Прочитај ми чланакГлумац Никола Ђуричко у интервјуу за магазин Оригинал рекао је да сматра да, као слободан човек и уметник, има обавезу да критички промишља живот. Иако то, како је објаснио, не жели да буде, пошто отворено говори шта мисли о проблемима у друштву испао је Дон Кихот, и то, симболично, у време када се почетком лета подигла прашина због отказивања представе "Дон Кихот или шта су данас ветрењаче и одакле ветар дува" у новосадском Студентском културном центру, дан након председничких избора.
О томе да ли је он икада озбиљно размишљао о напуштању земље и иако је то лична одлука, зашто мисли да и поред чињенице да сваке године армија младих и талентованих људи одавде оде, овде ипак треба остати, Ђуричко је рекао да „треба и не треба“.
– Мислим да то није само наш проблем, али морамо пробати бар да зауставимо тај негативни тренд или барем да га умањимо. Неки људи не могу да оду, неки не желе, а неки немају куд него напоље. Перспектива нам недостаје. Помислите каква ће бити Србија за 20 година и реците да ли је то место за вас? Ако се бавите неким озбиљним научним радом, овде су вам скучене могућности, али ако сте млада певаљка у успону, мислим да сте на правом месту. То је тренд који морамо да зауставимо или за 50 година неће бити више никога овде.
Поводом изјаве да га је страх да ће се појавити генерације које неће знати разлику између Иве Андрића и Мими Оро и на питање да ли видиш негде оптимизам, глумац је казао:
– Моја намера није била да увредим госпођицу него да истакнем општу заокупљеност неким естрадним личностима и феноменима, а уметност и просвета се доживљавају као мегадосадне активности. Системски се треба посветити образовању будућих генерација и стварањем културних потреба код њих. Нажалост, повлађује се простаклуку, али то је, као што је свима јасно, краткорочно. Велике вредности, као што је Андрић, ту су заувек. Ту лежи мој оптимизам – каже Никола Ђуричко.
