Прочитај ми чланак

Њихова последња победа: Шта чека Србију после Вучићевих „избора“?

0

Следеће недеље коалиција СНС-СПС плус неколико њихових патуљастих сателита започеће трећи циклус владања Србијом. Избори, које већи део релевантне опозиције бојкотује, неће донети никакве промене, у Скупштини Србије ће остати исти посланици на челу са др Александром Мартиновићем и Маријаном Ристичевићем, у влади ће и даље бити министри за које постоје докази да су учествовали у коруптивним пословима, а на челу великих јавних предузећа и даље ће остати исти в.д. директори попут Милорада Грчића (ЕПС), Зорана Бабића (Коридори), Мире Петровић (Пошта)...

РТС ће наставити да обмањује јавност, Загорка Доловац ће бити у још већој илегали, а разни белосветски пробисвети ће добијати десетине хиљада евра по радном месту. Хибридни режим ће покушати да појача своју тиранију над народом, а Србија ће се врло брзо наћи и у светском, а не само европском, врху корумпираних земаља. Јавни дуг ће се повећати на преко 30 милијарди евра (тренутно је око 26 милијарди), продуктивност ће драстично опадати, а број људи који ће живети на граници или испод границе сиромаштва ће прећи два милиона.


Није тешко предвидети шта ће се дешавати и када је у питању Косово и Метохија… Потписивањем Бриселског споразума добили су два мандата, а сад су добили још један да би окончали започето. Уз помоћ својих саветника Блера и Шредера дозвољено им је да од Србије направе приватну прћију, заузврат, речено им је „само заборавите на Косово“. Није проблем, ево за почетак даћемо позивни број и царину на граници, одговорили су они 2012. године.

Да ли ће коалицији СНС-СПС победа на предстојећим изборима бити и последња зависиће од народа, више него од политичара, који је у протеклих осам година истрпео највећа могућа понижења и неправду.

И по томе ће овај режим остати упамћен, јер је људима уништио достојанство.

Памтиће се и по хапшењу Александра Обрадовића, узбуњивача који је открио милионску пљачку у „Крушику“. Додуше, не може им се заборавити ни плантажа марихуане у Јовањици, а ни њихова блискост с нарко-картелима.

Иако су избрисали све трагове, једног дана ће ипак одговарати за убиства Станике Глигоријевић у Дољевцу и Оливера Ивановића у Косовској Митровици. То им никада неће бити заборављено. Неће им бити заборављено ни то што су Игора Јурића недавно оптужили за смрт његове ћерке Тијане.

Извршили су државни удар када су прогласили ванредно стање, а месецима пре тога су скривали појаву коронавируса само да би организовали изборе на којима ће само они да учествују. У време епидемије организовали су масовне митинге и окупљања због сакупљања потписа, угрозили нацији здравље. Проћердали су на стотине милиона евра за респираторе и медицинску опрему који никада нису стигли у Србију. Народу су увели полицијски час, а они су пљачкали. Како да се то заборави?

Београђани им неће заборавити ни рушење у Савамали, а ни стотине милиона евра из државне касе које су отишле наводно за уређење земљишта да би арапски инвеститори изградили „Београд на води“. Показало се да арапски инвеститори – не постоје.

Београђани ће их памтити по јелки од 85.000 евра, новогодишњем кичерају на платанима, Славији и на Тргу републике, раскопаним улицама, спалионици од милијарду евра, гондоли, лошем градском превозу… Остаће упамћени и по Горану Весићу.

Србија им неће опростити што су за пад хеликоптера када је погинуло шест одраслих особа и једна беба, кривицу сваљивали на пилота Омера Мехића. Казали су да је мајор Мехић био пијан.

Распродали су све што су могли: ПКБ, РТБ Бор, Аеродром, Јат… Остао је „Телеком“, одакле извлаче новац за куповину страначких медија. Наравно, да је све то немогуће заборавити.

Од пензионера су отимали, а на себи нису штедели.

Много су се трудили да никада не буду заборављени. Много је незаборавних примера. Дали су Клинтоновима два милиона евра када је било извесно да ће Трамп да победи Хилари, а сада једини у Европи подржавају Трампа када све указује да ће Доналд да изгуби.

Код Кинеза су се задужили за седам милијарди евра, плаћамо им камату и сав тај новац враћамо кроз прескупу изградњу аутопутева. То и да хоћемо не можемо заборавити, ни ми а ни наша деца и унуци.

Нетакнуту природу уништавају изградњом мини хидроцентрала, загорчавају живот људима који су остали да живе на сеоском и планинском подручју.

Запалили су кућу новинару Милану Јовановићу. Ухапсили новинарку Ану Лалић. Они би хтели да Новинара нема.

Ану Брнабић су довели за премијера. Дезертера за министра војног, а доктора званог Смрт на челу здравља. Кума шефа мафије водила је полицију. Цицин возач је министар за рад, а муфтија председник одбора за образовање… Нема заборава…

Куповином диплома и фалсификовањем доктората обесмислили су образовање. Они не знају ко је Десанка Максимовић, не знају ниједан њен стих. Они младе нараштаје усмеравају на „Задругу“ и „Парове“.

Они хоће да Србију претворе у задругу, у шталу, и да се по њој серу по васцели дан. И зато верујем да ће им ово у недељу 21. јуна бити последња победа.