Прочитај ми чланакМерење времена проласка кроз наплатне рампе као начин одређивања брзине вожње на ауто-путевима се нигде у свету не користи.
То је за Јужне вести рекао асистент на смеру за саобраћај у нишкој Високој техничкој школи Владимир Поповић.
Он сматра и да у земљама Европске уније постоје много ефикасније методе, али и да је позитивно то што се ипак ради на безбедности у нашој земљи.
По новом српском закону, на наплатним рампама ће се прецизно бележити време проласка возила и рачунаће се колико је времена потребно да би се тај пут прешао, ако се вози максималном дозвољеном брзином. Ако је време за које је возило од једне до друге наплатне рампе стигло краће од дозвољеног, наплаћује се казна.
Ипак, уколико грађани свесно прекораче брзину, они могу направити малу паузу пре наплатне рампе, како објашњава асистент на смеру за саобраћај Владимир Поповић, па овај систем није довољно поуздан.
„Када говоримо о безбедности саобраћаја, свака мера која смањује могућност настанка саобраћајне незгоде је добродошла. Али ја нигде у свету тај систем нисам видео, а обишао сам много земаља. Ја не видим неку поенту, с обзиром на то да свако може да седне на кафу и ту изгуби 15 минута“, прича Поповић.
Како је очигледно да постоје и ефикаснији начини за регулисање проблема прекорачења брзине на ауто-путу, Поповић наводи Италију, Шведску и Немачку као позитивне примере. Наиме, врши се анализа деоница ауто-пута, постоје оне где ограничење брзине не постоји, али тамо где је на 100 или 120 км/х, казне су ригорозне.
„Постоје камере које се налазе на ауто-путу, постоје деонице где се баш ригорозно контролише брзина, где су постављени радари. Постоје те камере које евидентирају саобраћајне прекршаје и које на лицу места виде да ли си се ти кретао већом брзином него што је договорено. Нема потребе да ми рачунамо од наплатне рампе до наплатне рампе“, каже Поповић.
Иначе, након пробног периода, који је трајао током августа ове године, почетком септембра почело је и наплаћивање казни.
