Иако су Британија и Србија била савезнице у оба светска рата, односи двеју земаља никада нису били срдачни, истиче у разговору за Спутњик бивши амбасадор Србије и Црне Горе у Великој Британији Владета Јанковић.

У светлу посете принца Чарлса Београду и уочи обележавања 180 година дипломатских британско-српских односа, Јанковић оцењује да је политика Британије оставила трагове и ожиљке.

„Британско-српски односи су имали успоне и падове и увек су били диктирани интересима. Још у 18. и 19. веку Енглеска је заправо приликом решавања тзв. источног питања — шта радити после пропасти Отоманског царства, увек гледала да тог ’мртваца на Босфору‘ држи што дуже у животу како би неутралисала утицај Русије. И тада смо ми били нека монета за поткусуривање, у доба после првог и другог српског устанка, али све је то давна прошлост. Такође је чињеница да смо у оба светска рата били на истој страни, али опет ту неке велике сентименталности нема. Мало ко то данас памти, али сетимо се тог стравичног савезничког бомбардовања 1944. године пред крај рата. Све су то ствари које остављају своје трагове и ожиљке“, каже Јанковић.

Јанковић оцењује да је у последње време најгори од тих ожиљака било бомбардовање 1999. године, када је Велика Британија, на чијем челу је тада био Тони Блер, била веома опредељена за бомбардовање.

„И као што је то уопште случај у последњим деценијама, после другог светског рата, британска политика је заиста реплика политике Вашингтона. Добрим делом је под утицајем америчке политике, па се то наравно односи и на њихов став према Балкану, збивањима на Балкану и рецимо распаду Југославије, улози Србије, осамостаљењу Косова, као и о недавном покушају Британије да прогура резолуцију о геноциду у Сребреници… Има заиста много ствари које у британско-српским односима нису за похвалу. Не памтим када су у Савету безбедности САД и Велика Британија гласали у интересу Србије“, прецизира Јанковић.

Јанковић истиче да је упркос историјским чињеницама политика једно, а културне везе друго и да је утицај британске културе и књижевности нешто што је код нас оставило трага.

„Говорим као човек који је добар део живота провео у Енглеској и ја имам високо мишљење о тој нацији. Они су храбри и исправни људи, али је њихова политика у нескладу са нашим интересима, некако им се увек испречујемо на путу“, каже Јанковић.

На питање како објашњава чињеницу да Британија често воли да нам даје савете за европске стандарде, а сама размишља о изласку из ЕУ, Јанковић каже:

„Наравно да је то парадоксално и ја, рецимо, од ове посете не бих ништа очекивао што се тиче наших претензија да се придружимо ЕУ управо зато што је антиевропско, евроскептично расположење у Британији на узлазној линији. Њих очекује тај референдум о останку у ЕУ, тако да они сасвим сигурно неће у овој прилици преко Принца Чарлса било шта чинити што би имало неке везе са нашим настојањем, по мом уверењу јаловим и погрешно усмереним, да се придружимо ЕУ у тренутку када је она у стању такве кризе“, наводи Јанковић.

Спутник

Ознаке: Velika Britanija, историја, односи, Србија