Прочитај ми чланакМандатарка за састав српске владе важи као „стручна, међународно умрежена, уздигнута изнад озлоглашене београдске страначке мочваре и апсолутно лојална Вучићу“.
То пише штампа на немачком језику и додаје се да је избор Ане Брнабић за новог мандатара владе рафиниран је шаховски потез председника Александра Вучића.
„Београђанка, која течно говори енглески и руски, и има диплому британског универзитета у Халу, нема политичку моћ у рукама“, констатује лист „Ханделсблат“ и оцењује да то оставља простор председнику Србије за утицај на владу.
Дневник „Ноје цирхер цајтунг“ такође истиче да Брнабић „нема моћ у кући“, те да је зависна, јер ју је „поставио Вучић, и он у сваком тренутку може да је смени“.
Ипак, сматра лист, она има „унутрашњу независност“ и, уколико ситуација за њу постане неприхватљива, у сваком тренутку може да поднесе оставку.
„Ноје цирхер цајтунг“ наводи да је Брнабић засад „неисписан лист“, јер је тек у августу постављена на чело Министарства државне управе и локалне самоуправе, од када је радила на дигитализацији и повећању ефикасности државне администрације.
Први успеси су били видљиви, наводи „Ноје цирхер цајтунг“, али сматра да је Брнабић имала премало времена да докаже себе и своју пробојност, док ју је њена блискост са ИТ сектором подстакла да се успешно заложи за увођење информатике као обавезног предмета у школама.
Аутор текста поставља питање да ли је Ана Брнабић „Вучићева марионета“ и сматра да је то могуће, „али не мора обавезно бити тако“, јер, „за разлику од свог слабијег противкандидата, министра спољних послова Ивице Дачића, она није компромитована и нема чиме да буде уцењена“.
Лист даље пише да су гејеви и лезбејке у Србији уздржано реаговали на именовање и да је Брнабић још када је ушла у владу рекла да не види себе као геј-министарку и да питање истополног брака не спада у њен ресор.
„Она познаје важећа правила и поштује табуе. Ипак, она својом личношћу помаже да се промени представа према којој шеф владе мора бити мушкарац, а ако је жена, онда бар мајка, а ако је хомосексуална, онда само у тајности. За спољно деловање Србије, бар на Западу, она представља добитак“, пише „Ноје цирхер цајтунг“.
Лист „Нојес Дојчланд“ пише да се Вучић, и поред отпора Српске православне цркве, па и унутар своје странке, свесно одлучио за проевропску, политички неискусну, али успешну министарку.
Према том листу, она важи за стручну, међународно добро умрежену, уздигнуту изнад београдске „страначке мочваре“ – и апсолутно лојалну Вучићу“, а лист наводи и да је она захвалила председнику за „огромно поверење и рекла да јој је част да служи својој земљи.“
Лист наводи да је она, као експерт за државну управу и локалну самоуправу, студирала у САД и Великој Британији, а почела каријеру још пре него што је прешла у политику.
„Нојес Дојчланд“ подсећа да је била руководилац пројеката организације за развоју помоћ УСАИД и директорка једне фирме за електране на ветар у САД, те да је ранији послодавци хвале као компетентну у тимском раду.
