Прочитај ми чланак
У посети Београду су били немачки парламентарци, а судећи по жестоким условима који су поменути, без којих неће бити ни говора о преговорима Србије са Европском унијом, а камоли пуноправног чланства, чини се да ће путовање Србије у ту организацију личити на бескрајно хватање дуге на хоризонту – колико год јој се приближите, она је увек једнако далеко.
Наиме, Андреас Шокенхоф и Ханс Фаленски су дошли у име тамошње владајуће коалиције, и отишли без обраћања српској јавности, али је то уместо њих учинио Хенри Боне, директор Фондације „Конрад Аденауер“ у Београду, који је лично учествовао у разговорима немачких посланика са српским званичницима.
Он је објаснио у изјави за Танјуг да од чланства Србије у Европској унији нема ништа све док Косово не постане равноправни члан Уједињених нација, а то исто је потврдио и београдски дневни лист „Блиц“. И мада је такав став Шокенхофа, односно немачког парламента, наводно шокирао српске посланике, у њему заправо нема ничег новог, ако се сетимо да је он још прошле године отворено изнео план како да Србију, народски речено, преведе жедну преко воде.
Он је тада рекао – „Итекако смо свесни да не можемо обавезати владу у Београду да сада призна Косово и због тога нисмо поменули реч „признање“ Косова, него смо настојали да пронађемо другачију формулацију. Међутим, на крају овог процеса и Србија и Косово ће морати да се независно једно од другог интегришу у Европску унију“, констатовао је тада Шокенхоф. Међутим, да ипак неће бити услишен његов захтев да Србија пристане на улазак Косова у Уједињене нације, говори цео низ изјава српских званичника, а ово су само неке од њих. Прво је Ивица Дачић крајем прошле године, док је још био на функцији премијера, пред новинарима у скупштини прецизно поручио – „Ми никада нећемо признати независно Косово, па самим тим никада се нећемо сагласити са чланством Косова у Уједињеним нацијама.“
А будући да би такво равноправно чланство Косова у Уједињеним нацијама било доказ да се ради о независној држави, ваљало би се подсетити и на став ког је изнео и председник Николић, а који гласи – „Ако Брисел има неких додатних захтева Србији, онда би било добро да их одмах истакне да бисмо знали на чему смо, а не на крају овог нашег тешког и мукотрпног пута. Уколико би неко из Европске уније на крају преговора ипак поставио такав услов да се призна независност Косова и Метохије, онда би то за нас био јасан знак да тај неко не жели Србију у Европској унији. Онда би морали да тражимо неки други начин да нашим грађанима обезбедимо бољу будућност.“
Напослетку, у том духу је била и изјава саветника председника Републике Марка Ђурића, када је недавно обишао главне европске престонице и потом изричито поручио српској јавности да Косово неће ући у Уједињене нације. Он је то још детаљније објаснио рекавши следеће – „У Берлину и Лондону није било речи о чланству Косова у Уједињеним нацијама. С обзиром на то да је Приштина независност прогласила једнострано, онда мора да живи са тим да не може да буде чланица међународних организација на начин на који би то желела њена политичка елита.“
И на том месту долазимо до логичног закључка да најмање тај контроверзни услов немачких парламентараца о равноправном чланству Косова у Уједињеним нацијама, барем судећи по досадашњим изјавама српских званичника, неће бити испуњен, а самим тим ће Србија изгледа остати у вечитој чекаоници испред масивних врата, поред којих се налази звонце са натписом – Европска унија. Наравно, ако се у међувремену неко не предомисли, а то сигурно неће бити Европљани.
