ЗРЕЊАНИН – Србија стоји чврсто на путу ка пуноправном чланству у ЕУ, али жели да у Европу уђе целовита - тако или никако, поручио је данас председник Србије Томислав Николић на централној свечаности поводом обележавања Дана Војске Србије и Дана победе у Зрењанину.
„Неки представници ЕУ нам наговештавају евентуално условљавање уласка Србије у Европску заједницу народа признавањем Косова и Метохије. Ако то заиста буду тражили од нас, значи да нас не желе. Србија, чланица УН, жели у Европу да уђе целовита – тако или никако. На том принципу је Европа заснована, такву Европу желимо. Преци су нам отаџбину Србију поверили у целости и такву је морамо сачувати за потомке”, истакао је Николић.
Председник је поручио и да не смемо да заборавимо да је злочин почињен, да смо у обавези заувек према жртвама да их помињемо и са пијететом да их се сећамо.
Југославија је, како је рекао, трећа земља у Европи по броју страдалих у Другом светском рату, а неупоредиво највећи проценат жртава чинили су Срби, или са пушком у руци или страдали у два немачка и много усташких логора, јединих концентрационих логора у свету специјализованих за смештај и погром српске, ромске и јеврејске деце.
„У жељи да се никада не понови, уверен да данас нема зликовца који би у томе учествовао, позивам наше комшије да се окренемо будућности пошто Србија жели да сарађује са свим земљама региона”, рекао је Николић.
Додао је да је зато чудно зашто, упркос напорима да се превазиђу данашњи проблеми, на нашем европском путу стоје снаге у Хрватској, које као да се утркују ко ће јаче да нас подсети на намере озлоглашених покрета из Другог светског рата.
„Ми у себи налазимо снагу да пређемо преко свега, нудимо гледање у очи и дијалог о свим отвореним темама. Уверен сам да, иако је прошлост била тешка, будућност можемо да градимо заједно”, нагласио је Николић.
Србија је, према његовим речима, кроз историју бранили своје и на то можемо да будемо посебно поносни.
„Своје нисмо дали, а туђе нас никада није интересовало. Између добра и зла увек смо бирали добро, мада нам то често није доносило добра”, рекао је председник државе.
Николић је напоменуо да је Војска Србије, у периодима великих изазова и криза, пружала подршку јачању мира, безбедности и стабилизације у региону, а у мисијама широм света добијала бројне похвале и пример је професионализма и посвећености.
„Од вас очекујем јединство и поштовање принципа одбране и очување интегритета Србије и идентитета Војске Србије. Очекујем да припадници свих јединица одлично извршавају постављене задатке, свесни да је заклетва коју су дали уједно и завет нашим прецима – јунацима и херојима – нашој отаџбини, да ће своје дужности обављати постављајући увек на прво место војничку част”, казао је Николић.
Навео је и да је поносан што се Дан победе обележава у Зрењанину, граду који је одувек био пример сложног живота различитих нација и симбол заједничког отпора небројеним непријатељима, који је оличење истрајности, прихватања различитости, разумевања, борбе против непредвидивих ћуди природе, њеног спутавања и обнављања, један од оних градова које с поносом називамо историјским и културним центрима Војводине и Србије.
„У променама имена вашег града, испричана је прича о српским победама. Велики Бечкерек 1935. године, у част Краља Петра Првог чија га је војска ослободила, мења име у Петровград. После победе у Другом светском рату, у част свог суграђанина, хероја Жарка Зрењанина, 1946. године добија име које и данас носи. Ваше учествовање у победама још један је разлог који нас на данашњи дан – Дан победе у Другом светском рату, доводи у овај лепи град на Бегеју”, рекао је Николић. (Танјуг)
Београд: Поново улице Маршала Толбухина и генерала Жданова
Градски менаџер Горан Весић изјавио је данас да ће на првој наредној седници Скупштине Града Београда, већ током маја, бити прихваћена иницијатива да совјетски хероји, маршал Фјодор Толбухин и генерал Владимир Жданов, добију улице достојне њиховог дела и онога што су учинили за ослобођење српске престониоце.
Весић је рекао да ће Комисији за споменике и називе тргова и улица бити предложено да досадашња улица Гоце Делчева на Новом Београду добије име Булевар маршала Толбухина, а Похорска улица да добије име Улица генерала Жданова.
„Данас, када Европа слави 71. годишњицу победе над фашизмом и Дан Европе, која је створена на темељима антифашизма, слободе и демократије, Град Београд се придружује овој прослави поруком да се сећа хероја Другог светског рата који су дали одлучујући допринос победи над фашизмом у Србији”, истакао је градски менаџер.
Такву иницијативу је, пре неколико месеци, поднео министар унутрашњих послова Небојша Стефановић, као грађанин Београда. Он је иницијативу поднео да би се се исправила неправда нанета ослободиоцима Београда, маршалу Толбухину и генералу Жданову, када су промењени називи улица које су деценијама носиле њихова имена, да би потом, када је бившој власти постало јасно да је направила грешку, били додатно понижени тако што су по њима назване улице на периферији града.
„Министар Стефановић је у свом писму подсетио на величину дела ових совјетских хероја и обавезу нашег друштва да њихово дело памти и да се достојно одужи, како њима, тако и Црвеној армији, која је дала одлучујући допринос ослобађању Београда од нацистичког окупатора”, рекао је Весић.
Он је додао да је Комисија за споменике и називе тргова и улица Града Београда прихватила ове предлоге.
Весић је рекао да маршал Толбухин и генерал Жданов заслужују достојније улице од оних које су им доделиле бивше власти – у Рипњу и на Лазаревачком друму на Чукарици – и истакао да су „предложене улице на Новом Београду заиста прави начин да се одужимо овим херојима”.
„Данас, када Европа слави 71. годишњицу победе над фашизмом и Дан Европе, која је створена на темељима антифашизма, слободе и демократије, Град Београд се придружује овој прослави поруком да се сећа хероја Другог светског рата који су дали одлучујући допринос победи над фашизмом у Србији”, рекао је Весић.
Он је додао да је антифашистички покрет у бившој Југославији био најснажнији у читавој од нациста поробљеној Европи, чиме смо дали велики допринос победи над фашизмом.
Градски менаџер је рекао да је одлука да се промени име улици Гоце Делчева природна, с обзиром на то да Делчев, који је био оснивач, вођа и идеолог МРО (Македонска револуционарна организација) 1893. а потом и БМОРО (Бугарска македонско-одринска револуционарна организација), није задужио ни Србију, а ни Београд својим делима.
„Политика организација којима је руководио Делчев била је изразито антисрпска, тако да нема разлога да Делчев има улицу у Београду, без обзира на то што ми поштујемо колико он значи други народима”, рекао је Весић.







