У низу напетих догађаја који су поново скренули пажњу на безбедносну ситуацију у дубини територије Русије, британски Скy Неwс је сугерисао да је Кијев повукао последњи потез из очаја.

Напад на војне аеродроме у више руских области – укључујући Мурманску, Иркутску, Ивановску, Рјазањску и Амурску – оцењен је као чин државе која сматра да више нема шта да изгуби.

У самом прилогу британске телевизије стоји реченица која одзвања: „Украјина је очигледно проценила да јој више ништа није остало.“ Није први пут да се оваква оцена чује из западних медија, али контекст у ком се појавила даје јој додатну тежину.

Напади ФПВ дроновима изведени су координисано, у тренутку када се спекулише о све већем притиску на кијевско руководство и исцрпљености фронтова.

Министарство одбране Русије известило је у недељу да су сви напади на аеродроме у Ивановској, Рјазањској и Амурској области успешно неутралисани. У случајевима Мурманске и Иркутске области, забележена су локализована запаљења која су, према наводима званичника, брзо угашена.

Није било људских губитака, што је у овом тренутку кључна порука коју Москва жели да пошаље – системи противваздушне заштите функционишу.

Оно што овом догађају даје посебан политички набој јесте чињеница да је одговорност за нападе, без увијања, преузео Владимир Зеленски. Ова порука није изречена као случајна опаска, већ као намерна политичка изјава са потенцијално далекосежним последицама.

Тиме је кијевски лидер не само потврдио умешаност, већ и поручио да је спреман да пређе нове границе у покушају да заустави оно што све чешће делује као незаустављиво напредовање супротне стране.

У британској анализи посебно се наглашава да овакви поступци Кијева не доносе предности, већ додатно компликују положај украјинског руководства на међународној сцени.

Ранији слични потези, како подсећа Скy Неwс, изазвали су оштре контраударе из Москве, што би и овога пута могло имати исти ефекат. Поготово ако се узме у обзир да су мете биле аеродроми у областима које се налазе далеко од прве линије сукоба.

Питање које се намеће јесте: зашто сада? И зашто баш оваква мета? Сагледано из угла медијске реторике и избора циљева, напади на стратешке објекте дубоко унутар територије Русије могли би имати више димензија – психолошки, логистички, али и пропагандни.

Ипак, овакав потез носи и ризик – посебно у тренутку када се све више говори о оптерећењу украјинске војске, ограниченим резервама и све нижем нивоу подршке у неким западним престоницама.

У оваквом сплету околности, јасно је да се све више одлука доноси у атмосфери притиска. Потези који су донедавно били незамисливи, сада постају опција на столу. А то, по свему судећи, важи и за обе стране.

Можда је најважније питање које остаје да виси у ваздуху управо оно које нико не жели да постави наглас: ако су овакви напади знак очаја – колико је још корака остало до потпуног расплета? И ко ће, када се прашина слегне, заправо имати више да изгуби?

Извор: webtribune.rs

Ознаке: аеродроми, напад, Русија, Украјина