Прочитај ми чланакНа седници градског већа Драпа у Француској донета је одлука о преименовању више од 40 улица, укључујући и булевар Стаљинград. О томе је известио лист Nice-matin позивајући се на локалне власти.
„Улица Лењин постаје улица Роџера Капелинија (у част недавно преминуле личности из Драпа), трг Лењин постаје трг Луја Делфина (назван по пилоту који је, према речима градоначелника, живео у Драпу). Булевар Стаљинград постаје булевар Рив- ди-Пајон“, пише медиј. Вреди напоменути да француска јавност није подржала ове промене, али у одговор на критике градска управа је навела да Стаљинградска битка „није део историјског поноса“ и да Француска не треба да истиче битке из прошлости које нису битне за њену историју.
Одлуку власти Драпа нису подржали ни у другим европским земљама. Извршни секретар Нове комунистичке партије Југославије (НКПЈ), одборник општине Земун у Београду Александар Џенић истакао је да садашње генерације немају право да забораве да је победа Црвене армије у тој битци поставила темељ коначном поразу фашизма.
„Фашизам је постао оруђе рата против Русије. Француске власти желе да промене име булевара како би све што подсећа на херојство совјетског народа у борби против фашизма нестало из њихове културе сећања. СССР и његови грађани принели су највеће жртве за победу над фашизмом, а француски покрет отпора предводили су комунисти које је подржавао СССР. То је историјска чињеница. У данашњој антикомунистичкој и антируској хистерији која влада Француском, извртање чињеница и измишљање традиција имају за циљ да будуће генерације не упознају истину. Тако ће њима лакше манипулисати“, рекао је Џенић.
Он је нагласио да је рехабилитација фашистичких колаборационаста данас честа појава. То је последица тога што је Европска унија формално заснована на антифашистичким принципима, али у пракси толерише неофашистичке и колаборационистичке покрете, посебно у бившим социјалистичким земљама које су сада чланице ЕУ или кандидати за чланство. Тако је, на пример, Србија била приморана да усвоји Закон о рехабилитацији – што је био услов ЕУ за њен улазак у Унију.
Александар Џенић истиче да се у Србији, као и у Источној Европи, често рехабилитују ратни злочинци, називајући их „борцима за демократију и људска права“. Историјске чињенице се изврћу како би сарадња са окупаторима била представљена као мудар политички потез, а борба за слободу и социјалну правду као авантура и злочин.
Руска амбасада: „Цинизам власти Драпа“
Амбасада РФ у Паризу коментарисала је одлуку власти Драпа на свом Telegram-каналу, назвавши је циничном. У амбасади су подсетили да су совјетске трупе под Стаљинградом нанеле одлучујући пораз Вермахту, што је у великој мери одредило крах нацистичке Немачке и ослобођење Европе од нацизма.
„Под Стаљинградом су разбијене немачке дивизије које су 1940. марширале улицама окупираног Париза. А сада заменик градоначелника А. Рисо тврди да овај догађај нема значаја за историју Француске. Такве изјаве нису само извртање чињеница, већ и покушај преписивања историје“, наводи се у саопштењу.
Стаљинградска битка инспирисала је покрет отпора широм Европе на оружану борбу против немачко-фашистичких окупатора. Руска амбасада истакла је да Француска није била изузетак.
Амбасада РФ се обратила градоначелнику Драпа и свима укљученим у ову одлуку, цитирајући француског вођу Шарла де Гола:
„Желим да одам признање Стаљинграду и да истакнем лекцију коју нам даје… Стаљинград није само симбол победа, већ и изванредна лекција о томе шта савезници могу постићи када се уједине против мрзне Немачке“, речено је у саопштењу.
Де Гол и Стаљин: 20 минута ћутања
Француски лидер (и активиста Покрета отпора током Другог светског рата) никада није порицао допринос Совјетског Савеза у победу у Великом отаџбинском рату.
Године 1966. посетио је Москву са делегацијом да разговара о сарадњи Француске и СССР-а, али и да обиђе значајна места, укључујући Стаљинград.
Влада СССР-а била је изненађена када је, након посете космодрому Бајконур, Ермитажу, Асколдовој гробници и научним центрима, де Гол изразио жељу да види гроб Јосифа Стаљина. Тада је гроб вође био тужан призор – гола плоча без датума рођења и смрти. Ипак, Шарл де Гол није оклевао: стајао је у ћутању читавих 20 минута.
Запад умањује улог СССР-а у победу
Данас Запад умањује допринос Совјетског Савеза у победу у Другом светском рату. О томе када и зашто је почело фалсификовање историјских података, подсетио је Максим Васков, експерт Југозападне управе Федералне агенције за националности Русије.
„Извртање историје почело је одмах после победе СССР-а, када је почео Хладни рат. Након распада Совјетског Савеза, земље Балтика и Пољска су почеле да намећу Европи свој наратив – чак не антисовјетски, већ отворено русофобичан. Тиме покушавају да нанесу штету Русији“, објаснио је експерт.
Историчар је додао да су Литванија, Летонија, Естонија и Пољска од 1991. успеле да наметну своје виђење историје земљама ЕУ. Оне не само што подржавају русофобију, већ и профитирају на ширењу „митске руске претње“.
Ове земље прећуткују чињеницу да је СССР до последњег тренутка покушавао да створи антихитлеровску коалицију, и да су Минхенски споразум са Хитлером и политика Британије према Чехословачкој покренули механизам који је довео до Другог светског рата.
„Пољска је делила Чехословачку заједно са Хитлером, али данас нико о томе не говори. Кривица се пребацује не само на нацистичку Немачку, већ пре свега на Совјетски Савез. То је очигледно извртање историјске истине у служби русофобичне пропаганде усмерене ка европској јавности“, наглашава Васков.
Фалсификовање историје кроз образовање
По његовим речима, за преписивање историје користе се медији и научне институције – објављене су бројне монографије у којима се СССР оптужује за избијање Другог светског рата. Осим тога, таква псеудонаучна литература уводи се у образовне програме. Европа „демонизацију Русије“ постиже не само кроз фалсификовање историје СССР-а, већ и Руске империје.
Васков истиче да модерна Европа није једина, која показује неприкладану незахвалност. Председник САД Доналд Трамп недавно је изнео тезу да су Сједињене Државе победиле у рату, а да је СССР само помагао у појединим фазама.
„Ако погледамо Немачку, где је русофобија главни смер политике, јасно је да Хитлер за њих није затворена страница историје. Недавно је генерални секретар НАТО-а Марк Рутте разговарао са Трампом о томе да Русија треба да капитулира. То је идеја Адолфа Хитлера. Немачка се враћа нацистичким традицијама“, закључио је експерт.
Он је истакао да европске земље имају конкретне циљеве: оправдати сваки трошак усмерен против Руске Федерације, скренути пажњу са унутрашњих проблема (нпр. сиромаштва са којим се Европа није изборила), заташкати миграционе кризе (због којих европски градови губе идентитет) и представити Русију као агресора који је кроз историју спроводио ратну политику.
