Кад је ДОС долазио на власт, направљени су трули компромиси са СПС-СРС-ЈУЛ режимом да не би дошло до грађанског рата. Војска и део полиције и ДБ-а прешао је на страну ДОС-а. Или је ДОС прешао на страну режима? Милошевић је пао, а они који су имали блиске везе са СПС-ом и акумулирали капитал, за време ДОС-а су увећали капитал, контролисали увоз, приватизацију и продају привредних и природних ресурса странцима, радили су за јавна предузећа... Карићи су платили екстрапрофит и Раде Марковић је осуђен на 7 година затвора, али ДОС, на пример, није открио убице судије Небојше Симеуновића. А Хагу су испоручени официри који су бранили државу и остављени су без помоћи војни ветерани и породице погинулих у одбрани државе.  

Да бисмо променили систем, мора да се направи дисконуитет. Србија је остала једина држава у Европи у којој нису отворене архиве тајне службе из доба комунизма. Слично се догодило кад је ДОС преузео власт. Слично је било и кад је СНС преузео власт, Мишковић је био у притвору 7 месеци и сад му држава плаћа милионе евра одштете. Жељко Митровић добија све што пожели од државе, од сваке власти.

Да ли на таквим темељима може нешто добро да настане? Видели смо на примеру ДОС-а да ништа добро није настало, стари режим се вратио на власт. СНС је хибрид СПС режима и ДОС-а, настао је укрштањем функционера два режима (симбиоза социјалиста, радикала и либерала; производ дубоке државе). Да ли ће Дачићу све бити опроштено, ако сад изда Вучића, као што је издао Тадића, као што је издао Коштуницу, као што је издао свог идола Милошевића?

Да ли је немогуће направити дисконуитет, а да се не пролије крв? Проливања крви било је после 5. октобра 2000. године: одмах је убијен судија Симеуновић, а касније, међу убијенима је био и председник Владе Србије Зоран Ђинђић. Нису убијани грађани, цивили, у том смислу, није било грађанског рата и проливања крви. Али, корупција убија. Колико је људи, у том смислу, убијено кроз пљачкашку приватизацију, због еколошке мафије, фармакомафије, или купљених диплома и посла преко везе, у саобраћајним несрећама које су изазвали државни функционери због бахате вожње? Колико деце је погинуло у пожарима у дискотекама и паду надстрешнице у Новом Саду? То је одговорност и ДОС-а, а не само СНС-а и СПС-а.  

Србија је после 2000. године постала колонија Запада, прихвата све ултиматуме и агенде Запада, на избор свих влада више су утицале стране тајне службе, него грађани Србије. Али, полиција куповину ,,фића” проглашава за службену тајну да не би била угрожена национална безбедност! Од грађана се крију архиве тајних служби, али су доступне страним тајним службама, као и базе података грађана, или подаци из истрага, који се продају и криминалцима и новинарима.

Слободан Милошевић је дозволио да се странци мешају у унутрашњу политику, чак је поносно примао стране изасланике, тако је хранио свој его, а Зоран Ђинђић је имао помоћ странаца, као и цео ДОС, кад је долазио на власт. Милошевић је убијен у Хагу, а Ђинђић испред седишта Владе Србије. И за време ДОС-а цветали су криминал и корупција, и сад за време СНС-СПС власти.

Праве се трули компромиси са трулим режимима и трулим системом, не отварају се архиве тајне службе, нема лустрације, али, странци раде шта хоће у Србији, стране службе контролишу наше службе безбедности, страни инвеститори добијају веће субвенције него домаћи и из дијаспоре…

Србија је данас у агонији, зато што је и ДОС био превара: омогућио је црвено-црном режиму да преживи, а странцима да раде шта хоће у Србији. СНС је исто тако превара, пола ДОС-а је СНС. Нормално, сад се студенти и грађани плаше таквих превара, зато се ограђују од опозиције.

И сад постоје позиви на дијалог и да се обећа функционерима режима да неће бити гоњени ако мирно предају власт, само да не буде проливања крви. И опет су у преговоре укључени странци, режим тражи помоћ странаца, опозиција тражи помоћ странаца, студенти путују у Стразбур. Да ли ће се исте грешке поновити? Никад се није догодио 6. октобар, зато што то није могуће кад се праве трули компромиси са режимом и дозволи странцима да коло воде у опозицији, тј. држави.

Дакле, трули компромиси и мешање странаца доносе само штету, никакву корист. Сад делује као немогућа мисија: да они који су издали државу, крали грађане и убили 16 људи у Новом Саду одговарају за своје злочине, а да не одговарамо насиљем на насиље режима, тј. да се ненасилно сруши режим и да после тога не буде линча. И да то урадимо без помоћи странаца и било каквог мешање странаца у нашу унутрашњу политику. Систем ће се променити само ако буде срушен ненасилно и после тога не буде неког револуционарног терора, линча, а опет, да буде правде.

Сад мора да се ова енергија протеста политички артикулише и да већина добије представнике које жели и заслужује. Верујем да је могуће да се избегне проливање крви и прављење трулог компромиса са режимом. Нема дијалога са садашњим и бившим државним функционерима који морају да одговарају за своја недела. Између свих осталих у држави, дијалог је потребан.

У дијалог могу да буду укључени и напредњаци и социјалисти који нису уплетени у криминал или корупцију, свакако према обичним члановима и гласачима СНС који су Вучића подржавали из уверења не би требало да буде реваншизма, линча. Породице да се не дирају. Дијалог је, пре свега, потребан већини, у којој нема већине – већина је сагласна да режим мора да падне, и сагласна је, у начелу, око основних вредности које би требало неговати у новом систему, али, постоји и плурализам мишљења поводом разних тема, постоје и поделе, и због тога не може да настане јединствени опозициони фронт против режима.

Ако нисмо у стању да културно размењујемо мишљења и прихватимо резултате гласања, нисмо способни за промену система. Међу студентима постоји дијалог, али у опозицији не постоји, а не постоји ни између студената и опозиције и (удружења) грађана који подржавају студенте али не и опозицију, и оних који подржавају и студенте и опозицију, и оних који нису неутрални, не подржавају власт, али не подржавају ни студенте и опозицију.

Мислим да је погрешно из дијалога искључити сваког ко се икад бавио политиком, јер је било и оних који никад нису били на власти, или нису кршили закон док су били на власти. Таквих је било мало, али их је било и не би требало да буду унапред дисквалификовани. Исто важи за неке полицајце, тужиоце и судије, иако су били део система, остали су поштени и часни и неки од њих сад подржавају студенте. Исто важи за војнике, не могу се хероји са Кошара ставити у исти кош са паравојним организацијама. Неки од политичара, официра, судија…. трпели су прогон од стране власти, колега, имају богато радно искуство и добро познају систем, и сад да им се брани да се баве политиком, да дају савет, да се њихово мишљење не узима у обзир? То важи и за неке привреднике, нису сви приватници исти, како неки верују. Ако бисмо исти принцип применили на професоре универзитета који подржавају студенте, ко од њих није (био) део система, ко није сарађивао са неким властима или странкама или режимским медијима током своје каријере? Да ли или колико има таквих међу глумцима и редитељима који подржавају студенте? 

Ако је на такав дијалог мислио патријарх Порфирије, онда подржавам његов позив на дијалог и да буде домаћин таквог дијалога. У том случају, није нормално да одбијеш позив патријарха, а да истовремено клечиш пред странцима као њихов гост.

Међутим, ако патријарх позива врх режима и студенте на дијалог, онда такав дијалог или позив из горе наведених разлога не подржавам. Поздравио бих то што је посредник између режима и студената српски патријарх, а не странци, али то би водило трулим компромисима и надам се да ће студенти и опозиција одбити и да неће одустати од испуњења захтева. Пре свега, мислим да власт неће послушати ни патријарха и да не жели дијалог, Вучић није способан за дијалог, а зна где га води испуњење захтева.

Па ми није јасно, ако позив на дијалог укључује Вучића, због чега га патријарх зове. То је као да патријарх Порфирије зове на дијалог Емира Кустурицу и Јелену Карлеушу (Жељка Митровића, Драгана Вучићевића…). Постоје људи који су чули позив патријарха, али им није јасно коме је тачно упућен позив, па можда не би било лоше да патријарх СПЦ позив пошаље на адресе оних које позива на дијалог и као домаћин дијалога. Само да то не ради као путник брода који тоне. 

Једино решење је да из студентских протеста настане политички покрет који ће на изборима, чак и непоштеним, убедљиво победити СНС и да после тога не буде нецивилизованог или нехуманог понашања према губитницима на изборима, и током судских процеса и издржавања затворских казни према онима који су то заслужили.

Надам се да српски патријарх позива (или да ће позвати) на међусобни дијалог позване да створе такав политички покрет и да ће се они одазвати позиву, ако је он, у овом тренутку, као патријарх СПЦ (што не би било чудно) позван да позове позване. 

Бог неправедне шаље у ,,огањ вечни“, тј. у посебну сферу у којој је изоловао сатану и демоне. На земљи, у правним државама, људи који другим људим чине зло, који крше Устав и законе, шаљу се у затвор, где имају прилику да се покају и избегну ,,огањ вечни”. Биће ,,већа радост на небу за једног грешника који се каје, неголи за деведесет и девет праведника којима не треба покајање“.

Христос воскресе, радост донесе.

Ознаке: власт, дијалог, нкола варагић, опозиција, патријарх Порфирије, студенти