Прочитај ми чланак
Берлин одустао од претње увођењем виза Србији и разматра (финансијске) могућности отклањања разлога економске емиграције из Србије
После десетодневне ујдурме око поновног увођења виза за грађане Србије који путују у ЕУ, покретач расправе, Немачка, направила је заокрет од, каже се, 180 степени.
Највиши званичници Министарства унутрашњих послова у Берлину, шеф ресора Ханс Петер Фридрих и његов државни секретар Оле Шредер, објаснили су да су „размишљања” немачке владе усредсређена на спречавање даљег прилива лажних, дакле економских азиланата.
У том контексту би поновно увођење виза за држављане Србије представљало „последњу меру” – уколико би се изјаловили сви други покушаји да се стане на пут злоупотреби права на азил „од стране неких групација грађана у тој земљи”.
Извори у кабинету коалиционе владе у Берлину додатно су изјавили за „Политику” да Немачка разматра, између осталог, могућност финансијског ангажмана, не би ли се отклонио основни разлог економске емиграције, пуко сиромаштво у друштвеним слојевима из којих потичу азиланти.
До заокрета у немачком држању дошло је уочи и за време састанка министара унутрашњих послова ЕУ, минулог четвртка у Луксембургу. Онде је, према најавама немачких политичара и њихових лобиста, требало да буде размотрена могућност суспензије безвизног режима са Србијом и с још неким земљама западног Балкана.
Међутим, управо у Луксембургу је државни секретар у Министарству унутрашњих послова Берлина Оле Шредер објаснио је да је немачки предлог за поновно увођење виза држављанима Србије представљао „последњу меру”.
Изјаву државног секретара Шредера подржао је његов шеф ресора, министар Ханс Петер Фридрих – ограђујући се од критике да инструментализује проблем лажних азиланата у друге сврхе.
Изјавио је, најпре, за дневник „Велт” да Немачка не одустаје од права да се „активно” супротстави најезди економских азиланата. „Оно што Берлин планира далеко је од суспензије безвизног режима”, рекао је Фридрих и додао: „Размотрићемо смањење паушалне, месечне помоћи за азиланте из Србије, убрзати процедуру (не)одобравања азила, с три на месец дана.”
На страну званичника немачког МУП-а сврстала се и министарка аустријске полиције Јохана Микл-Лајтнер – до пре недељу дана најватренија присталица поновног увођења виза Србији, а уз њу и Македонији, Албанији, Црној Гори и Босни и Херцеговини.
Министарка Микл-Лајтнер се сагласила са „конструктивном критиком” ресорних колега из ЕУ на њен рачун, односно, потврдила је исправност питања – зашто се залаже за увођење виза државама из којих долазе економски азиланти, ако се зна да Аустрија није суочена с тим проблемом?
Признајући да је у Аустрији ове године регистровано мање од три стотине економских азиланата из Србије, министарка је рекла да се залаже за увођење такозване заштитне (визне) клаузуле – практично суспензије безвизног режима – као политичарка која не заступа само интересе своје земље, већ штити европске интересе.
Шта се, уистину, догодило у Луксембургу, али и пре тог „малог самита” министара унутрашњих послова?
Полазна ситуација, као таква, није ишла у прилог Немачкој. За евентуално усвајање њених предлога била је потребна двотрећинска већина, а Берлин је имао само шест чланица на својој страни…
„Стишавању” расправе о укидању безвизног режима ЕУ са Србијом, најзад, допринела је иницијатива аустријског канцелара Вернера Фајмана. Шеф аустријске коалиционе владе Фајман, наиме, однедавно је „незванични посредник” између Париза и Берлина.
Његова функција се у централи његове странке овако описује: „С једне стране, као лидер социјалдемократске странке, политички и прагматички је близак француском председнику Франсоа Оланду. С друге стране, односи немачких и аустријских канцелара су од вајкада били више него добро суседски…”
Истиче се, дакле, да је канцелар Фајман пренео немачкој канцеларки Ангели Меркел да је Француска забринута због инструментализације плана у начелу, по коме би идућег пролећа требало да дође до ревизије досадашњих визних одредби ЕУ.
Став Париза јесте договор о пооштравању визног режима, по потреби, али се он не односи само на земље потенцијалних, економских азиланата – понајмање на државе које имају статус кандидата за приступ ЕУ. Француски „план превенције” пред најездом избеглица односи се, пре свега, на евентуално погоршање политичке ситуације на блиском и средњем истоку.
Суспензија безвизног режима, с друге стране – она која је подстакла расправу о ревизији досадашњих визних клаузула – осмишљена је да би се извршио притисак на државе које траже ослобађање њених грађана од визе за улазак у целокупну ЕУ.
Истовремено, међутим, селективно одлучују о безвизном режиму са појединим чланицама ЕУ. Које су то земље, саопштио је престижни немачки дневник „Франкфуртер алгемајне” у свом недељном коментару: „Мисли се, пре свих, на САД и на Канаду.”
(Политика)
