Прочитај ми чланак

НЕНАД УЗЕЛАЦ: Изласком на референдум о НАТО Српска брани Србију

0

Милорад Додик је изјавио да је Република Српска одлучила да изађе на референдум како би народ на истом одбацио могућност уласка БиХ у НАТО. Додик каже да су притисци да се БиХ силом увуче у НАТО, мимо воље српскога народа, све већи и већи и из тог разлога је дошло време да се то питање стави на референдум. Он је на последњој прослави Дана Српске обелоданио да Српска зауставља свој процес уласка у НАТО и прикључује се Србији на њеном путу активне војне неутралности. Очигледно је да Српска, па и Србија, по овом питању имају снажну подршку Москве.

Ситуација на Балкану је таква да још само Македонија и БиХ нису део Северноатлантског савеза и да се са њима заокружује НАТО структура око Србије, те она остаје острво у НАТО окружењу, острво које и за Русију представља „проблем“, јер је Србија у том случају рањеник у дубини непријатељске територије.

Црна Гора се последња прикључила НАТО мимо воље народа, а Македонија је у убрзаном процесу промене имена и уласка у НАТО у наредних годину дана. По питању Макеодније остаје нада да ће се испоштовати референдум о промени имена и да ће македонски народ исти одбацити. Уколико, ипак, Македонија промени име и постане део НАТО, за Србију остаје „довод ваздуха“ само преко БиХ, односно, Српске, те се испоставља да Српска изласком на референдум омогућава лакше дисање Србији и спречава њено гушење од стране НАТО.

Србија непрестано изјављује да неће постати члан НАТО и на том питању се развијају односи са Русијом. Последњи пут је то потврђено на састанку министара одбране Русије и Србије ове недеље у Москви, као и потврда да Србија неће увести санкције Русији. Међутим, и поред воље Србије да не постане пуноправан члан НАТО, велики проблем за њу би представља чињеница НАТО окружења, јер у тој позицији Србија има мање могућности за маневар и налази се у доста тежој позицији него сада. Из тог разлога, сваки грађанин Српске мора изађи и гласати против НАТО, јер тако не брани себе већ и матицу Србију.

Током рата у БиХ деведесетих година, европска јавност, која је била наклоњена Србима у том рату, писала је и говорила о Србима из Републике Српске као последњим херојима европске цивилизације који бране Европу од антиевропских сила; као последњим херојима који стоје сами против непријатеља око себе, против НАТО, против исламског света који се тада ујединио против њих, апсолутно сами, чак, понекад и без подршке Београда. Народ Српске је тада изазивао одушевљење европске Европе. Зато подршка референдуму против НАТО у Српској и подршка српском народу Српске да се одупре последњим притисцима пред којима се налазимо.

14 коментара “НЕНАД УЗЕЛАЦ: Изласком на референдум о НАТО Српска брани Србију

  1. Jure Franko каже:

    Tek kada covjek vidi ove krajputaske Bilbord-e (na sto spade onoliko srbovanje),tek sad se vidi dalekovidna politika probosanskih snaga,koje su stalno inzistirale i po svaku cijenu se izborili za cijelu BIH.Na ulasku u BIH,sada su moderni granicni prelazi,sa carinarnicama,granicnom sluzbom,modernom tehnologijom za identifikaciju lica koja ulaze u BIH..(ne rijetko se tu ulovi poneka pticica,odgovorna za agresiju na BIH.Prije nekog vrijemena,od americkih prijatelja,Granicna Sluzba BIH je dobila pomagala za nadzor granice,IC senzore…citam nedavno..u dobroj mjeri je suzbijen sverc krava i volova,sto su Srbijanci redovno ekonomisali nelegalno,po noci,splavovima preko Drine i sverc cigareta,izmedju Crne Gore i juznobosanskih Bilece,Trebinja,Ljubinja..
    Bilo je inicijativa,da se ovi transparenti uklone i odgovorni sankcionisu jer poznato je da u BIH nema razgranicenja ni granica(recimo,“jača“ je bila granica izmedju Srbije i Vojvodine ili Kosova),medjutim u policiji manjeg BIH entiteta tvrde da,zbog ovoga ne treba dizati neke tenzije,da se u stvarnosti nezna,ko postavlja ove bilbord-e i kada ih postavlja(vjerovatno po noci).
    Kad se bolje razmisli..snage koje se jos uvijek nisu uklopile u moderne civilizacijske tokove..bolje da se takvi bave postavljanjem ovakvih transparenata,nego da se igraju rata.

    1. Branko Samac каже:

      Halo balijo, ne prosipaj svoje misli po ovom portalu kao umotvorine nego ti nama objasni kako ste obranili opkoljeno Sarajevo tako što se proterali 170 hiljada Srba iz grada i 50 hiljada Hrvarta iz Sarajeva??? Ili da ti drugačije objasnim, kako su Muslimani branili grad a bilo vas manje od 50% a ostali su bili agresori???

    2. Jure Franko каже:

      „Ili da ti drugačije objasnim, kako su Muslimani „???
      Ako si mi „objasnio“,šta će ti moje objašnjenje?
      Ali evo pokušat ću…to je jednostavno bila jedna do tada, rijetko vidjena ,bizarna situacija.
      Strani izvjestitelji su bili u čudu,ruralno pravoslavno stanovnistvo oko Sarajeva i dijelovi urbanog pravoslavnoga stanovnistva iz grada zaposljeli su rovove i bunkere oko Sarajeva,a koje je mjesecima prija agresije pripremila odmetnuta JNA,u okviru plana „RAM“ to jest širenja Srbije na račun susjednih suverenih država.
      I ti ljudi su četiri godine iz topova,neselektivno bombardovali grad.Na sudu u Hagu,i tužiteljstvo i porota su bili frapirani Mladićevom rečenicom:“Bombarduj Velešiće,tamo nema mnogo Srba“!
      Pokusat cu ti odgovoriti i na drugo „pitanje“.
      Opet ću zapoceti izvjestajem stranih novinara,ako se ne varam NBS-a,gdje sam i ja lično saznao za egzodus bosanskih pravoslavaca, iz nekih dijelova Sarajeva.Strani mediji za to optuzuju Momčila Krajisnika, koji vrsi strahovit pritisak,zastrasivanje,a često i prijetnje likvidacijom,tako da Bosanska armija ulazi u sablasne,potpuno prazne dijelove Sarajeva.Slicna situacija se dogodila u „Oluji“..Kanadski oficir UN-a,kaze da se ne moze zacuditi,zasto je kninsko rukovodstvo RSK-a naredilo masovni egzodus naroda,bez da se pokusaju braniti.i zasto optuzuju HR-vojsku za progon,kada je stanovnistvo otislo prije pada RSK-a

    3. Simerijanac каже:

      Слично се десило и у Сребреници, ВРС је ушла у потпуно празан град јер се 28 ооо потурица дало у паничан бијег према Тузли, а пред једним мањим батаљоном Срба.

      Бројчани омјер при ослобађању Сребренице је био отприлике 1: 36 у корист потурица што значи да један Србин вриједи више од 36 потурчених Срба јер је тај један наћерао у бијег ових 36.

    4. Херцеговина каже:

      Питају ме, одакле си жути,
      из Требиња, Србенда сам љути

    5. Simerijanac каже:

      Шта зна потурица о националној припадности ?

      Потомку издајника који је ближње издао зарад ситне привилегије азијатском окупатору су потпуно нејасни појмови националне, државне и вјерске припадности. Терет издаје носи и овај Џемалудин, а огледа се у тоталној имбецилности што је потпуно у складу са терористичком сектом пустињског камилојјебца.

    6. Simerijanac каже:

      Имам осјећај Џамалудине да си овдје само да би провоцирао, јер у глупости које пишеш ни сам не вјерујеш.

      Пошто константно спомињеш некакве имагинарне босанце православце, пошто за Билећу наводиш да је некаква јужна босна, очито је да желиш некоме овдје живце гристи. Е зато,… дабогда оно што ти је најмилије по очима препознао као мљевено месо будеш јео, а руке своје спржио кад га с ражња будеш скидао.

      Јел јасно Џамалудине, некрсту ?

  2. EUInformer2 каже:

    Mladen Mirosavljević: Nova srpska deklaracija, nova velika obmana

    Koje su namjere najavljenog okupljanja Srba oko nove deklaracije nije poznato, ali Vučić i Dodik već od nje medijski profitiraju

    Sada nije ni bitno kome je prvom pala na um ta ideja i ko ju je kome prvi prišapnuo, Vučić Dodiku ili je bilo obrnuto, pošto je idealna i za jednog i za drugog. Obojica vole krupne, istorijske teme, teme oko kojih će se zabavljati nacija i koje naizgled obezbjeđuju, varljivo, mjesto u nacionalnoj istoriji. Takva je naizgled i ideja, koja je zajednička inicijativa Srbije i bh. entiteta Republika Srpska, o nekakvoj, još ne znamo precizno kakvoj, deklaraciji koja bi mogla da bude donesena 25, odnosno 26. novembra ili 1. decembra, koji su izuzetno značajni datumi za Srbe.

    Inicijativa je, očekivano, izazvala veliku pažnju javnosti, što zbog različitih asocijacija u regionu i među drugim narodima, na slične srpske velike nacionalne inicijative iz prošlosti, što zbog pompeznosti, njezine javne najave, što zbog datuma njenog objavljivanja, čime se još više želi podvući njen značaj.

    Tek što je cijelu Srbiju, i ne samo Srbiju, Vučić uvukao u priču o potrebi opštesrpskog dijaloga o odnosu Srbije spram Kosova, namećući stav da su odnosi sa Albancima najveći problem Srbije, tek eto i priče o deklaraciji. “Kakav god kompromis da napravite u vezi s Kosovom, znam da vam to Srbija neće oprostiti i znam kakve su posledice lične i političke onoga ko u tome učestvuje”, Vučićev je zaključak samo djelimično tačan, ali on ne sadrži i srž problema.

    Prilika za nacionalnu homogenizaciju

    Vučić je u suštini napravio inverziju problema i umjesto normalizacije odnosa sa Kosovom i sa Albancima, što jeste srž problema, ne ulazeći u to ko taj proces više koči, Srbi ili Albanci, nametnuo priču o priznavanju Kosova, Ustavu i svesrpskom dijalogu o Kosovu, što u ovom trenutku Srbiji nije suštinski problem. Nije zato što pet država članica EU-a nisu priznale Kosovo, a Rusija i Kina blokiraju njegov prijem u UN, pa zašto bi onda srbijansko nepriznavanje bio problem na njenom putu ka članstvu u EU i ključna politička tema u državi. Očigledno je, dakle, da je priča o moranju priznavanja Kosova, ukoliko Srbija želi da bude članica EU-a isforsirana, i služi više za unutrašnjopolitičku upotrebu i dodatno Vučićevo učvršćivanje kao svesrpskog vođe.

    Takva pozicija nikako ne odgovara Dodiku, koji se svim silama trudi da koliko god može parira Vučiću i drži ga podalje od većeg uticaja na Srbe u BiH. Pri tome itekako pazeći, ne samo da mu se ne daj Bože zamjeri na bilo koji način, nego da javnost ima utisak da su njihovi potezi od nacionalnog značaja itekako iskoordinirani i usaglašeni i da pri tome bude veoma vidljivo da je svako od njih neprikosnoveni vožd na svom terenu. Zato se pomenuta deklaracija pojavila kao idealna prilika, naročito za Dodika, da se još jednom napravi nacionalna homogenizacija, a naročito u susret dolazećim opštim izborima u BiH.

    Da je to tako bilo je vidljivo već po Dodikovom „žestokom patriotskom govoru“ upućenom narodu u vojvođanskom Veterniku, nakon obilježavanja stradanja srpskih civila tokom rata u Hrvatskoj, propraćenog ovacijama kada je i najavio nepostojeću, i neusaglašenu, deklaraciju. Nastojeći, kao i uvijek, da bude veći katolik od pape, Dodik je i ovog puta nastojao da kapitalizuje najavu deklaracije, bez obzira što ustvari niko nije ni znao o čemu se suštinski radi i kakav njen značaj i domet ustvari treba da bude.

    Čak je i Vučić morao da na javnom TV servisu postavi pitanje: „Kako mogu da napadaju tekst koji još nije ni napisan“ – pri čemu je, naravno, u pravu. I pri čemu ustvari smiruje strasti koje je Dodik, svojom najavom nepostojeće deklaracije nepoznatog sadržaja, uzburkao s obje strane Drine. Što bi narod rekao: bacio kost i povukao se, a da ga niko nije javno upitao kome je, i zbog čega, kost bacio.

    Medijska eksploatacija deklaracije

    Neće ga ni pitati jer priča o veoma važnoj svesrpskoj deklaraciji na kraju će se svesti na ono što je najavio Vučićev generalni sekretar: da će evropska prava i standardi za Srbe u okruženju biti osnova deklaracije o očuvanju srpskog jezika i kulture koju su najavile Srbija i Republika Srpska i insistiraće se da pripadnici srpske manjine u zemljama regiona mogu da govore srpskim jezikom i pišu ćirilicom, izjavio je Nikola Selaković. Kao da se ta pitanja rješavaju deklaracijama, a ne bilateralnim odnosima, država pri čemu je Republika Srpska „država“ naravno samo u entitetskom javnom diskursu i glavama njenih čelnika, a i to samo za domaću upotrebu.

    Ali, ako se takva deklaracija, na kraju i usvoji, upravo Dodika čeka jedno veoma nezgodno pitanje apropos te deklaracije i jezika. Šta je sa priznavanjem postojanja i upotrebom bosanskog jezika u Republici Srpskoj? Onog istog, bosanskog jezika koji je priznat u Srbiji. Ne govorimo pri tome o formalnopravnoustavnim entitetskim začkoljicama u kojima se taj jezik naziva maternjim jezikom Bošnjaka. Nego o istinskom poštovanju prava svojih građana da svoj jezik nazivaju onako kako oni žele. Dokle se taj problem može gurati pod tepih i da li će Vučić i Dodik, jureći lisicu, na kraju istjerati vuka sa kojim neće znati šta će.

    Bilo kako bilo, Dodik je opet, doduše kao i uvijek na kratko, poentirao tako što je priču o nepostojećoj deklaraciji medijski maksimalno eksploatisao u Republici Srpskoj, namećući se, po ko zna koji put, kao jedini i pravi zaštitnik srpskih nacionalnih interesa u BiH, za razliku od opozicije koja je „izdajnička“. Pri tome je, osim novih predizbornih poena, uspio opet u svom konstantnom nastojanju: da pitanje koje neizgovoreno „visi“ u vazduhu već duži vremenski period – šta si Milorade u ovom desetogodišnjem periodu učinio lično za sebe a šta, zaista, za Republiku Srpsku – usmjeri u pravcu koji vodi daleko od odgovora na to pitanje i od stvarnih problema bh. građana.

    1. Simerijanac каже:

      Пројекат столећа: Десет чињеница о Кримском мосту
      25. јул 2017. Ксенија Зубачова
      Од 2014. године Русија неуморно ради на монументалном пројекту који ће бити два километра дужи од моста Васка де Гаме у Португалији

      Русија гради супер-савремени радар 77Я6 “Воронеж-СМ“ на полуострву Крим
      Нова саобраћајница у Москви убрзава тестирање „самовозећих“ аутомобила
      На Криму нађени артефакти који се могу упоредити са „скитским златом”

      Ово је вероватно један од најамбициознијих инжењеријских пројеката у руској историји. Мост са аутомобилским тракама и железничким колосецима, познатији као Кримски или Керчански мост, дугачак је 19 километара. Изградња тече по плану. Руски министар саобраћаја је 17. јула саопштио да је завршено 75% ове масивне саобраћајнице која спаја Керчанско полуострво на Криму са Таманским полуострвом у Краснодарском крају. Министар се нада да ће мост бити отворен у децембру 2018. године.

      Изградња овог моста је лична иницијатива председника Владимира Путина. Пројекат је технички веома сложен и захтеван. Кошта 228 милијарди рубаља (3,8 милијарди долара). Наводимо битније детаље везане за изградњу Кримског моста.

      1. Идеја о изградњи моста је разматрана чак и пре него што је Крим поново постао део Русије. Украјински и руски експерти су током 2000-их истраживали могућност стварања саобраћајног коридора између ових двеју земаља, а 2008. је постигнут договор да се до 2014. године изгради Керчански мост. Ти радови, међутим, никада нису започети.

      2. Ова мега грађевина се гради са обе стране, тако да би до споја требало да дође негде на средини. Пројекат треба да буде завршен до краја наредне године, и зато је на њему ангажовано преко 20 бродова и 5.000 радника који раде у три смене радним даном и викендом. У изградњи учествује преко 30 компанија.

      3. Коловоз ће имати четири траке, те се очекује да ће мост моћи да прими 40.000 возила дневно. Брзина ће бити ограничена на 120 км/ч, од почетка до краја моста ће се стизати за десетак минута, а прелазак се неће наплаћивати.

      4. Мост ће имати два пружна колосека, што значи да ће дневно преко њега моћи да пређе 47 возова максималном брзином од 120 км/ч (путнички) и 80 км/ч (теретни). Планирано је да мост 2019. године буде отворен за железнички саобраћај. Засада је урађено само 55% железничке инфраструктуре.

      5. Мост неће представљати сметњу за пловидбу бродова кроз Керчански мореуз, јер ће имати специјалан лук висок 35 и дугачак 227 метара, тако да ће бродови моћи да прођу испод њега.

      6. Мост се гради у тектонски и сеизмички активној зони. Конструктори су, међутим, успели да сведу потенцијалну опасност на минимум користећи три типа шипова. Зашиљени шипови се побијају 45 метара у морско дно, цевни 90, а призматични 16 метара. Укупно ће бити пободено 7.000 шипова који ће држати 595 носећих стубова Кримског моста.

      7. Конструкција ће бити отпорна на земљотресе јаче од 9 степени Рихтерове скале, и биће заштићена од санти леда које плутају кроз мореуз током зиме. Аутори пројекта су узели у обзир и друге природне факторе (попут олуја, таласа, потапања и ерозије обала), као и потенцијални утицај моста на екологију.

      8. Археолози и деминери су пре почетка радова детаљно претражили морско дно с обзиром на бурну историју Керчанског мореуза, нарочито у Великом отаџбинском рату када су овде вођене многе жестоке борбе. Пронађени су многи предмети који имају историјску вредност, да и не говоримо о 700 мина које су неутралисане!

      9. Кримски мост ће бити највећи мост у Русији, али и у целој Европи! Биће дужи чак и од моста Васка де Гаме у Португалији (17,2 км).

      10. Мост ће имати специјално осветљење у бојама руске заставе. Конструкција коловоза ће бити плава, железничка конструкција црвена, а остали делови ће бити бели.

    2. Jure Franko каже:

      Bravo.

  3. Херцеговина каже:

    Добродошли у Републику Српску!
    Срце трепери од среће сваки пут кад се угледа ова табла! Србска Ерцеговина и Босна!
    Одбрањена животима својих најбољих синова!
    Принцип,Грабеж,Чабриновић, Кочић,Дучић,Вукаловић,Тунгуз…спавајте мирно, ваше су снове о слободи остварили ваши потомци!

    1. Prle Tihi каже:

      Само исте табле треба ставити на сваких педесетак метара.

Коментари су затворени.