Прочитај ми чланак

НЕПОЗНАТИ ВЛАДИКА НИКОЛАЈ Звали га „црначки месија“, дружио се са енглеским краљем

0

Протођакон др Љубомир Ранковић о светитељу из Лелића. Наше људе треба процењивати и сагледавати очима великих људи, каже уредник "Гласа цркве"

Можемо ми о својим људима да причамо приче и певамо химне, чему смо као народ склони, али је много важније шта о томе мисле у свету, и не ма ко у свету – каже протођакон др Љубомир Ранковић, уредник „Гласа цркве“, који, за „Новости“, открива нове детаље из живота светитеља из Лелића.

Владика Никола

– Наше људе треба процењивати и сагледавати очима великих људи из великог света – указује Ранковић. – Мало је њих у историји овога народа који су добили високу оцену на том плану. Један од највећих је Свети владика Николај Велимировић.

Николај је, истиче наш саговорник, „једна од најпопуларнијих личности своје епохе, у целоме свету“.

Школовао се у Европи, у Берну је завршио факултет и положио два доктората, из теологије и историје. Похађао је Универзитет у Халеу, где је слушао предавања најугледнијих европских мислилаца и стваралаца, потом завршио Филозофски факултет на Оксфорду, где је докторирао на тему „Филозофија Берклија“. Дисертацију је написао на енглеском, а у Женеви ју је бранио на француском језику.

Био је лични пријатељ енглеског краља Џорџа В и архиепископа Англиканске цркве Рандала.

– Немачка обавештајна служба, која је током Првог светског светског рата у стопу пратила Николаја у Енглеској, записала је дословце: „Енглески краљ Џорџ В и његови министри, као луди, иду по катедралама и дворанама, за Николајем, да га слушају и да се диве духовности његовој. Угледни универзитети у Глазгову и Лондону доделили су му титулу почасног доктора“ – прича др Ранковић. – Енглески министар војни Лојд Џорџ рекао је да је „Николај допринео победи савезника колико и једна армија на фронту“. Будући да су га у ту мисију, у англосаксонски свет, упутили српска влада и краљ, често је боравио и у Америци. Био је близак са Михаилом Пупином, дружио се са Џоном Голсвортијем, са Вудроом Вилсоном и бројним америчким високим званичницима и припадницима духовне, културне и научне елите.

Владика је, по речима др Ранковића, посебно био поштован међу Афроамериканцима. Звали су га „црначки месија“. У Бостону га је, једном приликом, у великој катедрали дочекало 5.000 црнаца, носећи у рукама српску заставу и певајући српску химну „Боже правде“!

Слика светитеља у манастиру Тавна изнад главе игуманије Марте

– Године 1916. на тристогодишњицу Шекспирове смрти, на централној прослави у Лондону, где се скупио цвет светске памети, био је наш Лелићанин са шест нобеловаца, међу којима је био и харизматични Индијац Рабиндранат Тагоре, па Ернест Хемингвеј, француски филозоф Анри Бергсон, Ромен Ролан, Џорџ Сантајана… Николај је одржао упечатљиву беседу о Шекспиру, која је изазвала одушевљење свих присутних, почевши чувеном реченицом: „Ја нисам познавао Шекспира, али је Шекспир познавао мене“ и назвао га „човеком са музиком у себи“.

Пред крај живота, најугледнији амерички универзитет Колумбија у Њујорку доделио му је титулу почасног доктора. На скупу Светског савеза цркава у Еванстону владику Николаја дочекало је 5.000 представника свих хришћанских конфесија. Кад је ушао у огромну дворану, сви су клекнули јер је он био човек који је на себи носио живе ране фашизма и комунизма.

ПОЧАСТ

– Амерички Конгрес је поводом његове смрти изгласао резолуцију којом је изјавио саучешће српском народу – казује др Љубомир Ранковић. – Први ко га је упоредио са Светим Савом био је Михаило Пупин,чију судбину је, нажалост, доживео и владика Николај. Свуда је био више поштован него у свом народу. Нажалост, и до данашњег дана.

ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!

135 коментара “НЕПОЗНАТИ ВЛАДИКА НИКОЛАЈ Звали га „црначки месија“, дружио се са енглеским краљем

  1. Урбана Герила каже:

    Овде су само неке цртице из живота овог славног Србина који је био и остао путоказ спасења Србима. Његова величина ће још дуго бити мерило према ком ће се лако разоткривати суштина мржње конвертита попут овог бедника који је већ много пута излајао гомилу лажи искривљујући много шта о Србима, па и речи и дела светионика какав је Свети Николај! Очигледан целом свету, овако светао пример величине правог Србина светосавца за овакве тутумраке је неподносив доказ промашености њихових бедних живота. Овако бесомучно пљување у небо је жалостан пример како завршавају конвертити.

    1. Маринко каже:

      Завршавају као поносни му аватар, са тинтаром у пламену!

    2. Дуња каже:

      Кад будала склепа у овакав текст, „разлоге за поштовање“ нечијег лика и дела, ту је боље оћутати, јер се само пада дубље…нема никог без греха, Николај је сигурно знао колико је грешаан, зашто би га ОВАКВИМ текстовима „хвалио“ неко ко није еунатоуса четник??? или Ви само пљуцкате на еунатоуса партизане?? погледајте смирено дебилни тексти и биће Вам врло јасно да није баш ода СРПСКОМ квалитету Николаја….уосталом зашто се не пише о њему као црнорукцу, мислим да је тада био ближи Светом Сави….

  2. vcbccbc vcbcvb каже:

    МОЛИМ, УОЗБИЉИТЕ СЕ
    http://www.pravoslavlje.net/index.php?title=%D0%9A%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%B7%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%82%D0%B5%D1%99%D0%B0
    Знаци светости и пројава натприродног током живота садрже се у
    одређеним врлинама, a то су такве врлине које превазилазе природне силе
    човека. Није довољно да се ове врлине појаве у појединим случајевима,
    него у довољном броју, који опет није дефинисан.

    У Грчкој помесној цркви, при канонизацији су обично
    узимани у обзир ови услови: а) светост живота и б) чуда; осим овога била
    је потребна нетљеност (нетрулежност) мошти или благопријатни мирис мошти подвижника (благопријатни мирис сматра се за својство мошти).

    У Руској помесној цркви, потребни услови за канонизацију су: а) проналажење мошти, б) чуда и в) свети живот.
    У Српској помесној цркви, питању канонизације се прилазило другачије.

    1. Маринко каже:

      Не разумем, мислиш да Николај није требало да буде канонизован?

  3. Perun каже:

    Vladika Nikolaj Velimirović, kontroverzni srpski teolog

    Jedni ga smatraju za ikonu, drugi kritikuju njegova dela i nazivaju ga antisemitom i nacistom.
    Zameraju što je poistovetio delo Svetog Save sa delima Adolfa Hitlera.
    Patrijarh Pavle se protivio njegov kanonizaciji.

    Nikolajevo delo “Nauka o zakonu” kao knjigu u kojoj on veliča Hitlera i nacizam. Međutim, mnogo je poznatiji Nikolajev govor sa Kolarca iz 1935. godine,
    kada je on zaista spomenuo Hitlera u pozitivnom kontekstu. Nikolaj je tada rekao:
    – Ipak se mora odati poštovanje sadašnjem nemačkom Vođi, koji je kao prost zanatlija i čovek iz naroda uvideo da je nacionalizam bez vere jedna anomalija, jedan hladan i nesiguran mehanizam. I evo u XX veku on je došao na ideju svetoga Save,
    i kao laik poduzeo je u svom narodu onaj najvažniji posao,
    koji priliči jedino svetitelju, geniju i heroju
    – naveo je tada Velimirović.

    Ako kažete da su Adolf Hitler i Sveti Sava imali istu ideju,
    među vašim prijateljima, smatraće vas možda za čudaka.
    Ali ako to, kao Nikolaj, kažete na predavanju, javno, a pritom ste episkop,
    koji kasnije postaje svetac, to je garant da ćete večno nositi neizbrisivu mrlju.

    PS
    Dobio je orden od Firera 1934.godine

    1. РамбоПетковић каже:

      Ух сад си ујео ове православшћујуће за срце,па где баш на Николаја да удариш :)

    2. Урбана Герила каже:

      Таман тамо где не може да добаци! Да буде очигледније да сви конвертити пљујући у небо добијају назад своје пљувотине. Осим тога, одличан пример да се не може преверити тек тако а да се не замрзе патолошки сви светитељи јунаци и великани српског рода који сведоче шта је Србин православни. Само бедни отпадници заснивају своје уверење на мржњи према нечему, јер своје више немају, а туђе нису добили!

    3. Дуња каже:

      Могао је Перун и боље, ово баш и није место за напад :)))

    4. Perun каже:

      Slepo verujući, verski nepismeni pravoslavni talibani,
      nikada se neće zapitati zašto se Njegova Svetost Patrijarh Pavle
      protivio njegov kanonizaciji.

      Zamisli smejuriju,
      podmeću Patrijarhu Pavlu da se protivio kanonizaciji Nikolaja
      jer je bio strastveni pušač.

    5. РамбоПетковић каже:

      Што је побегао за САД,што није поделио судбину свог народа са злим комунистима? И како то да је за Св.Саву требало 500 година да се прогласи свецем,а за овог пар деценија? Ма могао би још набрајам зашто Николај није смео бити светац ал сморићу ове православшћујуће :)

    6. Урбана Герила каже:

      Боље наброј глупости које извалиш у једној реченици кад тако запениш против великана свог рода. Или ћеш и то бројати у мане Светитељу? Што је био и образован, за разлику од вас овде што лупетате ко прозор на промаји.

    7. РамбоПетковић каже:

      Знам да је покојни Патријарх Павле био против његове канонизације,то ми је довољно!

    8. VELIKI LOVAC каже:

      … budimo ljudi iako smo Srbi…
      e, Pajo,Pajo, bog ti dao rajsko naselje, i tebi je bilo jasno kakvom si narodu patrijarh!

    9. Урбана Герила каже:

      А не знаш да су у Павлово време англиканци били у патријаршији, а не Николајево (јер он никад није ни био патријарх, нити се питао о патријаршији)?

    10. РамбоПетковић каже:

      Да истина није био патријарх,ал је био епископ. Николај је учествовао и на конференцијама за мир, на екуменским црквеним сусретима и скуповима.

    11. Урбана Герила каже:

      И, шта је ту спорно? Знаш ли ти уопште шта је тај човек све допринео Српству? Одакле ти идеја да тек тако без знања нападаш некога о коме скоро ништа не знаш?

    12. РамбоПетковић каже:

      Шта је спорно у екуменизму? Хаххаха.
      А ти си са Николајем био на прст у дупе,па имаш право да причаш о њему а ја не?

    13. Урбана Герила каже:

      Па, да прескочим простаклук својствен таквим научницима као што си сам, ја, за разлику од тебе нешто и знам о том Николају и ономе што је писао и учинио за Српство. Боље ти је да нешто научиш о појмовима којима се гађаш, као нпр о том екуменизму, кад је Свети Сава ,,канонизован”, шта је патријарх Павле заступао и говорио и тако даље. Видиш како Перица опрезно заобилази питања на која не зна одговор…

    14. Дуња каже:

      А што му је Џорџ био „лични пријатељ“ :))))) нема нам друге него да видимо које личне пријатеље су имали остали свети људи па да попадамо….кнезу Александру Невском (комшија и чувар на Дорћолу) су тевтонски витезови били НЕпријатељи, а кан му се дивио што не да на свој народ…личне пријатеље није нико бројао, ни када су га светим прозвали….

    15. Мајстор каже:

      Није се вратио у комунистичку Југославију јер су му комунисти отворено претили да ће га ликвидирати, због свог антикомунизма и предратних антикомунистичких написа о њима, као носиоцима богоборства.

    16. SlavenMilanov каже:

      Kako ne likvidiraše jednog mnogo većeg i umnijeg mislioca i mnogo opasnijeg po njih od Nikolaja, leba ti? Jednog koji ne pobeže i upokoji se u Man. Ćelije?
      Siguran sam da znaš o Kome je reč….

    17. Мајстор каже:

      Па морали су и комунисти да изигравају добричине, па су Авву Јустина Поповића, после хапшења, држали „само“ у „кућном притвору“, односно провео је цео живот у Манастиру Ћелије.

    18. SlavenMilanov каже:

      Nije suština u tome šta su radili crvendaći već šta su radili pravi ljudi i Duhovnici…

      p.s. Za Avu Justina nema „marketinga“ a nema grama otklona od Njegovog dela, već čisto poštovanje..

      Za Nikolaja radi (melje) medijska mašinerija i OPET postoji otklon od njegovih plićaka, međ’ ljudima koji znaju i koji nikad nisu prestali da veruju u Boga..

      De pogledaj u Poglede šta na to ima za reći dipl. ecc. ….

    19. Мајстор каже:

      Суштина је управо у томе, шта су радили Црвендаћи. Јер, данашњица није производ деловања Авве Јустина, светог Николаја, или било ког другог Србина.

    20. Ћирковић каже:

      Тај којег помињеш (Ава Јустин) је изузетно штовао владику Николаја и одржао му посмртну беседу од које су сви плакали. Били су монаси, врло умни људи и велики пријатељи.
      Ти, као комуниста и безбожник, не можеш да прогуташ ту чињеницу него гледаш да их мртве свађаш а нас остале наводиш на поделу. Прави си кумровачки „ђак“, али те глупости нико више не жели да слуша.:))

    21. ПАТРИОТА каже:

      Владику Николаја је убио комунистички агент удбе у Америци, сви у дијаспори су га много волели и ценили.
      Ти немаш права да говориш ништа ружно о човеку који је говорио течно 5 језика и имао неколико доктората у време када је већина била неписмена а написао је на десетине књига које се и данас продају у широм света.

    22. РамбоПетковић каже:

      Одкуд ти знаш да ја немам права да коментаришем било кога па и Николаја,ево видиш да имам :) Значи ако је образован немам права да га коментаришем хахаха па и вучић је образован :) можда и обрезан :Р

    23. Дуња каже:

      Од његових обожаваоца из Света, који су ето битни у овом тексту, ја ћу се радије определити за 5000 верника црне боје у Бостону, али ће многи изгубити сваки критеријум код помена краља Џорџа 5 :)) човек који се заљубио и хтео да жени ћерку свога стрица ??!!! човек који је оженио вереницу свог преминулог брата, на захтев баба Вики, човек не нарочите интелигенције….али краљ Британије што код будала вазда изазива спадање гаћа…дивио се Николају?? баш чудо….Николај је докторирао историју??? јел бечко-берлинска школа по којој Срби изненада падну са неба у Рашку и постану ??? шта год Ватикану затреба…..

    24. Perun каже:

      То што се Николај ОКЛИЗНУО
      и упоредио ХИТЛЕРА са св. Савом
      није једино клизање.

      Шта рећи за ово невероватно/незамисливо исклизнуће… ?

      Владику Николаја Велимировића који у књизи
      БЕСЈЕДЕ ПОД ГОРОМ одјељак О ПРЕЦИМА И ПОТОМЦИМА
      на један како бих то назвао -“теолошки“ начин описује ДОСЕЉАВАЊЕ СЛОВЕНА НА БАЛКАН.

      Ево једног цитата:
      “ У том НОВИ НАРОД стиже на Дунав и пређе га, заједно са својим стадом и заједно са својом СКРОМНОМ културом, скромном но обасјаном веселим, детињским надама на будућност. Напасајући своја стада и орући плодна поља, на којима су лежали легиони римски и варварски, НОВИ НАРОД се рашири од Дунава до Шаре.“ Сада је доказано да је прича о сеоби словена лагарија са Берлинског конгреса опет од стране Ватикана која пркоси не само науци већ и здравом разуму. И опет исто питање, ако вл. Николај није био духовно прозорљив да спозна Ватиканску лаж о сеоби словена која је пласирана 1878г. већ је на један бајковит начин описивао.
      КАКО ОНДА ПОВЕРОВАТИ У БИЛО КОЈЕ ЊЕГОВО ПРОРОЧАНСТВО.

    25. Дуња каже:

      Па БЕЧКО-БЕРЛИНСКА школа :))) није узалуд он учио у Берну…Милојевић нпр. је у Русији учио и књиге о нама тражио…..

    26. Маринко каже:

      Литература се пише на основу сопствених сазнања а пророчанства инспирацијом Светога духа.
      У Божанској литургији, Николaj је пророковао:
      Бљуну огањ из адових жвала, (бомбардовање 99-е)
      Па запали кућу Србинову,
      Све разгради што је саграђено,
      Све прождера што је умјешено,
      Све однесе што је изаткано,
      Све разграби што је уштеђено,
      Све раскући што је закућено,
      Све попљува што је освећено, (приватизација предузећа и невиђена пљачка овог народа после досманлијске окупације)
      А господу у окове веза,
      Старјешине врже на вјешала,
      Ил умори глађу у тамници, (сво државно руководство и генералштаб је у Хагу осуђено и дан данас труну у тамници или су побијени)
      Поби момке, зацрни ђевојке,
      Згрчи мајке над кољевке празне,
      Над кољевке празне и крваве. (бела куга и чињеница да десетине хиљада парова не могу да имају потомство)
      Још завеза језик у Србина,
      Да не смије пјеват ни кукати,
      Нити Божје име спомињати,
      Нити брата братом ословити; (медијска цензура и хула на Православље, да пОганине, пророковао је и ТЕБЕ)
      Још завеза ноге у Србина,
      Да не смије слободно ходити,
      Осим тамо куд га коноп води,
      Коноп води или кундак гони;
      Још завеза руке у Србина,
      Да не смијe радит ван кулука, (кулук је у Николајево време значио рад за страног газду којима данас већина популације служи)
      Нити сјести, нити хљеба јести,
      Без сатанске горде заповјести,
      Нити ђецу своју својом звати, (закон о породици и одузимању деце)
      Нит слободно мислит ни дисати. (ти не мораш да бринеш за ово пророчанство јер мозга НЕМАШ)

    27. Miroslav Milutinov каже:

      ПЕРУНЕ, ЈЕ ЛИ ТВОЈА ЗАВИЧАЈНА КАПА СА КИТАМА ИЛИ БЕЗ КИТА?

    28. Perun каже:

      Srbi moje provenijencije nemaju zavičajne kape ni sa a ni bez kićanke.

    29. Miroslav Milutinov каже:

      Учили смо латински и енглески, заборавили српски.

    30. Маринко каже:

      Ти си тотална, исфрустрирана, малоумна ГЊИДА!!!
      Па из текста који си линковао је недвосмислено јасно да Николај тврди да је Хитлер као ЛАИК преузео посао достојан само једног светитеља!
      То је као кад ја изјавим да си ти ТОТАЛНИ ИДИОТ јер ово сСОТАНизовање свега православног приличи само језутима, усташама и сОТАНистима.
      И друго СТОКО ПОГАНСКА, Николај је добио орден од фирера јер се по православном обичају постарао за сахрањивање тела и уређење гробаља погинулих немачких и аустријских војника током Првог светског рата који су остављени да труну док се њихова војска повлачила.
      Посерем ти се на памет и интелигенцију!

    31. Perun каже:

      Vladika Nikolaj Velimirović:
      I evo Hitler je u XX veku došao na ideju svetoga Save,

      https://poslanica.weebly.com/uploads/4/9/5/4/4954412/1438360724.png

    32. Маринко каже:

      Ево, ја сам управо дошао на идеју да ти као Џеронимо скинем скалп.
      Међутим, ја нисам Џеронимо, не могу да ти скинем скалп, али могу да разоткривам идиотизме твоје патолошке мржње!

    33. Perun каже:

      NI sveti sava NIJE PREZAO od zločinačkih postupaka

      Nemanjin sabor protiv bogumila

      Ne sme se zaboraviti da je Rastko Nemanjić, (Sveti Sava)
      onako, „hrišćanski“,
      ruku krvavih do lakata,
      uterivao pravoslavlje BOPGUMILIMA.
      „Pravoslavna crkva i nemanjićka država su ih proglasile za jeretike, kažnjavajući ih telesnim kaznama, spaljivanjem na lomači, sečenjem jezika, žigosanjem po licu, progonom iz zemlje, oduzimanjem imanja i drugim drakonskim merama.
      U ovim pogromima su spaljene i slovenske apokrifne knjige, koje su predstavljale najstarije spomenike raške i makedonske škole.
      Intersantni su razlozi ogromne Rastkove mržnje prema bogumilima:
      „Bogumili (stariji oblik: bogomili) su bili pristalice hrišćanskog učenja koje se razvijalo od X do XV veka među Slovenima na Balkanu. Pretpostavljeni osnivač učenja, pop Bogomil,
      je propovedao u Makedoniji sredinom 10. veka.

      Zalagali su se za povratak izvornom hrišćanstvu,
      odbacujući crkvenu hijerarhiju,
      vlast i nasilje, u ime „evanđeoskog ravenstva“.

      Glavna politička tendencija bogomilstva je bila otpor vizantijskoj državnoj i crkvenoj vlasti, što je pomoglo da se pokret brzo raširi među balkanskim Slovenima.
      1. neplaćanjem poreza,
      2. neradom na feudu za vlastelina (na čemu je bio zasnovan tadašnji feudalni sistem),
      3. neodazivanjem u vojsku, kada ih zovu u rat
      (zašta su imali još jedan razlog – bili su pacifisti).
      Dakle, OVAKVI konkurenti Rastku nisu odgovarali,
      a razlozi tome milsim da su svakom zdravorazumskom čoveku jasni kao dan.

    34. VELIKI LOVAC каже:

      ovaj je optimista, misli da ima ljudi sa zdravim razumom!!!!!

    35. Маринко каже:

      И то ти је оправдање да изврћеш и хулиш на Николаја Велимировића?
      Слушај , да ти је иоле стало до судбине иноплеменика хулио би на твоју матичну католичку цркву која је помоћу усташа је пре мање од сто година на још бруталнији начин масакрирала стотине хиљада Срба и која је измислила управо ове бљувотине које си налепио да би наудила конкурентима и себе опрала.
      Свети Сава се још није био ни родио или је био малолетан у време Богумилске јереси, Богумили су уништени као последица Католичке доктрине уништења Херала Ванала и Острогота који нису хтели да признају папин примат а Остроготи су управо ти Богумили који су насељавали територију данашње Босне и западне Рашке. Стефан Немања је наследио државу којој је Ватикан доделио статус краљевине у замену за верско преимуство а кад се наша црква одвојила папа је сопствене злочине над Остроготима приписао нама.
      Ово је тест интелигенције:
      Како то да је наша црква, коју је формирао Свети Сава деценијама после страдања Богумила, одговорна за унитење конкурената које није ни имала?

    36. Дуња каже:

      Поставићу лако питање :))) кад Вам одговара богумили су православни, а опет кад затреба нису…јесте ли за чињенице из бечко-берлинске школе, или против њих???? или и ту зависи како се уклопе информације !!?? немојте да се клизате око Светог Саве, то је опасан трен за све старословенске обожаваоце, пре свега, јер је он, о томе много више од нас знао…..

    37. Perun каже:

      Dunja,
      mislim da tvoja pitanja nemaju nikakvog osnova.
      —-
      кад Вам одговара богумили су православни,
      а опет кад затреба нису…
      *
      Bogumili su bili hrišćani ali nisu bili pravoslavni.
      —-
      јесте ли за чињенице из бечко-берлинске школе,
      или против њих…
      *
      Laži i falsifikati berlinsko-bečke škole nisu ČINjENICE.
      ——
      немојте да се клизате око Светог Саве,
      то је опасан трен за све старословенске обожаваоце,
      пре свега, јер је он, о томе много више од нас знао…..
      *
      Da je znao nisam nikada osporio,
      ali…
      to što je više znao o Rodnoj Religiji nema nikakve veze sa
      sa počinjenim zločinima prema Bogumilima.

    38. Дуња каже:

      Ти злочини ће се ускоро показати као једна од лажи бечке школе на ломљењу Срба, не претерујте…и те доказе су нам они дали :))

    39. Ћирковић каже:

      Па, и папежници се викају да су хришћани, али лажу.:))

    40. Perun каже:

      Kaže moj drugar Ćirko… :)
      De reci, da osporavaš svima (sem pravoslavcima) na plavoj planeti da se nazovu hrišćanima.
      —–
      „Svaka vera sama sebe hvali.
      Pa eto, razmileli se kao štenad slepa.
      Vera ima mnogo, a duh je jedan.“
      L. N. Tolstoj, „Vaskrsenje“

    41. Ћирковић каже:

      Па и ти своју ‘фалиш, зар не?:))
      А у хришћанству је само једна вера Православна. Зашто ли се тако зове?:))

    42. Perun каже:

      Ćirko,
      osporavati i hvaliti su dve različite stvari.
      Ja ne osporavam druge politeističke (mnogobožačke) religije.
      —-
      PS koliko se sećam nikada ni jednom rečju nisam hvalio Rodnu Religiju.

    43. Ћирковић каже:

      Не сећаш се добро, консултуј ћитабе.:))

    44. Perun каже:

      Imam izvanrednu memoriju.

    45. Perun каже:

      Napisao si.
      А у хришћанству је само једна вера Православна.
      Зашто ли се тако зове?:))

      Tvoju tvrdnju nijedna slobodno misleća osoba ne može shvatiti kao ozbiljnu.
      Razmisli o ovim neoborivim činjenicama:
      Na planeti živi oko 7 milijardi stanovnika.
      Hrišćanstvo je i dalje dominantna svetska religija sa oko 2 milijarde sledbenika.
      *
      Pošto hrišćansko učenje arogantno tvrdi da je ono jedino ispravno verovanje u
      Boga, hrišćanstvo proglašava 5 milijardi stanovnika planete NEVERNICIMA i
      BEZBOŽNICIMA.
      *
      Još neverovatniji i veći je apsurd ako uzmemo samo PRAVOSLAVLjE kao jedinu pravu i ispravnu veru u Boga, (kako si ti napisao)
      pošto na planeti ima 200 miliona pravoslavaca ostade da su 6.8 milijardi
      stanovnika NEVERNICI i BEZBOŽNICI.
      Šta bi slobodno-misleći čovek rekao za ovaj apsurd a da ostane pristojan.

      Pravoslavlje na 5 kontinenata
      Mapa pravoslavlja.
      Oko 200 miliona pravoslavnih vernika živi širom sveta u 15 autokefalnih crkava
      koji priznaju starešinstvo Vaseljenske patrijaršije.

      PS
      Ako su pravoslavni vernici jedini pravoverni na planeti zašto Srbi nestaju?
      Da li je ovo što se PRAVOSLAVNIMA u zadnjih hiljadu godina
      dešava NAGRADA ili KAZNA.

    46. Ћирковић каже:

      „Слободно-мислећи“ човек једноставно није у праву јер не види ситуацију. Шта је већина? Свашта! Лепо пише „не бојте се стадо мало“, значи да нас је мало у односу на целокупно човечанство. Па шта? Бог је са нама!
      А што Срби нестају – па, нестају и други! А без обзира што се већина изјаснила на Попису као Православни (преко 80%) то значи да су збуњени комунизмом а не Православни. Бити Православан не значи имати додир са Господом једном годишње за Крсну Славу које обично неканонски прослављају у пићу и обждеравању уз циганску музику и без молитве, него подразумева нешто друго. Између осталог литургијски живот и непрестану молитву Пантократору. И за ону већину која Га није још спознала.

    47. Михаило каже:

      Поштована Дуња, пошто сам блокирао неке од коментатора (а могу да претпоставим о чему баљезгају) мој коментар сам поставио као одговор Вашем коментару али је то Вама вероватно позната ствар и односи се на друге коментаторе. Поздрав

      Не постоји ниједан озбиљни историјски доказ о постојању богумила. Богумили су кроз историју служили за оспоравање српског карактера Босне, а у новије време као историографска основа и оправдање за стварање бошњачке нације и самосталне државе Босне и Херцеговине.

      Пoстоје митови који су плод народне душе и који настају спонтано као
      потреба народа, а односе се на преломне догађаје у његовој прошлости. Они су
      непресушно врело за надахњивање, поготово у тешким временима, премда су
      неретко искривљена слика прошлости.

      Насупрот митском приступу – стоји историја као наука. Она се темељи
      искључиво на историјским изворима, који се критички испитују и
      упоређују са сродним или опречним споменицима, на основу чега се снагом
      имагинације реконструише прошлост.

      Међутим, постоји једна појава у историографији, а то је стварањe митова од стране самих историчара, односно фабриковање лажне представе прошлости, која треба да послужи одређеним политичким, националистичким и идеолошким циљевима.

      Мит о богумилима управо представља производ једне такве историографије, чији је основни циљ оспоравање српског и источно-православног карактера Босне у средњем веку, али и давање историјског легитимитета стварању муслиманске, односно бошњачке нације, што је поједностављено образложио један учесник интернета речима „Ја више волим да потичем од богумила него од православних Срба“.

      Опортунизам историчара, који су креирали тај мит, најбоље предочава
      сведочанство британске историчарке уметности Маријан Вензел, из
      времена 1960-их, када је боравила у Сарајеву и радила на књизи Украсни мотиви на стећцима.

      Она наводи занимљив разговор који се водио у атељеу Миле Ћоровић и Младена Колобарића:

      „Ту се затекао и Џон Фајн, који је радио на сакупљању података за своје важно дјело ’Црква босанска, нова интерпретација’ (Њујорк и Лондон, 1975). Обоје смо у то вријеме проучавали богумилску културу, надгробне споменике и Цркву босанску. ’Реци ми’, питао је Џон Фајн, ’да ли си нашла било шта богумилско у вези са стећцима?’ ’Не’, рекла сам искрено. ’Ни трага. А шта је с Црквом босанском? Јеси ли ту нашао икакву везу с богумилима?’ ’Не’, рекао је Џон. ’Ништа доказиво о Цркви босанској нема заједничко с богумилима. А ја ловим већ дуго времена.’ Тада и ту смо заједно закључили да ништа у босанској култури није везано за богумиле, упркос свему што нам је речено. Сљедећег дана сам посјетила свог ментора у Земаљском музеју, др Алојза Бенца, који ме је инспирисао и охрабрио за рад на књизи о стећцима и омогућио ми помоћ од чланова његовог особља: Влајка Палавестре, Наде Милетић и сада покојног Ђуре Баслера, који је увијек био одани сљедбеник теорије о богумилима. Бенац је и сам, скупа са Бихаљи Мерином из Београда, написао књигу о стећцима, чији енглески наслов гласи The Bogomils (Лондон 1962). ’Др Бенац’, рекох, ’морам Вам нешто рећи. Прошле вечери сам разговарала са Џоном Фајном, који истражује Цркву босанску. Заједно смо закључили да ни на стећцима ни у Цркви босанској нема ничег богумилског. Мислим да богумили нису направили стећке. Мислим да никад нису ни били овдје.’ ’Знам’, рече он. ’Увијек сам то знао. Али то није нешто што ја могу рећи. Ви то можете и ја ћу вам помоћи.’“ (Босански стил на стећцима и металу, Сарајево, 1999).

      У склопу мог истраживања српских средњовековних повеза књига, наишао
      сам такође, на појам – „богумилски повез“, о коме је писала Берта ван, Регемортер, у тексту „Повез југословенских ћирилских рукописа“ у часопису Библиотекар за 1959. годину, означивши повез рукописа R 3.349 Универзитетске библиотеке у Загребу – богумилским. (Исти текст појавио се и у студији Binding Structures in the Middle Ages, коју је приредила Џејн Гринфелд 1991. године, превевши са француског на енглески текстове Берте ван Регемортер.)

      Само летимичан поглед био је довољан да се утврди да је тај повез, и по
      декоративним и по структуралним елементима, истоветан са српским
      средњовековним повезима. То несумњиво потврђују орнаменти и њихова
      композициjа, а особито орнамент двоглавог орла, који се више пута понавља.
      Ако имамо у виду да сваки религијски правац снагом свог духа ствара
      особену и препознатљиву материјалну културу, било би логично да и
      богумилство изнедри специфичну орнаментику. Међутим, ту никако не би
      могло бити места за орнамент двоглавог орла, који, као источно-православни
      симбол представља симфонију цара и патријарха, и, према томе, косио би се са
      богумилским учењем. Сем тога, тај рукопис не помиње ни Драгољуб Драгојловић, свакако највећи познавалац босанског рукописног наслеђа.

      Моје виђење, да то није богумилски повез, потврдио је др Иван Косић из Националне и свеучилишне књижнице у Загребу, написавши ми да је поменути рукопис „Цетињски псалтир с тумачењима, (R 3.349), XV. ст., српске редакције“.

      Остало је само нерешено питање да ли је ово случајна погрешка или
      се ради о смишљеном подметању „доказа“ о богумилима. Ипак, овај пример
      може да послужи и као модел за разумевање целог феномена „богумили“.

      У тези o босанским богумилимa све је под знаком питања, од самог имена, настанка, учења, до нестанка тог покрета.

      Појам богумили (или богомили) апсолутно је био непознат у Босни пре
      средине XIX века. Није га било до тада у народном памћењу нити у сачуваном
      рукописном наслеђу. Не помиње се ни у једном старом речнику, ни у
      једном путопису. У науку га је увео босански фрањевац Иван Фрањо Јукић
      1851. године, а он је, у ствари, од Орбина (1601), Фарлатија (1769) и Пејачевића (1797) преузео мишљење о јеретицима у Босни. Они су само поновили оптужбе од раније, које су стизале из редова римокатоличке цркве према житељима Босне и Хума да су манихеји, патарени или шизматици (према Пејачевићу и Немања је био у почетку патарен). Те квалификације Јукић је некритички довео у везу са богумилством на Истоку и са валдензима и албигензима у Француској.

      Међутим, треба имати на уму да су такве оптужбе биле манир римокатоличке цркве у средњем веку за цркве које нису биле под њеном јурисдикцијом. (На пример, када је дошло до раскола са Васељенском патријаршијом 1054. године, кардинал Хумберт је изнео оптужбе међу којима је била и оптужба за манихејство.)

      Главни замах богумилству у Босни као дуалистичкој јереси дао је језуита Фрањо Рачки, који је такође своју поставку засновао претежно на латинским оптужбама. Пада у очи да су Рачки, као и остали историчари који су заступали богумилску тезу, избегавао да одреди народност босанских житеља у средњем веку. Разлог томе је што је био свестан чињенице да су сви стари извори (Ајнхард, Порфирогенит, Поп Дукљанин, као и босанске повеље) недвосмислено указивали да су то били Срби. Вероватно из разлога да се та чињеница прикрије, Рачки у први план истиче верске прилике, али само онако како су их видели римокатолички полемичари, премда му је био познат и рад Божидара Петрановића о тој теми, који се ослањао на босанске споменике. Зато је француски слависта Андре Вајан (André Vaillant) оценио да је теза о богумилизму Цркве босанске у основи дело Фрање Рачког и хрватског романтизма.

      Историја о богумилима је пуну подршку доживела за време аустроугарске
      окупације после Берлинског конгреса 1878. године. Аустроугарска је у Босни затекла јаку српску идеју и крајње неповољну ситуацију због заједничког наступа муслимана и православних у пружању отпора окупацији. Према првом попису из 1879. године било је 42,88% православних, 38,73% муслимана и 18,08% католика, што је представљало додатну неповољност. У инструкцији Цареве војне канцеларије генералу Филиповићу, главнокомандујућем у БиХ, која се чува у ратном архиву у Бечу (бр. 69-1/27), стоји: „Препоручује Вам се
      најтоплије нарочита обазривост у верским питањима, при чему има да код
      становништва поклоните своју пажњу брижљивом неговању католичког
      елемента који се показао поуздан и настојањима Монархије пријатељски
      расположен /…/. Затим Вам се препоручује да доведете муслимане у ближи
      контакт с католицима и да нарочито спречите приближавање или савез
      муслиманског с православним становништвом, које треба да се најоштрије
      надзире с обзиром на евентуалне, окупацији непријатељске аспирације“.

      Да би се разјединили православни и муслимани, према наведеној инструкцији
      најпре је требало раздвојити њихову прошлост. Богумилска теза била је
      одлична подлога. Можда је и зато доведен на чело Земаљске владе у Босни баш
      историчар – Бењамин Калај, који је у ранијим радовима тврдио да су муслимани
      српског порекла. Међутим, у новој ситуације своја гледишта прилагођава
      аустроугарским циљевима и цео државни апарат укључује у стварање нове
      историје Босне. Оснива се Земаљски музеј (1888) који покреће часопис Гласник
      земаљског музеја, чиме се започиње рад и на научном утемељењу посебности
      Босне. Према Маријан Вензел, у стварању „лажне повијести Босне“ истакао се и
      Јанош фон Ашбот, чиновник администрације и члан мађарског парламента, чију
      је књигу о босанској култури, наравно, прожимала богумилска теза (1887).
      И Иван Ранђео, историчар и нумизматичар из Загреба истиче да је „настанак ове
      лажне повијести резултат спознаје Аустроугарске о нужности одвајања Босне
      и Херцеговине од Србије, те с тим у складу као резултат потребе за стварањем
      неке врсте идеолошке подршке тој политичкој опцији“.

      На примеру деловања муслиманских првака видимо да су поменуте инструкције
      за кратко време дале резултат. Они су здушно прихватили нову улогу чувара државности и континуитета са средњовековном државом и потпуно се саживели с њом. Ту се истакао Мехмед-бег Капетановић са својом брошуром Шта мисле мухамеданци у Босни (1886), где је први пут један муслиман изрекао тврдњу о пореклу босанских муслимана од богумила.

      Преко листа Бошњак одвијало се усађивање богумилског мита и преобликовање свести муслимана са циљем стварања босанске самосвести. Босански муслимани су најбољи пример како се лако манипулише једним народом који се одрекне своје прошлости. Сва каснија дешавања, пристајање уз усташки покрет и њихови злочини, посебно у Херцеговини, затим четничка одмазда у Фочи и другим крајевима, као и сви догађаји у последњем рату, великим делом су последица спровођења туђих циљева с убеђењем да су властити. Срљање у тражењу новог идентитета најбоље се може видети у Меморандуму који су упутили муслимански прваци Хитлеру 1942. године, у коме се тражи немачки протекторат над Босном и Херцеговином: „Фиреру наш! /…/ ми, босански муслимани, нисмо Вама и немачком народу никако одани због неке тренутне политичке рачунице или интереса. Премда живимо у овој земљи где постоји већина словенског живља, ми отворено изјављујемо да по раси и крви нисмо Словени, већ да смо готског порекла /…/ Ову веру под народним именом богумила, што значи вере богу миле, задржали су до доласка Турака у 1463. години. Онда су сви одједном примили исламску веру, јер су ислам, као и наша богумилска вера, у длаку исти по верским начелима…“ ( В. Дедијер и А. Милетић, Сарајево, 1990.)

      Свако ко се непристрасно упусти у испитивање ове историје, убрзо увиди да је
      сам појам богумили, као и учење о дуализаму, одбацивању икона, презирању и
      гажењу крста, непризнавању Јована Крститеља, одбацивању Старог завета и
      слично, једна конструкција која нема научно утемељење у босанским изворима. Када се све то одбаци као ненаучна конструкција, остаје оно што јесте – босански крстјани, који су поштовали крст и иконе, Стари завет, Јована Крститеља, имали славу, надгробне цркве са олтаром према истоку, црквени календар који се поклапао са календаром православне цркве, а једна од најчешћих заклетви владара и властеле је на 318 никејских отаца, као што је била пракса и у Рашкој. Ова заклетва много говори, и она је сама по себи довољна да се створи представа о теологији крстјана, јер се у њој огледа суштина православља, али и истицање разлике у односу на римокатолике, па и на аријане, будући да се све чешће покушава направити веза и са овом јереси. Заклињање са 318 никејских отаца значи да су они имали символ вере, по коме је Дух свети происходи од Оца – ex Patre. Зато су латини, по Васу Глушцу, крстјане и називали патаренима.

      Овде треба имати на уму да је појам православље новијег датума и да се у
      то време није употребљавао ни у Рашкој ни у Босни.

      У време Светог Саве и у Рашкој се такође користи појам крстјани. У Хиландарској хрисовуљи забележен је као „крстијански“, а у једном купопродајном уговору за виноград у Хиландару, који наводи Миодраг М. Петровић, Свети Сава се потписује као „всјех правоверних крстјан молабник Сава грешни“. Појам крстјани је, у ствари, архаичан облик за појам хришћани. У Рашкој је после Светог Саве напуштен у корист појма христјани, из разлога што хришћани нису добили име по крсту, већ по Христу, што је теолошки исправније. У Босни је тај појам опстао до пада под Турке, а код фрањеваца и дуже. Једна од књига фрањевца Матије Дивковића носи назив Наук карстиански из 1565. године, а језуита Бартол Кашић у Ритуалу римском из 1640. године такође користи апелатив „крстјани“. Доцније је тај појам преиначен у кршћани, који се и данас користи. Шта више, користио га је и протестант Примож Трубар. Он у једној посвети из 1557. године наводи „Всем побожним крстјаном…“

      На основу ових неколико издвојених примера, видимо да је излишна свака
      мистификација и приписивање неког јеретичког смисла самом појму крстјани, као што је то чинио Сима Ћирковић.

      Дуго је некритички коришћен као важан историјски извор о постојању богумила
      у Босни запис Григоровича у његовом Путешествију, да је нашао у Житију
      деспота Стефана Лазаревића од Константина Филозофа да су сви становници
      Сребрeнице – богумилске јереси. Међутим, професор Јагић, приређујући то
      дело за Гласник српског ученог друштва (књ. XLII), прегледао је све преписе
      тог житија и нигде није нашао то место. Испоставило се да је реч накнадно дописана на једном примерку.

      На помен богумила код многих се јави прва асоцијација на Стефана Немању и на често понављану причу како их је побио и протерао. Стефан Првовенчани у житију посвећеном оцу Немањи заиста помиње неке јеретике; међутим, нигде се не помињу богумили. Због непостојања историјских извора о богумилима, конструктори те тезе на сваки помен неке јереси стављали су знак једнакости са богумилима. Међутим, неки сматрају да су ти јеретици, у ствари, Немањини политички противници, или пак римокатолици. Али, како се тамо помиње Арије и да „ови безумни иду за учењем његовим“, вероватно су у питању неки остаци аријанизма, некада веома раширеног на нашем простору. Извесно је да аријанизам нема додирних тачака са богумилством ни са босанским крстјанима. Крстјани су се, као што је наведено, заклињали на 318 никејских отаца, а они су управо осудили аријанску јерес. Сем тога, заштитник босанске државе, Свети Гргур (Григорије Богослов), био је противник те јереси.

      Да би доказали да су крстјани били јеретици, многи узимају оптужбе, које су стизале са српске стране, да су бан Стјепан II Котроманић и његови
      поданици „безбожни погани бабуни“. Ако се те оптужбе посматрају саме за
      себе, заиста се може стећи такав утисак. Међутим, када се онe ставе у историјски контекст рата Стефана Душана са баном, и за рат уобичајене дехуманизације и дехристијанизације противника, које су, пре свега, биле упућене својим ратницима за подизање морала јер је требало да се боре са једнокрвном браћом, онда се стиче другачији утисак, поготово када се зна да су Орбин и Фарлати тврдили да је бан „одан грчком обреду и стога неподложан папи“. После је бан, према фрањевачкој хроници, постао римокатолик, што је исто могло да послужи за настављање са оптужбама.

      Такође, коментар непознатог аутора на Срећковићево јеванђеље, да је православна патријаршија митница где се патријарси постављају за злато,
      некима је доказ да је аутор припадник јеретичке цркве. Међутим, ово више
      личи на забринутог и огорченог православног верника кога брину дешавања у
      његовој цркви. Иако се не зна тачно када је коментар писан, постоје индиције
      да је то било након укидања Пећке патријаршије (1463) и потпадања под
      Васељенску. У нашој Цркви и у народу време владавине Васељенске патријаршије и епископа фанариота остало је упамћено по, за хришћане, неуобичајеној окрутности и похлепи према новцу, о чему су сачувана бројна сведочанстава, међу којима је вероватно и поменуто.

      Кључни доказ да у Босни није било богумила, нити да су крстјани били нека
      хришћанска јеретичка црква јесте чињеница да, након турског освајања, у Босни
      налазимо само источно-православне, римокатолике, праве Турке и оне, како
      каже путописац Бенедикт Курипешић, „које младост и лакоумност наводи да се
      потурче“. Да је раније заиста постојала нека трећа црква, она би сигурно
      опстала и после пада Босне. Претпоставка да су њени припадници сви прешли
      на ислам због сличности у учењу је бесмислица, јер нема утемељење у здравој
      логици, историјским изворима, теологији, и, на крају крајева, коси се са
      Гаусовом расподелом вероватноћа, која се иначе користи за анализу масовних
      друштвених појава. Припадници неке верске заједнице, када би се нашли у ситуацији преласка на другу веру, реаговали би различито: неки би прешли са лакоћом из личног убеђења, а други због користољубља, неки би се двоумили; међутим, већина је увек конзервативна и остала би на старом. Међу њима је и оно основно језгро верника који су толико утемељени у својој вери да би пре прихватили смрт него ли је напустили. С обзиром на то да Турци нису вршили насилну исламизацију (сем неких издвојених случајева), значајан проценат те
      цркве сигурно би опстао и они би, попут фрањеваца који су добили Ахднаму,
      такође добили признање своје вероисповести. Пошто је то раније решено за православне са Васељенском патријаршијом, то признање се за њих није ни потезало, јер су били једноверни. Овде лежи узрок масовности православних, непосредно по паду Босне. Такође, претпоставка да су крстјани искорењени за време последњих римокатоличких босанских краљева је неодржива, јер би у том случају после турског освајања тамо били већински католици. Међутим, Курипешић у свом путопису у централној и источној Босни помиње само православне. С обзиром на то да се ова појава није сагледала на прави начин, пласирана је хипотеза о досељавању православних из Србије.

      Босанска прошлост је редак пример да су разлози ненаучне природе однели превагу у стварању историје. Узрок томе можемо тражити у супротстављеним политичким, верским и националним интересима у Босни, а велика погодност која је свему томе ишла на руку је разнородност и супротстављеност изворне грађе, као и чињеница да није направљена њихова хијерархија. То значи да се извори другога реда никако нису могли претпоставити прворазредним, ако су противречни. На примеру Босне, извори првога рада свакако би били домаћи споменици, као што су повеље, рукописи и разни записи на књигама и у камену, као и остали артефакти који нам пружају највернију слику о верским приликама на том простору. Оптужбе за јерес, које су долазиле са стране, логично су другоразредни извори и на њима се не може темељити историја. Оне могу само да употпуне слику. Историчари, који су ишли за тим да историју Босне што више закомпликују или лажно прикажу, поставку су градили управо на изворима који почивају на оптужбама, дакле, на погрешним основама.

      Одговор Алојза Бенца недвосмислено показује да су „више силе“ биле укључене у стварање босанске историје. Пре свега, била је то тоталитарна
      комунистичка власт, премда њихова стега по том питању и није била тако јака када је Васо Глушац успео да објави Истину о богомилима (1945), као и још један рад (1953), у којима је потпуно оспоравао постојање богомила и доказивао православни карактер босанске цркве. Поред страха од режима не треба занемарити ни чињеницу да је међу историчарима владаo, како кажу неки зли језици, дух аутоцензуре, који је наметнула „интернационала историчара“, чија је осовина Ватикан‒Загреб‒Беч‒Берлин зацртала границе историјске истине у складу са геостратешким циљевима њихових држава. Истраживање у постављеним оквирима омогућавало је објављивање радова, напредовање, каријеру, чланства, награде. Ко би искорачио изван постављених међа, био би заборављен. Формула је следећа: ако српски историчар својим радом не омета германски интерес за Југоисток и хрватски национализам, и ћути о њима, онда се за њега каже да је „ослободио своје дело од националистичких утицаја и објективно сагледао историјску науку“, а ако у тежњи за истином прекорачи дозвољене границе и разобличи поменуте интересе, онда добија етикету великосрпског националисте и историчара аматера и дилетанта. Сада нам постаје јасније зашто су историчари који су видели дуалистичку јерес у Босни, од Рачког до Симе Ћирковића, добијали велика признања за свој рад, премда је њихова кључна концепција била погрешна, а сада је већ и напуштена од стране озбиљнијих историчара. Њихово виђење је пратила контрадикторност, произвољност, па чак и наивности, што је успешно показао Миодраг М. Петровић, анализирајући онај део Ћирковићевог рада који се односи на верске прилике у Босни. То је негде и разумљиво јер Ћирковић, иако је његово дело велико, ипак није био историчар Цркве, тако да су му измицале теолошке нијансе. Он види дуализам у коментарима непознатог аутора на Срећковићево јеванђеље, премда је ту реч о источно-православном мистичном, а не о космичком и антрополошком дуализму средњовековних јеретика, како каже Драгољуб Драгојловић.

      Треба имати још на уму да нису само поменути разлози терали на стварање искривљене слике босанске прошлости. Наша интелектуална елита изграђена на тековинама француске револуције и у духу просветитељства, у основи отуђена па чак и отворено супротстављена правоверном хришћанству, оправдање свог духовног склопа тражила је и у прошлости. Богумилство, представљено као опозиција Цркви, било је идеално за ту сврху. Како другачије објаснити велике симпатије и духовну блискост код многих према тој измишљеној јереси у Босни…

      У будућности можемо очекивати развој једне нове историјске дисциплине – историје историографије ‒ која ће бацити више светла на живот и рад појединих историчара, а посебно оних који су се бавили Босном, и разобличити могућу позадину њиховог дела – политичку, националну, верску, идеолошку.

    48. Маринко каже:

      Богумули су наследници Острогота које је Ватикан буквално избрисао са лица земље а злочине хоће да припише нама.

    49. Михаило каже:

      Богумили су реални као и хрватски краљеви. Коментар је дугачак али је исцрпан и све објашњава

    50. Маринко каже:

      У суштини ради се о историјској подвали најгоре врсте. На територији данашње Босне где су можда живели ти Богумили била је Римска Остроготска краљевина. Ватикан је над њима спровео систематски геноцид, уништио све историјске изворе и буквално их избрисао из постојања зато што нису хтели да признају Папин примат.
      Као одмазду за аутокефалност цркве, Ватикан вековима покушава да припише тај геноцид србској држави оптужбом да смо ми уништили ,,Богумиле“ на територији Острогодске краљевине који су имали идентичну религијску доктрину као Остроготи.
      Идентичан рецепт се примењује и данас!
      На територији Босне где је Ватикан извршио геноцид над Србима организује се Сребреница да би други народ био оптужен за геноцид на истим територијама и тако сакрила истина.

    51. Дуња каже:

      Мени су патарени међу католицима били прва интересовања што се тиче хришћанства и то пратим скоро 40 година, тако и богумиле, Босну и Кулина бана итд….. мада ово углавном знам, много сте ме обрадовали навођењем…не знам за друге, али међу људима на порталима, где читам коментаре, препознам „сроднике“ по ставовима на одређене теме, драго ми је да и Вас ово занима…Данас знам једно, Срби су многима, болна тачка већ хиљадама година, покрштавају, расељавају, свађају, лажу, краду, УБИЈАЈУ, кољу, деле…има нас, ипак довољно, неки ће прогледати ускоро, неки касније….важно је да се открива истина о народу којем, Хвала Богу на томе, припадамо…..

    52. S Pala каже:

      Ваш коментар ми је било уживање читати. Хвала!

    53. Урбана Герила каже:

      Бујну машту и мањак здравог разума на који се позивају, имају сви отпадници, као сличне теби усташе које измислише преко 40 ,,хрватских краљева”! Шта ћете, јадници него да измишљате, кад сте шупљи к’о кваран зуб?!

    54. Perun каже:

      Fičkice,
      nemoj da se brukaš,
      aj pokušaj još jednom, umeš ti to bolje…

    55. Урбана Герила каже:

      Хахахаха, нова изврадавања, нове тактике вађења, ново пишање уз ветар…ниси тако креативан кад те ухватим у лажи и измишљању?

    56. VELIKI LOVAC каже:

      uvati ga

    57. VELIKI LOVAC каже:

      perun je ovaj u pravu

    58. grebak grebić каже:

      НЕ ЋЕРАЈ СЕ СА БУДАЛОМ!

    59. VELIKI LOVAC каже:

      nije to budala nego ludak!!!

    60. Маринко каже:

      Не терам се ја са њим него терам њега у ТРИ ЛЕПЕ!

    61. Miroslav Milutinov каже:

      Пођимо од претпоставке, да је твоја писанија АКСИОМ. Познато је да су Хитлеровци затворили Николаја а потом због болести пребацили на негу – притвор у манастир Љубостињу.Ту је био све до краја 1942, када је пребачен и стављен под стражу у манастир Војловицу код Панчева, због сумње за сарадњу са четницима. Ту остаје све до 1944. године, када су Немци владику Николаја и патријарха Гаврила спровели из Војловице у концентрациони логор Дахау. Зна се да је Николај Велимиривић био жесток антикомуниста, али ето Немци нису му веровали.Није му веровао ни Недић. Чак ни озлоглашени Терзић виши официр љотићевац задужен за Краљево и Трстеник. САДА, НА ОСНОВУ ВАШИХ ПИСАНИЈА објасните зашто је Николај Велимировић, одбио сарадњу са Хитлеровцима и зашто су га Немци затварали и на крају спровели у логор Дахау.Зашто су резерву према Николају имали Недић и официр љотићевац Терзић:

    62. Perun каже:

      Napisao si:
      МОЛИМ ВАС ДА НАМ НА ОСНОВУ ВАШИХ ПИСАНИЈА објасните зашто је Николај Велимировић, одбио сарадњу са Хитлеровцима…
      —-
      Molba je odbijena, jer nije pravilno i dovoljno taksirana… :)))

      PS sam napiši odgovore na svoja pitanja.

    63. Miroslav Milutinov каже:

      ТВОЈ ОДГОВОР ЈЕ У СТИЛУ ОПШТИНСКОГ ПИСАРА. КАД НЕ ЗНА ОДГОВОР ОНДА СЕ ПРОСЕРАВА.

    64. Perun каже:

      I ta tvoja ničim argumentovana tvrdnja
      bi bila odgovor na pitanja
      koja si postavio… ?

    65. Miroslav Milutinov каже:

      ПЕРУНЕ, РАЗУМЕМ ЈА ТЕБЕ. ТЕБИ СУ БЛИЖИ ЈЕДАН БРАВАР, АБАЏИЈА, ПОЛУУЧИТЕЉ И УСТАШЕ-КУМУНИСТИ БАКАРИЋ И ОСТАЛИ, НЕГО ЈЕДАН УМАН ЧОВЕК.

    66. Perun каже:

      Još jedan skroman i providan pokušaj da izbegneš odgovore na svoja sopstvena pitanja.

    67. Ћирковић каже:

      Није, ниси га похватао.:)) Комунце нема очи да гледа али се са њима удружује на јединој заједничкој тачки а то је унезверена мржња према светом Православљу.:))

    68. Perun каже:

      Ja tebe nisam vređao ali zato ti jesi mene,
      a to nije dobro.
      Nepoznatu osobu je dozvoljeno zamoliti/moliti i za odgovor,
      ali…
      ako ne dobiješ odgovor prostačko i vulgarno ponašanje je nepristojno.

    69. Ћирковић каже:

      Који је уредно вратио ’41.! А знаш ли ЗАШТО га је добио? За 300 немачких погинулих војника је одредио парцелу и сахранио их. Неки наши људи су се побунили а владика им је одговорио да то нису више непријатељи него мртве душе. Јел можеш да појмиш тај степен богобојажљивости и самилости?
      Иначе, због враћања ордена (уз псовке, којима је био склон) и због својих ревносних слободарских беседа а ПРОТИВ фашистичко-нацистичке Немачке, узимајући у обзир да је био видело српском роду (и тад и сад), фасовао је Дахау! Једини високи црквенодостојник у немачко-фашистичком логору! А ти причај приче где је он „величао“ Хитлера и још га упоређивао са светим Оцем Савом.
      Погледај само КО ти је подржао овај отровни коментар.

    70. Miroslav Milutinov каже:

      На периферији Краљева постојало је гробље на коме су сахрањени изгинули немачки и аустроугарских војници . Међу сахрањеним на том гробљу било је, пуно Срба, Чеха, Словака, Мађара. О њему се старала општинска власт. Када су титоисти „ослободили“ Краљево они су то гробље одмах минирали. Народу је објашњено, да то чине због освете стрељаних Краљевчана 1941.

  4. VELIKI LOVAC каже:

    ovaj nikolaj je bio tezak antisemita zajedno sa onim smederevskim zborasom Ljoticem sto se survao u neku reku sa mosta u Sloveniji dok su zajedno bezali od komunista
    kazu da se nikad nije kupao i da je smrdeo ko tvor

  5. ПАТРИОТА каже:

    Свети Владика Николај Велимировић и св. Јустин Поповић су највећи духовници у 20-том веку, било је још неколико попут св. Пајсија Светогорца, оца Тадеја, Св. Јована Шангајског…
    Свако ко вређа св. Николаја он вређа не само Бога него и цео Српски народ, цео свет, све оне који га воле а таквих је много.
    Да си прочитао барем једну његову књигу схватио би колико је он био испред свог времена и колико је он велики духовник и геније.

    1. VELIKI LOVAC каже:

      Iskreno receno, kad mi je bilo jako tesko jer sam bio bolestan, citao sam neke njegove knjizice.
      Olakasavaju dushu!

    2. РамбоПетковић каже:

      Ма како да не,Бог па Николај. Шта пре тога смо били стока без репа док се није појавио Николај Велимировић? Кад је тако велики био што не остаде са својим стадом? Сад ће рећи неко убили би га комунисти,па шта? Колико је честитих попова погинуло у борбама за ослобођење од Турака,а и касније.

    3. VELIKI LOVAC каже:

      bolje je ziveti nego poginuti

    4. Урбана Герила каже:

      Пре чега? Он сам сведочи какви су Срби били, и сабрао је у себи најбоље врлине славних Срба! Зато га и славе они који знају ко су и шта су били и пре. А они који су стока без репа пљују све што их надраста јер се ослањају на промају у својој глави! Николај остаде са својим стадом увек, па и кад је одведен у Дахау, и после у Либертвилу, а где смо ми и они међу нама који га доводе у питање?

    5. РамбоПетковић каже:

      А кад је тако диван и красан,зашто је помогао да се Англиканска црква инсталира у патријаршији? И да ли је толикој љубави према Англиканцима помогло школовање у протестанстцком центру (факултету) у Швајцарској

    6. Урбана Герила каже:

      Не могу ти одговорити на питања која се тичу твоје фантазије. Острашћеност против српског Светитеља очигледно нема основа у нечему што знаш, него напротив, у незнању које није нешто са чим треба да излазиш у јавност. Не дозволи себи да постанеш као ова копир машиница Перица поганин, који пљује Светог Саву и све српске великане и јунаке.

    7. РамбоПетковић каже:

      Значи ми сами нисмо имали појма ко смо и шта смо док се није појавио Николај,те причице продај православшћујућим комуњарама.
      Ухватили сте се тог Николаја ко пијан плота,није он највећи ни близу Србин.
      -Добио орден од стране хитлера
      -Побегао је кад је било најтеже по српски верујући народ.
      -Патријарх Павле се противио његовој канонизацији
      -У младости био либерал и екумениста
      -Волео је и подржавао љотића и његове идеје

    8. Дуња каже:

      Не на Љотића, пашће у делиријум….

    9. Урбана Герила каже:

      Не знам шта сте ви били и да ли сте знали шта сте ни много после Николаја, као што ти не знаш да кажеш зашто си толико зајовио да истерујеш нешто о чему немаш појма. И то тезама које су што комуњарске оптужбе, а што причице са форума о видео игрицама кад залутају са теме.

    10. РамбоПетковић каже:

      Нису то комуњарске причице већ суве чињенице,колико год се то свиђало неком или не.
      Ја знам ко сам и шта сам,и то неколико колена уназад,за разлику од многих који не знају ни деда ко им је био. Моје мишљење да није требало да се канонизује,у чему се слажем са покојним патријархом,ако ништа друго онда збох ордена од хитлера и сарадње са љотићевцима.

    11. Урбана Герила каже:

      Па онда се задржи у оквиру тога да је твоје мишљење такво, али провери мало (на више места, и по могућности ван интернета) одакле долазе тврдње које тако ревносно заступаш, па ће ти бити јасније зашто ти ово све говорим.

    12. Miroslav Milutinov каже:

      Спиралне серпентине постоје само када напредујеш путем узбрдо. Умно напредовање веома је компликована линија, која има много непредвидљивих успона и падова.

    13. Дуња каже:

      Има у биографији и убедљивијих детаља, ово и није хвале и освећења вредно….иначе, како преживе Дахау??? Хитлер му запамтио умни говор на Коларцу??? да ли је могуће да сте Ви у души, прави Титов пионир, само Ваш Тито није Јосип Броз???

    14. Урбана Герила каже:

      Баба Јуло, опет ми се прилепљујеш к’о гованце на ципелу? Није ваљда да би и о Брозу да причаш? Можда ти је боље, јер за ову причу си гутала погрешне таблетице, бркаш коментаре и појмове. Лаку ноћ.

    15. Дуња каже:

      Па да јавим пионирчек, Тито је умро, како год га ти звао и џаба везујеш марамче, мозак није за слепо клањање, чак ни код вас малених паћеника…поздрав од Баба Јулке и пази где стајеш, клизаво је за такве слепиће….

    16. Урбана Герила каже:

      Ђокицин курс? Па на вашу дружину не мора да се стаје, ви се сами подмећете… где вас нико не пита. И то онако чопоративно, где год се треба пљувати по нечему што вреди код Срба.

    17. Дуња каже:

      Није свако за такву жртву спреман :) пустите човека, запад га је школовао, запад га је „сачувао“, посветио, нама вратио….АЛИ зато сви хоће да их Путин спаси од тог запада….

Коментари су затворени.