Прочитај ми чланак
Исто као и 1999. године, када су се сваке вечери окупљали испред Гедехтнискирхе у најстрожем центру Берлина, тако су се и сада на 15-годишњицу НАТО бомбардовања Југославије, додуше више у симболичном броју, поново састали они које је зближила иста потреба да зауставе рат, лажи и агресију.
– Сећамо се тог дана у коме је наша „самоодбрамбена“ армија учествовала у нападима из хуманитарних разлога, како се тада говорило, а против међународног права – обратила се прва Јута Кауш, глумица и мировна активисткиња из Берлина.
И Лаура фон Вимершперг из Мировне координације Берлин подсетила је присутне на дане када је НАТО бомбардовао Србију и Црну Гору.
– Покушавали смо да рату стргнемо маску са лица коју су му наметали велики медији, а говори на овом подијуму били су много ближи реалној ситуацији од онога што су писале новине. Говорили смо о патњи људи, о размерама разарања и покушавали да анализирамо значење тог рата. Људи из Југославије су нам причали како су једва чекали да почну наши скупови на којима су осећали да их неко разуме. Губили су своју отаџбину у којој су била њихова срца, а овде су губили пријатеље. Колеге на послу нису желеле да причају са њима, а суседи их више нису поздрављали. Наша бина је била место дубоких осећаја, много је суза проливено на њој – истакла је госпођа Вимершперг.
Она је додала да никад до тада није у тој мери осетила близину и ужас рата као у контакту са људима чија је земља била бомбардована.
– Оно што је дубоко жалостило нас Немце који смо долазили на протесте јесте то што нисмо могли да спречимо овај рат и да наше обећање „Никад више рат са немачког тла“ није испуњено. Ово је било место великог бола и туге, али истовремено и солидарности и храбрости коју смо пружали једни другима – рекла је ова професорка у пензији.
Ко је Меган Рајс?
Један од говорника је био и Американац Виктор Гросман, који је испричао занимљиву причу Меган Рајс. Реч је о опатици, која је у јулу 2012. године са још двоје људи упала у складиште атомског материјала у Оук Риџу у америчкој држави Тенеси. Они су по зидовима постројења исписали библијске цитате, посули бетон црвеном бојом, а када их је пронашло обезбеђење, „провалници“ су их понудили послужењем и без отпора се предали. То био протест против нуклеарног оружја, а за судију саботажа. Ова 84-годишња опатица осуђена је три године затвора, њени пратиоци, ветерани рата у Вијетнаму, на по пет година затвора и казну од 53.000 долара.
Лир Хенкен, портпарол Савезног одбора за мировну иницијативу, рекао је да „данас сви знамо да је изговор за напад на Југославију пре 15 година био обична лаж“.
– Тадашњи канцелар Шредер је непосредно пре напада рекао да ће „бити учињено све да се спречи кршење људских права на Косову, јер председник Југославије тамо води беобзирни рат“. Ништа од тога није било тачно. Већ три недеље после тога је „Шпигл“ објавио доказе који тврде супротно, али је било касно. Пре пар дана је Шредер потврдио да бомбардовање није било у складу са међународним правом. Господине Шредер, овај напад је био повреда немачког Устава и закона, ви и ваш кабинет починили сте кривично дело! Зашто не поднесете пријаву против самог себе? – запитао је Хенкен.
На скупу, којем је присуствовало тек неколико Срба, говорио је и левичар Уве Хикш, који је од 1994. до 2002. године био члан Бундестага из Бајерна.
Тужна слика из Крагујевца
Посебно се сећам једне слике коју смо добили о разарањима у граду Крагујевцу, нарочито болном месту за нас Немце, јер су фашисти тамо за два дана стрељали хиљаде људи. На њој једна стара жена стоји у соби срушеној бомбом, држећи поломљену гарнишну са остацима поцепане завесе на њој и потпуно беспомоћна и изгубљена гледа у празно. Та слика, сама по себи неспектакуларна, мени на посебан начин говори како рат разара и уништава. И дан данас при сећању на поглед те жене осећам велики бол, испричала је Лаура фон Вимершперг.
(Вести онлајн)
