Прочитај ми чланакЈугословенска Управа државне безбедности (Удба) ставила је средином прошлог века на списак совјетских агената и чувену српску песникињу Десанку Максимовић, показују новооткривени документи.
До тог списа, који је настао 1958. године, дошао је историчар Срђан Цветковић, када је у Архиву Србије читао елаборате, преписке и друге интерне документе Удбе. Он за „Блиц“ наводи да је тај папир део историјске грађе о Информбироу, а да је југословенска тајна служба Десанку Максимовић, као и друге познате личности, сумњичила да раде за Совјете.
foto: blic/privatna arhiva
– Она је била осумњичена да је совјетски агент, а да нису имали никакве доказе за то. То је била потпуна бизарност и последица времена у ком се живело. Људи су се олако етикетирали, да раде за ову или ону страну. Десанка је волела руске песнике и била је удата за Руса. Могуће је да је то био разлог зашто су је ставили на списак шпијуна, али то више говори о Служби, а мање о њој – каже Цветковић.
Он додаје да је у то време личности који су сумњичени да раде за стране тајне службе Удба делила на пасивне, које је само држала под контролом и прислушкивала, међу којима је била вероватно и чувена песникиња, и активне, који су хапшени.
– Ради се о људима који су имали своје мишљење. На пример, Бранко Ћопић је због своје „Јеретичке приче“ 1950. године, у којој је критиковао југословенске комунисте да су изневерили идеале и богатили се, стављен под присмотру Удбе. Репресија у Југославији и Србији била је климава и сложена. То је била вишенационална држава која се налазила између два блока. Када је СССР „затезао уже“ „осумњичени агенти“ су хапшени или стављани под присмотру, а када су се односи између две државе били добри, онда се на њих гледало благонаклоно – каже Цветковић.
Због присмотре Удбе, Десанка Максимовић није трпела никакве последице, а није познато да је испаштао и њен супруг, иначе руски емигрант Сергеј Сластиков, који је као млади кадет током током Првог светског рата био заробљен од Турака, али се након пројних путовања „дочепао“ Београда. Он се запослио у издавачкој кући „Просвета“ као преводилац руског језика.
ШТА ЈЕ МИТ, А ШТА ИСТОРИЈСКЕ ЧИЊЕНИЦЕ у случају Мехмед паше Соколовића https://t.co/xG9OjOnzqE
— СРБИН инфо (@srbininfo) July 4, 2018
„Било је довољно да волите Достојевског, па да…“
Историчар Бојан Димитријевић сматра да се чувена песникиња баш због свог супруга нашла на мети Удбе.
– Иако то ништа није морало да значи, људи из руске емиграције били су под присмотром тајне службе. Не видим који би други разлог могао да буде да се Десанка нађе на списку совјетскиг агената. Било је то последица времена у ком се живело. Како се буду отварали архиви, свашта ћемо још да сазнамо – каже за „Блиц“ Димитријевић.
До „открића“ Срђана Цветковића, ни историчарки и директорки Архива Београда Бранки Прпи није било познато да је српска песникиња од стране Удбе била проглашена за совјетског агента.
– Свашта се може наћи по тим документима. У том времену људи су ислеђивани и хапшени и због „ан пасан“ коментара. Тако да се у колективној параноји могло догодити и да Десанку Максимовић прогласе за совјетског агента. Било је довољно да волите Достојевског, па да кажу да сте руски шпијун, али мислим да документ који је пронађен не може се сматрати историјски релевантним – наводи за „Блиц“ Прпа.
„У Удби радили неписмени“
Исто мисли и историограф Мирослав Самарџић, који наводи да архивска документа нису света писма и да Десанка није била ничији агент.
– Удба, као и њена претходница Озна, биле су лаичке службе. За разлику од других тајних служби, попут ЦИА, у овима је радило неписмено и нестручно особље, изашло из рата. Хапсили су људе и мучили хи, тражили им да одају имена „шпијуна“, а пошто они нису могли да издрже мучења, људи су говорили свашта – истиче Самарџић.
Он наводи за „Блиц“ да је и сам имао досије у тајној полицији и да је могао да га види после октобарских промена.
– У њима се налазило низ нетачних ствари, као на пример да сам 1993. или 1994. ишао у Швајцарску, а ја тамо никад нисам био – додаје он.
