Прочитај ми чланак

Невини Срби, извините: НАТО је „мало претерао“ 1999.

0

Генерални секретар НАТО алијансе Јенс Столтенберг је после сусрета са Александром Вучићем изразио жал због смрти невиних цивила током бомбардовања 1999. године.

Tanjug

Tanjug

Лицемерје је ваљда непознаница званичницима са Запада, јер су безброј пута говорили како је НАТО злочин био оправдан, а током бомбардовања се нису либили да користе оружје забрањено Женевском конвенцијом. И ми сад треба да поверујемо да је онима који су нас без пардона убијали, жао. Ма важи.

Генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг изјавио је у среду, после састанка са премијером Александром Вучићем и да је Србија извозник стабилности у региону.

Столтенберг је рекао да НАТО поштује војну неутралност Србије и изразио је жаљење због невиних жртава НАТО кампање, односно својевременог бомбардовања Савезне Републике Југославије.

Столтенберг је на прес-конференцији рекао да је Србија у срцу Балкана, што је у срцу Европе, те да на различите начине значајно доприноси регионалној стабилности.

 

Извор: Вести онлајн

Ознаке: , , ,

26 коментара “Невини Срби, извините: НАТО је „мало претерао“ 1999.”

  1. Гаудеамус Игитуровић каже:
    24.11.2016. у 09:46

    Све је то багра. И то генерацијска, вековна багра. И прадедови су им били багра. И дедови су им били багра. И очеви су им били багра. Па, последично, ни они немају куд. Зар да изневере своје претке?

    ‘Оће Шваба у Србију, али нема бато!

    Приче из Великог рата:
    Пред Макензенову офанзиву на Србију у јесен 1915. године био сам официр – осматрач на самој обали Дунава код села Дубравице близу Пожаревца. Док сам ноћу са разгранатог храста одличним артиљеријским догледом на очима посматрао како се немачке ударне трупе тихо пребацују на Велико острво према нама, донесе ми вечеру мој каплар Милован, иначе нишанџија на једном нашем топу.
    Да бих проверио борбену готовост свог војника пред олују која нам се спремала ја каплару Миловану поставим питање:
    – Знаш ли ти Миловане с каквом државом ми ратујемо?
    – Како да не знам госн’ потпоручниче – одговара Милован тихо – са „пријом“ Аустријом.
    – Па?
    – Па… ништа?
    – А знаш ли ти да је Аустрија велика царевина?
    – Била је и Турска моћна царевина – каже Милован мирно.
    – Добро, али ако нас опет с леђа нападне и Бугарска? И то ти је нека царевина, па шта ћемо онда?
    – И онда ништа! – одговара Милован сасвим спокојно. – Напала нас је та Бугарска и на Брегалници с леђа – ваљда да нам се захвали што смо им отели Једрене од Турака и њима га дали на поклон.
    – Е мој Миловане, а шта ће бити ако поред ове две царевине насрне на нас и трећа, најмоћнија, као што је Немачка? Видиш како нам се преко Дунава спремају Швабе у „госте“. Шта ли ће онда с нама бити?
    – И онда ништа!
    – Како ништа мој Миловане? – питам се ја у чуду и покушавам да му објасним. – Знаш ли ти каква је то сила? А наши савезници и не хају за нас.
    – Шта ћеш, свако гледа своја посла госн’ потпоручниче. Можемо ми и без њих да изиђемо на крај са том швабуријом.
    – Сећаш ли се, црни Миловане, кад нам је оно Аустрија објавила рат да је наш пук с празним карама излетео из касарне да бранимо Београд. А на Контици пуцао си „ћор-фишецима“, односно егзерцираним мецима“, само да одржимо дух код наше пешадије, док нас је аустроугарска војска просто засипала артиљеријском, митраљеском и пушчаном муницијом? И онда, далеко су ти наши савезници, који нас помажу за скупе паре, док они крену у помоћ а ми већ готови!
    – Јок, ништа нам не могу!
    – Како ништа?
    – Тако!… Ми ће се повучемо у наше планине, па ће и’ дочекамо на бајонет, а ту смо ми мало бољи мајстори од њи’, ћер им швапску!…
    – Али Миловане, они имају више него ми и пушака и митраљеза, тешких топова и аероплана, па ту су читава брда муниције, а не као ми – чим избацимо који шрапнел или гранату одмах се пребројавамо питајући се остаде ли још које зрно?
    – Опет – ништа! Ако и’ не савладамо одма’, ми ће се још дубље повучемо, па кад и’ сасвим заведемо у оне наше провалије, онда ће и’ заопколимо, па да и’ питамо: ди су им ти њини тешки топови?!
    – Али, Миловане, они са својом далекометном артиљеријом, коју ми са нашим топовима не можемо ни да добацимо, неће ни да се пењу по планинама као што ми радимо…
    – Море, јок!… И њима ће доакамо! – не да се Милован. – Има увек на јуриш да кидишемо!… Само на јуриш, на нож и на бомбу!… А Шваба не воли бајонет и крагујевачке бомбе. Па кад им они што ничу где и’ не сејеш и усред дана се провуку у позадину кроз непријатељски фронт, они… знаш… што последњи метак чувају за себе… их, кад им они однекуд скоче за врат, има да им бомбама накљукају те њине дугачке топовске цеви. Сећаш ли се оно на Бежанији код Београда, кад онај твој другар, комита из Танкосићевог одреда, како се оно зваше?…
    – Светолик Ивановић Лица…
    – Јес’, баш он… знаш кад им је руком убацио бомбе у уста цеви она два тешка топа, што су и’ Швабе били скинули са неке њине тврђаве, па пренели да туку Београд?… Е, тако ће и сад Швабу бомбама да накљукамо, као ћурке!
    Овде Милован застаде као да предахне, па загрејан и увек носећи у душу залет још из балканских ратова, а из скорашње колубарске битке, поче да се присећа:
    – Их… кад оно Путник и Мишић задржаше наше повлачење и командоваше: „Стој српска војско! На-лево-круг и – јуриш напред! – да нико жив од швапске војске не побегне натраг преко Саве и Дрине!“ А сећаш ли се кад оно пробисмо фронт, и Шваба удари петом у тур, а наш командир загрме са оног брега: „Брза паљба шрапнелом! Са повећањем даљине! По шест коси!“ – а ја полегао по нишанској справи и – косим ли косим!… ‘Оће Шваба у Србију, али нема бато, ево!… – и ту Милован рече и учини нешто руком…
    (Коста Димитријевић, „Јунаци српске трилогије говоре“, Индустродидакта, Београд, 1971.)

  2. 50 pera каже:
    24.11.2016. у 09:09

    Stotelnberg je bio niko i ništa, sada hoće da bude neko ko nešto odlučuje a zaboravio je šta je.

  3. Нада каже:
    24.11.2016. у 08:37

    Само једно „извините“ за све оно убијање, рушење и вечно тровање народа у Србији! Отприлике, као кад неког очепиш у аутобусу, па кажеш „извините“! И, није то Столтембергово „извините“ намењено свима убијеним у злочиначкој агресији на суверену државу! Не! То је само за „невине Србе“, а за оне друге нема ни то! Ко су ти други, он зна, али и зна, да они не заслужују ни толико. Гнусно, али је још гнуснија изјава „вође“ да је то и такво извињење „велика ствар“!

  4. Миодраг каже:
    24.11.2016. у 00:41

    ”Генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг изјавио је у среду, после састанка са премијером Александром Вучићем и да је Србија извозник стабилности у региону.”

    Видећете статистику на крају године. Више ћемо стабилности да извеземо него малина и софвера ЗАЈЕДНО! :)

  5. stefan bakus каже:
    24.11.2016. у 00:14

    Znamo ko je Stoltenberg ali da li znamo da je peder Vucic 100 puta gora fukara on ovog homoseksualca.

Коментари су затворени.