У петак, тринаестог новембра, у касним послеподневним часовима немамо довољно информација о „терористичком нападу“ у Паризу, осим да је град затворен исто онако како је и Бостон био затворен након „бомбашког напада“ у време Бостонског маратона – догађај за који се такође сумња да је био изведен под лажном заставом.

Можда ће бити представљени веродостојни докази да је напад у Паризу био прави терористички напад. Ипак, поставља се питање шта избеглице добијају тиме што ће актима насиља представити себе као недобродошле у земљи домаћина, и где избеглице у Фарнцуској могу набавити аутоматско оружје и бомбе? Заиста, где би и сами Французи могли набавити аутоматско оружје и бомбе?

Милиони избеглица из Вашингтонских ратова које преплављују Европу износе у први план европске политике националистичке партије антиевропске оријентације, као што је ПЕГИДА у Немачкој, Индипендистичка странка Најџела Фараџа у Великој Британији и Национални Фронт Марин ЛеПен у Француској. Ове странке су такође и странке које се противе пријему великог броја избеглица.

Најновија испитивања француског јавног мњења показују да је, као резултат таласа избеглица из Вашингтонских ратова, Марин ЛеПен избила на врх кандидата за следеће француске председничке изборе.

Подржавајући четрнаест година Вашингтонске неоконзервативне ратове за америчку хегемонију на Блиском Истоку, европске владе су поткопале подршку у јавном мњењу. Европски народи желе да буду Французи, Немци, Холанђани, Италијани, Мађари, Чеси, Британци. Они не желе да њихове земље постану нехомогена Вавилонска Кула коју је креирала милионска маса избеглица из Вашингтонских ратова.

Остати нација за себе је оно што ПЕГИДА, Фараџ и ЛеПен нуде бирачима.

Уочавајући сопствену несигурност, сасвим је могуће да је француски естаблишмент донео одлуку да заштити свој опстанак на власти користећи симулирани напад ради затварања француских граница, и тако ускрати Марин ЛеПен њен главни политички адут.

Неки људи су толико наивни и глупи да мисле како ниједна влада не би жртвовала сопствене грађане. Али владе то раде све време. Постоје небројени симулирани напади под лажном заставом, као што је Операција Гладио. Операција Гладио је била координирана операција америчке Централне обавештајне агенције и италијанске обавештајне службе у којој су немилосрдно бомбардовани недужни Италијани, као, на пример, они који чекају на железничким станицама. У овим операцијама су убијене стотине жртви да би се затим кривица свалила на европске комунистичке партије из послератне епохе, а све са циљем да се спречи могућност да те странке постигну добре изборне резултате.

Италијански председник је обелоданио истину о Операцији Гладио, и сада је могуће читати прљаве детаље о њој у бројним књигама и на Интернету. За бомбашке нападе нису били одговорни комунисти, како су нашироко извештавали корумпирани западни медији. Бомбашке нападе су изводили италијански обавештајци које је помагала америчка Централна обавештајна агенција. На једном од истражних саслушања припадник италијанске обавештајне службе је изјавио да су места за бомбашке нападе бирана тако да максимизирају број убијених жена и деце, зато што су овакве жртве биле најкорисније за дискредитовање комуниста.

Када се узме у обзир дуг списак симулираних операција које западни свет изводи под лажном заставом, најновији „терористички напад“ у Паризу може бити само још једна скорашња манифестација.

Превео Иван Т. Лукић

http://www.paulcraigroberts.org/2015/11/13/another-paris-false-flag-attack-paul-craig-roberts/

(НСПМ)