Прочитај ми чланакУ Источној Европи економија цвета, али на тржишту нема довољно радне снаге, пише амерички лист "Њујорк тајмс".
Када су Збињеку Фролику били потребни радници да би испунио све наруџбине у својој фабрици у Бохемији, дао је огласе у целој Чешкој. Али у просперитетној економији где готово сви морају да раде, није било много избора. Подизање плате такође није помогло, као ни понуда субвенционисаних станова. Због тога се окренуо роботима, пише „Њујорк тајмс“.
– Нисмо могли да нађемо довољно људи. Покушавамо да заменимо људе машинама кад год је то могуће – рекао је Фролик чија компанија „Линет“ производи болничке кревете који се продају у преко 100 земаља.
За Чешку и њене суседе, нова генерација робота је потребна не само због мањка радника већ и због повећања флексибилности производње јер муштерије траже широк спектар производа.
Ипак, чешке компаније кажу да би страни радници помогли, али је влада обећала да ће ограничити број имиграната које прима и недавно је увела строга ограничења на број радних виза. Истовремено, чешке породице се не репродукују довољно брзо да би се заменили радници који одлазе у пензију.
Недовољно рађање изазвало мањак радне снаге
Аутоматизација, сматрају неки, то може да компензује. „Шкода“, највећи национални произвођач аутомобила, саопштила је да ће „знатно убрзати“ аутоматизацију, притиснута демографским променама и захтевима за вишим платама.
– Мањак радника трајаће годинама. Морамо да будемо спремни да нађемо или више запослених или начин да их заменимо – каже Богдан Дованић, директор „Шнајдер електрика“, француске индустријске компаније.
Такве приче о аутоматизацији углавном изазивају визије будућности где људи више неће бити потребни. У многим великим економијама, компаније експериментишу са замењивањем фабричких радника, возача камиона, па чак и адвоката, вештачком интелигенцијом повећавши тако спектар послова за које људи нису потребни.
Али у Источној Европи, роботи су решење у случају мањка радника. Често помажу у стварању нових типова послова како произвођачи у Чешкој, Мађарској, Словачкој и Пољској покушавају да остану агилни и конкурентни. Раст у тим земљама које су постале јефтини произвођачки центри Европе после пада комунизма, износи у просеку пет одсто последњих година, подстакнут глобалним опоравком.
Кочење развоја
Мало ко иде даље од Чешке где фабрике састављају аутомобиле за гиганте попут „Тојоте“ и електроделове за „Дел“, а мање компаније производе специјализовану робу која се продаје у целом свету. Стопа незапослености је 2,4 процента, најнижа у Европској унији. Несташица радне снаге је ограничила могућности ширења чешких компанија. Готово трећина је почела да одбија нове поруџбине, показују подаци Чешке конфедерације индустрија.
– То почиње да кочи развој. Ако послодавци не повећају роботизацију и вештачку интелигенцију, нестаће – каже председник организације Јарослав Ханак.
Нове роботске инсталације у Чешкој порасле су 40 процената између 2010. и 2015. године. Данас, на сваких 10.000 радника дође 101 робот. А све више машина долази како компаније покушавају да побољшају продуктивност, гурајући их ка нивоима производње у земљама попут Немачке где у просеку 309 робота дође на 10.000 радника, што је највише у Европи.
У „Елко ЕП“, који производи индустријске тајмере за компаније попут „Џенерал електрика“, 70 процената производње је аутоматизовано а компанија планира да постане 100% аутоматизована у наредних неколико година. Јиржи Конецни, извршни директор компаније, фабричке раднике је пребацио на комплексније позиције и стотине других преусмерио на истраживање и развој.
– Да нисмо инвестирали у аутоматизацију, били бисмо мртви до сада – каже.
Чеси измислили „робота“
Питање да ли роботи помажу или прете опстанку радника подстакло је живу дебату у земљи која је и саставила термин. Реч „робот“ произилази из словенске речи „работа“ односно „рад“ и први пут се „робот“ појавио 1920. године у чешком комаду о машинама које су створене како би радиле послове који се константно понављају у фабрици. Роботи су у почетку сарађивали али су с временом преузели све.
Роботи мењају људе
Ризик је, кажу критичари, да ће са новим рецесијама, радници патити.
– Нећете искључити роботе и вратити људе – каже Микел Печучек, шеф Центра за вештачку интелигенцију Чешког технолошког универзитета у Прагу.
Чешки синдикалци имају слична упозорења.
– Ако пословни лидери, политичари и уније радника не реагују унапред и одговорно на долазећу индустријску револуцију, још више послова ће бити угрожено – рекао је Јожеф Штредула, председавајући Чешко-моравске конфедерације трговинских унија.
Засада, компаније инсистирају да роботизација помаже у стварању нових послова.
У Линету, 30 индустријских робота обавља посао за 200 људи. Али то не значи да потребе за људима нема, и то за онима који ће програмирати машине и испуњавати комплексне задатке које роботи не могу.
– Људи су нам и даље потребни. Али су роботи поузданији – каже Фролик.
