Брисел ће нас суочити са признавањем Косова и на то морамо да будемо спремни. рекао је у интервјуу Новостима председник Србије Томислав Николић.

Николић каже да о томе што пре треба да постигнемо национални консензус.

„Апсолутно знам да ћемо се наћи пред избором: или Косово или Европа. Брисел ће нас суочити са признавањем Косова и на то морамо да будемо спремни. О томе што пре треба да постигнемо национални консензус и време је да о томе разговарам са премијером (Александром) Вучићем“, рекао је Николић.

Он је најавио и да ће иницирати директан контакт са председником Руске Федерације Владимиром Путином о „Јужном току“.

У Уставу признати да је ЕУ јача од српских закона

Устав Србије у наредних неколико година мораће да се промени због приступа Србије Европској унији, као што су морале и све остале земље које су постале чланице „европске породице народа“.

Саговорници Данаса оцењују да се у највишем правном акту најпре мора препознати да су документи ЕУ изнад прописа Србије, а да ће током процеса преговора бити утврђено који се то још детаљи морају мењати, међу којима је, на пример, независност правосуђа и избор судија. Сигурно је да ће и преамбула о Косову морати да буде део уставних промена, али представници српске власти то у овом тренутку не помињу.

Министарка задужена за европске интеграције Јадранка Јоксимовић истиче за Данас да су измене Устава услед пријема држава у чланство ЕУ последица пре свега правних прилагођавања. Према њеним речима, на нивоу ЕУ се доносе бројне одлуке које државе и појединци морају поштовати у односу на хијерархију правних норми.

„Србија ће чланством у ЕУ тако учествовати у доношењу одлука на нивоу ЕУ које ће имати примат у односу на одлуке које доноси централна или локална власт у држави. Као што видите, уводи се још један ниво одлучивања при којем учествују све државе чланице ЕУ, па ће то важити и за Србију када буде њен део“, објашњава Јоксимовићева.

Она додаје и да ће Србија предвидети акционим планом за поглавље 23 на који начин ће спровести препоруке Венецијанске комисије у погледу реформе правосуђа како би даље ојачала независност судија и судске власти пре свега у погледу начина избора носилаца правосудних функција. Независност судства и избор судија, како напомиње, уставна су категорија.

Председник скупштинског Одбора за европске интеграције Александар Сенић (СДС) каже за Данас да је важећи Устав свакако превазиђен и да не одговара тренутној ситуацији у којој се наша земља налази. Према његовим речима, свакако да промена Устава треба да обухвата пре свега систем организације власти, као што су Народна скупштина, председник Републике, правосуђе и независна регулаторна тела.

„Први корак у дефинисању новог уставног положаја Народне скупштине представља промена њеног састава, како начина избора, тако и број народних посланика. Уз то, неопходно је регулисати и уставно-правну заштиту слободног посланичког мандата. Промену Устава треба искористити и за редефинисање односа Народне скупштине и независних регулаторних тела, у смислу гаранције независности рада ових тела, али свакако уз успостављање надзора над њиховим радом“, оцењује Сенић.

Професор уставног права Богољуб Милосављевић наводи за Данас да промена Устава због ЕУ није компликована ствар, јер само треба да се призна Уставом правна снага, односно важност правног поретка ЕУ. „То је једна врста ограничења суверенитета. Уласком у ЕУ земља чланица мора да призна да су европски акти јачи од њених закона. И то је основна ствар. Шта још појединачно треба променити и боље решити, то ће зависити од процеса преговарања. Помиње се да би требало уредити независност правосуђа, избор судија, променити одредбу о мандату посланика што је већ промењено законом, али не и Уставом“, наглашава Милосављевић.

Иако је недавно хрватски министар управе Арсен Баук рекао за Данас да је његова земља због ЕУ преиспитивала и промену изборног закона како би се мањинама загарантовала места у представничким телима, Србија за сада није добила директиву од ЕУ за измене по том питању, речено је Данасу незванично у државном врху.

У Министарству државне управе и локалне самоуправе кажу за Данас да је у постојећем пропорционалном изборном систему на локалном нивоу за представљање припадника националних мањина у примени „природни праг“. То подразумева да за странке националних мањина не постоји изборни цензус од пет одсто за утврђивање броја освојених мандата након спроведених избора за скупштине локалних самоуправа.

„Уколико би се променио изборни систем на начин да се, на пример, уведе већински изборни систем, у том случају би била онемогућена примена природног прага, па једно од решења би могло да буде да се уведу загарантована места у скупштинама локалне самоуправе за припаднике националних мањина“, објашњавају у овом министарству додајући да су промене изборног система могуће и без промене Устава.

(Вечерње новости, Данас.рс)

Ознаке: ЕУ, Косово и Метохија, политика вести, Србија, српски закони, Томислав Николић