни министар саобраћаја Фолкер Висинг, међутим, жели да остане на дужности. Због тога је иступио из ФДП-а.

Министарство финансија до нових избора преузима Јерг Кукис. Тај економиста дуго је радио за инвестициону банку „Голдман Сакс“, а пре него што је 2021. године прешао у кабинет канцелара као државни секретар, био је на истој позицији у савезном министарству финансија.

Немачки председник Штајнмајер: некада у СПД-у, сада непристрасан?

Канцелар и преостали министри остају на дужности. Према уставу, савезни председник мора да одлучи о распуштању Бундестага само ако парламент не укаже поверење канцелару. „Спреман сам да донесем ту одлуку“, рекао је Штајнмајер.

Као водећи члан СПД-а, Штајнмајер је био министар, а обављао је и друге политичке дужности чак 18 година, пре него што је први пут постао председник 2017. Отада му је чланство у СПД-у у мировању. Тај 68-годишњак је, наравно, свестан да лако може бити оптужен да је пристрасан. Вероватно је и то један од разлога зашто истиче да жели критички да прати даљи поступак. „Нашој земљи је потребна стабилна већина и влада која је способна да делује. То ће бити моја мисао водиља у даљим корацима“, каже председник.

Ко је крив за квар на „семафору“?

Али, није само питање шта ће се следеће догодити у Немачкој била тема разговора у Берлину дан након што се „семафор“ угасио. СПД, Зелени и ФДП такође се боре за своје верзије објашњења зашто се влада распала.

Немачки медији јављају да је смена министра финансија Кристијана Линднера резултат спора око облика подршке Украјине. Кристијан Линднер је наводно предложио да се Украјини пошаљу пројектили ТАУРУС КЕПД 350 уместо транше финансијске помоћи.

Како преноси портал Берлинер Цајтунг позивајуцћи се на изјаву Кристијана Линднера, његова смена је резултат спора око издвајања 3 милијарде евра Украјини. Кристијан Линднер је критиковао ову идеју због тешке ситуације у земљи и предложио да се Украјини да оно што јој је тренутно најпотребније.

То се односи на крстарећу ракету дугог домета TAURUS KEPD 350, о чијој се испоруци Украјини разговара од средине 2023. године. Олаф Шолц, како се извештава, категорично није одобрио, а затим разрешио коалиционог политичара ФДП са места министра финансија.

Канцелар је приликом обраћања јавности у среду увече жестоко оптужио Кристијана Линднера. Дан касније, наставио је у истом смеру и набројао: Немачка је само Украјини до сада дала 30 милијарди евра војне помоћи. Прихват избеглица из Украјине кошта дванаест милијарди евра годишње.

„Желим да нагласим да, ако дођете до закључка да те трошкове можемо тек тако, као успут да поднесемо – онда се играте ватром“, рекао је Шолц. Према његовом мишљењу, средства из актуелног буџета су потрошена „до последње мрвице“. Зато су, сматра, потребна нова задужења.

Вечни спор око „дужничке кочнице“

СПД и Зелени више су пута позивали на суспендовање такозване „дужничке кочнице“ и узимање нових кредита. Али, ФДП на то није била спремна. „У неком тренутку дође до тачке када морамо да се одлучимо да ли хоћемо социјалну, економску, унутрашњу и спољну безбедност да доведемо у опасност и угрозимо јединство друштва или ћемо да кажемо да све то заједно јесте важно, али да се ради о привременом изазову с којим се суочавамо и да је јасно да морамо да га финансирамо изван уобичајеног буџета“, рекао је канцелар Шолц.

Кристијан Линднер се с тим не слаже. Распад „семафорске коалиције“, према његовом мишљењу, није био неопходан. „То су политички хтели други“, рекао је Линднер. Он је оптужио своје бивше коалиционе партнере за прљаву игру. „Политичка одговорност државе такође укључује и стил понашања у јавности, како се демократија не би оштетила.“ Он, каже да неће да учествује у таквом приступу. Линднер такође заговара брзо рашчишћавање пута за нове изборе.

Али, канцелар и његов министар привреде и вицеканцелар Роберт Хабек желе да се држе свог распореда. СПД и Зелени нису, кажу, „в.д. коалиција“, него мањинска влада. Зато су потпуно способни да делују и на међународном нивоу, поручује остатак „семафорске владе“.