Прочитај ми чланак
Капетан Милан Дир, који се поздравља с Герингом на овој фотографији, био је командант Друге ваздухопловне базе у Краљеву. Стрељан је октобра 1941. године (Фото: Блиц)
Срби су пред Други светски рат правили за Немце бомбардере, а о чињеници за коју се данас слабо зна сведоче и фотографије до којих је дошао београдски дневник „Блиц“.
Херману Герингу, заповеднику немачког Луфтвафеа, оцу Гестапа и Хитлеровог изабраног наследника, Краљево је одговарало како би у срцу Балкана имао под контролом велику фабрику авиона.
Посао израде ових немачких авиона уговорио је Милан Стојадиновић, тадашњи министар финансија. У историјским списима постоји податак да се састајао с Герингом, и чак је с њим ишао и у лов.
Фабрика авиона „Бреге“ у Краљеву постала је државно власништво након што су је 1933. године напустили Французи. Влада Југославије је с Немачком 1936. године склопила уговор о изради 20 авиона типа „дорниер ДО 17“.
Успомена: Српски пилоти и војници поред авиона „дорниер“ у Краљеву (Фото: Блиц)
Годину дана касније, Немци су Југославији дали и лиценцу за производњу тог модела ловца-бомбардера.
Ко је био капетан Милан Дир?
Капетан Милан Дир, који се поздравља с Герингом на фотографији, пореклом из хрватског Загорја, био је командант Друге ваздухопловне базе у Краљеву. Био је ожењен Краљевчанком, с којом је имао дете. Капетан Дир је до смрти остао веран Краљевини Југославији. Није хтео да прихвати понуду НДХ да постане официр у њиховој војсци, а одбио је и понуде да ради за Немце. Стрељан је у Краљеву у октобру 1941. године.
Герингова посета Фабрици авиона у Краљеву није забележена у историјским документима, али Предраг Радовановић, кустос Музеја науке и технике одељења Бањског лечења у Врњачкој Бањи, открио нам је фотографије Геринга у цивилном оделу с југословенским пилотима из Друге ваздухопловне базе у Краљеву.
Успомена: Српски пилоти и војници поред авиона „дорниер“ у Краљеву
– Фотографије Геринга с пилотима добио сам од породице капетана Милана Дира, команданта ваздухопловне базе у Краљеву, кога су Немци стрељали 1941. године. После обуке радника у Немачкој, у фабрику авиона су 1938. године допремљене машине, с којима је дошло и 20 немачких пројектаната. Званично је први „дорниер ДО 17“ изашао из фабричке хале у октобру 1939. године. Фабрика је доживела толики процват да тих година нису могли да нађу људе који би радили у њој. Пред почетак рата норма је била да се на сваке три недеље склопи по један авион – каже за „Блиц“ Радовановић.
Модел „дорниер“ прављен у Краљеву имао је ојачани доњи део трупа како би могао да понесе више бомби.
До избијања рата, из фабрике је изашло 60 „дорниера“. Последњи авион је испоручен 12. априла 1941. године, два дана пре уласка Немаца у Краљево. Југословенска војска је приликом повлачења из Краљева минирала фабричке хале. Немци никада нису успели да покрену производњу.
У октобру 1941. године, Немци су због одмазде стрељали 540 радника Фабрике авиона. Већ следеће године и оно мало преосталих машина изместили су из Краљева у Немачку. Након рата фабрика није обновљена.
Извор: Блиц – Ненад Божовић
