Прочитај ми чланакУ неким професијама или струкама дошло је до буђења савести, постоји жеља да се уведе ред, да се уклоне аномалије. Недавно се појавила и иницијатива ,,Захтеви инжењера”, инжењера који желе слободну и професионалну комору инжењера.
А у неким професијама или струкама није тако.
У економији, постоји само режимски Савез економиста Србије. Не постоји независно удружење дипломираних економиста.
Као опозицију или алтернативу, имамо покрет МОБА који није струковно удружење економиста. И малу групу економиста окупљених око Научног друштва економиста Србије (НДЕС) и Српске академије економских наука (САЕН), али је и већина ових економиста и професора Економског факултета у Београду повезана са режимским Савезом економиста Србије и Економским институтом, били су на функцијама у време ДОС-а који је спровео пљачкашку приватизацију, неки и за време СНС-а, тако да, иако има стручних ауторитета међу њима, нема моралних ауторитета, част изузецима.
Надам се да ће се и међу дипломираним економистима и професорима економије појавити часни и поштени људи и организовати у једно слободно и професионално удружење економиста и да ће нам предложити најбоље економисте да воде министарство финансија, Народну банку Србије, Пореску управу Србије, Фискални савет…
Србији су хитно потребни врхунски економисти, иначе улази у озбиљну економску кризу и дужничко ропство.
Такође, после 2000. године није основано ниједно слободно, професионално и репрезентативно удружење предузетника и малих и средњих предузећа. Унија послодаваца Србије то није. Не постоје ни репрезентативна еснафска удружења. У пољопривреди, настала су удружења ратара, малинара… али не постоји национално слободно и репрезентативно удружење или асоцијација пољопривредника.
После 2000. године основан је клуб ,,Привредник”, удружење крупних капиталиста, тајкуна, које није имало добру репутацију у јавности, а сада је безначајно, толико да није било реакција када је недавно дошло до промена на челу тог клуба.
Сад су се стекли услови да се поштени економисти и привредници организују, више нема изговора. То важи и за економисте и привреднике из дијаспоре, знамо да је Србија деценијама затворена за њих, али, сад се отвара простор и за оне из дијаспоре који би да уложе или да се врате у Србију.
Верујем да у Србији и дијаспори има довољно квалитетних економиста, предузетника, привредника и пољопривредника и да ће се основати репрезентативна, слободна и професионална удружења економиста, предузетника, привредника и пољопривредника. И да ће студенти економских факултета и млади који би да буду предузетници или да остану на селу као пољопривредници, сутра имати коме да се обрате и на кога да се ослоне.
Без таквих удружења, нема развоја домаће привреде и пољопривреде.
