Прочитај ми чланак

Николић: Нек пазе шта се договарају у поглављу 35!

0
Фото: © Sputnik/ Алексеј Никољски

Фото: © Sputnik/ Алексеј Никољски

БЕОГРАД – Србија је стигла до нове фазе односа са ЕУ, до отварања поглавља, што је кључна и највероватније најдужа фаза у нашем приступању Унији, пише председник Србије, Томислав Николић, у ауторском тексту за Вечерње Новости.

Уз 34 стандардна поглавља, Србија има оптерећујуће поглавље 35. Оно се односи на Косово и Метохију и највише ће бити предмет разговора, и око тога ће бити најтеже да се са Европом успостави принцип: шта Србија може да испуни од захтева из тог поглавља, а шта не.

Сада треба сачекати да кључне ставке о којима нагађамо на основу досадашњих докумената, амандмана на те документе, буду достављене онима који у Србији раде на том поглављу. Све информације о томе треба да буду доступне јавности и она треба да зна шта се ми договарамо у вези са КиМ и које тачке тих договора имплицирају атрибуте независне државе. Односно да ли прихватањем онога што од нас траже, правећи се да то не чинимо – де факто прихватамо независност КиМ или ћемо рећи отворено да то једноставно није прихватљиво, зато што Србија не пристаје на оно на шта не пристаје већина човечанства, а то је да тзв. држава Косово постане независна држава, чланица УН. Дакле, биће ово најтеже поглавље.

Сва остала поглавља уређују живот у Србији на бољи начин него што је он био уређен до сада. Поглавље 35 је измишљено зато што је већи број чланица признао независност КиМ и зато што желе да коначно тај проблем скину са дневног реда. То у суштини значи да не желе проблем попут Кипра. За Србију би, са друге стране, то било идеално решење, што значи пуноправно чланство у границама као чланица УН, а да после тога разговарамо. Не, они ће једноставно тражити да се ми пре тога о свему договоримо, пре него што уђемо. Дакле, о томе треба разговарати мирне главе и о томе треба постићи општи, српски консензус.

Мислим да ће то бити најтеже зато што је у свему овоме најтеже одредити се према КиМ. Многи би волели да тај проблем решимо што пре. Други ће рећи да то не долази у обзир ни по коју цену. А Влада, која ће о свему томе водити рачуна и одредити принципе за поглавље 35, која ће сносити и славу и одговорност за решавање тог проблема, мора да буде веома опрезна, мора да буде потпуно припремљена и да буде јасна у опредељењу шта договара, односно шта преговара. Посебно ако се зна да нас на крају чека, ако нас чека, задатак да потпишемо правно обавезујући споразум са тзв. државом Косовом, коју не признајемо нити ћемо икада моћи да признамо.

Кључна тачка у вези са КиМ је одређивање статуса Српске православне цркве и српске културне баштине. Постоји много тога око чега бисмо се могли договорити са Албанцима, уколико би се јасно разграничила баштина албанског народа од баштине српског народа. Заиста не мислим да треба, нити да можемо да бринемо о баштини албанског народа, али зато не дам да се било ко умеша у то шта ми чинимо са својом сопственом баштином.

Желим да честитам грађанима Србије на коначном отварању два поглавља, да их упозорим да је процес веома дуг. И да, темпом од два до три поглавља годишње, сами могу да израчунају колико би времена требало ако би све ишло како треба. И да им кажем да се без одрицања не може ништа добити, али да оно што мислимо да добијемо треба да буде адекватно ономе чега се одричемо.

Писмо Путина: Потврђено јединство

У одлазећој години односи Русије и Србије развијали су се у духу стратешког партнерства. Покренути су заједнички пројекти од узајамне користи у различитим областима. Високо ценим Ваш долазак у Москву на прославу 70. годишњице победе у Великом отаџбинском рату и учешће српских војника у паради на Црвеном тргу. То је уверљива потврда јединства приступа наших земаља поукама и наслеђу прошлости. Надам се наставку наших конструктивних и садржајних контаката. Желим Вама и Вашим најближим добро здравље и успехе, а братском народу Србије мир и благостање!

Ово писмо, уз честитку Нове године и Божића, председник Русије Владимир Путин послао је јуче Томиславу Николићу. Шефу српске државе писмо је уручио руски амбасадор Александар Чепурин.

Извор: Вечерње Новости

6 коментара “Николић: Нек пазе шта се договарају у поглављу 35!

  1. konstantin каже:

    Stvarno bi bilo sve suvisno posle ovako dobrih komentara. Stavio + i toliko.

  2. Влада каже:

    Говедо једно!

  3. 50 pera каже:

    Sve je politika a ona nije ni pravo ni pravda vec cist ineres.Hrvatska je primljena u EU tako sto je predsednik Srbije, Tadic, potpisao izjavu da ce Srbija resiti sporna pitanja sa Hrvatskom pregovorima.Tako to rade zastitnici Srpskih interesa, umesto da se odmah otvore pregovori sa Hrvatskom i da se iznesu svi problemi, pocevsi od nestala lica , povratka uzurpirane imovine Srba u Hrvatskoj, do uslova od koga se ne odustaje a to je povratak proteranih Srba na svoja vekovna ognjista. U takvim prilikama se koriste sva raspoloziva sredstva pa i ucene. Ne, predsednik Srbije odustaje od svih svojih aduta bez ikakve kompenzacije za narod Srbije, sada Srbija mora da resi problem sa Hrvatskom da bi usla u EU, ali preko puta ce sedeti clanica EU sa punom podrskom zapada a sa Srpske strane predodredjeni gubitnici.

  4. 1389 каже:

    ТЕКСТ КОЈИ ЈЕ УЗБУРКАО НАЦИЈУ: Србијо, куда смо то ми јуче кренули?

    Пише: Зоран Шапоњић
    Прође и тај „историјски“, „револуционарни“ јучерашњи дан. Онај који смо чекали све од Карађорђа и 1804. године, па до јуче! И, једва дочекали. Дан у коме смо, коначно, нашли свој пут! Отворише се поглавља, јавише синоћ из Брисела да више нисмо у чекаоници него смо се „укрцали у воз за Европску унију“! Кренули на, како рекоше, боже ме опрости, „неповратни пут“. На пут, дакле, са ког нема повратка!

    Џаба сам и ја, читавог јучерашњег дана, и синоћ, и ноћас, покушавао да будем усхићен, радостан, да се понашам онако како је народу сугерисано са 142 од 160 ТВ канала, на крају сам сам себе једва спречио да даљински избацим кроз прозор, у мрак. Под утицајем националног сервиса честитао сам колеги отварање поглавља, одговорио ми је псовком!

    Заиста, куда смо ми то јуче кренули, на који смо се воз укрцали, куда идемо? Зна ли то ико да нам каже? И, кад ћемо тамо, где смо неповратно кренули, стићи. И, шта ће нас тамо, кад стигнемо, сачекати?

    Одговор на једно питање добили смо већ јутрос. Брзина ће, јављају из Брисела, зависити само од нас! Колико схватам, они ће, као и до сада, постављати услове, ми ћемо клечати и климати главом. И само од тога колико ћемо бити добри, колико ћемо брзо прихватати ултиматуме, толико ћемо брзо газити право у Унију. Читао сам јутрос и преговарачку позицију Брисела за „косовско поглавље“ број 35, које је јуче славно отворено. Запазио сам да тамо, на бог те пита колико места, како је пренела наша штампа пише „у складу са законима самопроглашеног Косова“, и још да отварање нових поглавља може бити „замрзнуто“, а већ испреговарана поглавља затворена, ако „нормализација односа Србије и Косова заостане за напретком у другим областима“.

    Дакле, воз у који смо се укрцали могу да зауставе кад год процене да „заостајемо у нормализацији односа са Косовом“, и, куд ћемо тада, кад на бесповратном путу, останемо на сред пруге, а са вагона откаче локомотиву, зна ли ико у Србији јутрос да објасни.

    А, шта ћемо онда, шта ћемо кад нам замрзну поглавље? Куд ћемо онда кукавци сињи, кад друге алтернативе немамо? Хоћемо ли песницама у прса, што смо на пут уопште кретали, или ћемо застој отклонити тако што ћемо поново на колена!

    Пре бих рекао да ће бити ово друго!

    Џаба сам синоћ и по комшилуку тражио трагове народног усхићења које нам је увелико сервирано са свих националних и регионалних фреквенција. Уместо да од среће из ловачких пушака пуцају кроз прозор, комшије се о свом јаду забавили. Један је рачунао хоће ли са оно мало дрва која је једва купио издржати до пола фебруара или до почетка марта, и куд ће онда, други како да купи смрзнути ослић за славу, трећи је пребирао по новчанику да истера на сунце 15о динара, деци ујутру за ужину. Сви радосни само што снег још није пао, па деца могу у школу у патикама, јер је куповина чизама одложена до прве лапавице.

    Зато су они, које сам синоћ гледао на националној фреквенцији били презадовољни. Кажу, биће и народ задовољан док схвати какве ћемо све бенефиције добити од ЕУ, већ од сутра, односно од данас… Треба народ да седне на авионе и возове да иде у Чешку, Слвачку, да то тамо види. Бугарску у том контексту синоћ нису помињали.

    Заиста, силазе ли они експерти, свезнајући коментатори, професори и научници, икако у народ… Пре пар година, сетих се синоћ, дошла у Прибој, са неким министром, његова саветница. Док смо чекали министра, причао сам саветници о хиљадама људи који у Прибоју сваког дана са шерпицом иду у народну кухињу по кутлачу пасуља и четврт хлеба да би преживели, и који долазе у Црвени крст и траже конзерву паштете… Рекла ми је само – ма то није могуће! И није могуће, јер, то се из Београда, из топлих, ушушканих кабинета, иза дебелих плата нити види, нити ће се скоро видети. Бенефиције које смо добили од ЕУ на досадашњем делу „европског пута“, изгледа, виде само они, свезнајући експерти, љубитељи ЕУ. Или смо ми други, слепи код очију, па не видимо ово благостање око нас, пуне новчанике, пуне фрижидере, пуну запосленост…

    Кажу експерти синоћ, па шта ако се Унија док ми тамо стигнемо и распадне, у међувремену, уредиће нам земљу, научиће нас памети, уредиће нам животе, научиће нас како да се понашамо, како да будемо прави Европејци…

    Слушам их синоћ, гледам ону моју чељад у кући и питам се – хоће ли и кад ће, стићи из Европске уније да ме подуче како да васпитам децу, да им они објасне како ће постати вредни и поштени људи, како ће ме поштовати, и како ћу ја поштовати мог оца и мајку, и како ћу славити мог Светог Стевана и Божић. И, хоће ли ме они научити кад да постим и како да се причестим, кад ћу ићи у цркву? Да ми он уреде кућу, да ми укажу шта је то све потребно да учиним како бих био Европејац, зрео за то њихово друштво. Да ме науче шта је то честитост по европским стандардима, пошто ова наша честитост којој су нас учили очеви и ђедови, очигледно није исто што и њихова, по стандардима.

    Да ми они кажу да морам живети од свог рада, да није лепо лагати и красти, јер, ја то без њих нисам знао. Да ме они науче како да волим своју породицу, своју децу, жену, ову моју Србију, јер, ја то без њих не знам и не умем. Да ме они научи како да волим оно моје Босање, ону планину на којој сам одрастао, како да је чувам, браним, и како да је оставим деци. И, да ме науче да Косово није моја отаџбина, да није део мене и мог идентитета.

    Е, па, одмах да вам кажем, мени те ваше упуте неће требати. Ја се у тој вашој цркви нећу молити! Има нешто дубоко у мени што ми то не да.

  5. Ѧ Сале Ѧ каже:

    Са Албанцима се договора у Албанији , са шиптарима … вероватно код окупатора. Обзиром да смо окупирани , а СНС и њихов вођа отворено раде против устава , интереса народа + помаже деловањем окупацију ми има да надрљамо .

    Члан 51.

    Одбрана Републике Србије је право и дужност сваког грађанина.

    Нико нема право да призна или потпише капитулацију, нити да прихвати
    или призна окупацију Републике Србије или било којег њеног дела.

    Издаја Републике Србије је злочин према народу и кажњава се као тешко кривично дело.

Коментари су затворени.