Прочитај ми чланак
Ник Вујичић, чувени говорник нашег порекла, рођен без руку и ногу, пред долазак у Београд:
Учинићу све што могу да нашим људима душе зацеле. Супруга највећа инспирација
Родитељи су ми пуно говорили о искушењима кроз која је пролазио мој народ у Србији. Веома ми је жао због свега негативног што се догодило. Надам се да ћу успети да мотивишем људе који живе у депресији зато што у животу нису добили шансу или зато што им животи нису испуњени.
Овако, за “Новости”, говори Ник Вујичић, чувени мотивациони говорник пред своје наступе у Србији. За момка који је, као дете српских исељеника, рођен 1982. године у Бризбејну без руку и ногу, мало је рећи да је прошао трновит пут до успеха. Родитељи су учинили све што су могли да Ник научи да живи самостално као и особе које немају хендикеп.
Ипак, тешка депресија и малтретирање вршњака довели су га до тога да у десетој години покуша самоубиство. Са 17 година почео је да држи предавања о својим проблемима и основао непрофитну организацију “Живот без удова”. Дипломирао је рачуноводство и финансијско планирање. Недавно се оженио и ускоро ће добити сина.
Новак Ђоковић је заиста племенит и фин човек који воли српски народ. Ја сам о њему знао много, а и он је гледао моје наступе на “Јутјубу” и пожелео је да ме упозна.
Срели смо се захваљујући мом пријатељу и била ми је част што сам га упознао. Гледам његове мечеве и много ми је жао што је изгубио у финалу Ју-Ес-опена – каже Ник.
У међувремену, говорио је пред 4,5 милиона људи у 43 земље широм света. У Србију је раније долазио да би посетио рођаке, али сада први пут стиже као говорник.
– Сећам се свог боравка у Србији 2008. године када сам имао прилику да вежбам српски језик, али и да посетим групу деце без родитеља – прича Ник. – Од срца сам осетио потребу да кажем: “Ово су наша деца”. Српска деца освојила су моје срце. Мислим да је пред Србијом дуг пут опоравка и желим да урадим све што могу да помогнем да душе зацеле.
Својим сународницима Ник жели да поручи да нада увек постоји и да нико не живи лагано. Испричаће публици о депресији кроз коју је прошао у децембру 2010. године и како му је жена помогла да је превазиђе.
– Упознао сам своју данашњу супругу на малом скупу на којем је било шеснаест људи – сећа се Ник. – Када су нам се погледи срели, обоје смо видели ватромет. Ја сам особа која се ослања на сопствене очи, и могу вам рећи да је изгледала скромно, али снажно. Али приметио сам је јер је била прелепа. А она каже да сам и ја био прилично шармантан. Жена ми је највећа инспирација.
Колико је Ник забаван, колико његова животна прича и поруке које шаље могу да помогну и промене туђе животе, публика ће моћи да види 21. септембра у Београду и дан касније у Новом Саду. Бесплатно предавање одржаће и на београдском Правном факултету 21. септембра. Подржаће га и родитељи, који специјално због ових наступа стижу из Аустралије.
Огроман успех који је доживео не значи да је Ников живот постао савршен. И даље има успоне и падове и, сваког дана, каже, моли Бога за помоћ.
– Без вере у Бога не бих имао ништа – објашњава. – Знам да Бог има план за мене, иако нисам сигуран шта је тачно смислио. Знам да је живот на земљи ништа у поређењу са оним што нас чека горе, на небу.
Ипак, иако га је живот научио да се носи са великим проблемима, да своју мудрост дели са другима, Ник признаје да није имун на ситне неприлике које му често кидају живце.
– Изнервирам се лако и то због једноставних ствари, када ми, рецимо, не функционишу добро интернет, ТВ, компјутер, мобилни телефон… Дуга је листа ствари које ме у свакодневици избаце из такта. Саобраћај је једна од њих. Забавно је како ме ситнице лако изнервирају. Заправо, и није тако забавно.
– Неки људи очекују да им испричам тугаљиву причу о свом животу. Ја једноставно нисам такав. Од мене могу да добију хумор, део животне радости, срећу због обичних ствари. Са сусрета неће изаћи сетни, већ пуни воље за животом – поручује Ник Вујичић.
(Новости)
