Прочитај ми чланак

Ноћ кад је страх променио страну

0

Више од 100.000 грађана Србије слило се на Трг Славија у недељу поподне. На позив студената, готово војнички, одазвали су се њихови родитељи, наставници и професори, пољопривредници, глумци, спортисти… Фотографије овог незапамћеног скупа освануле су на профилима многих звучних имена, која су до сад упорно одбијала да јавно искажу став. Истог дана и готово у исто време, извиждани су министар унутрашњих послова Ивица Дачић и министарка екологије Ирена Вујовић, на прослави рођендана дечјег хора “Чаролија” у Сава центру. Од доласка Српске напредне странке овако нешто није се десило, по свему судећи, чини се да је отупело њихово најјаче оружје којим су држали грађане под контролом. Нестао је страх.

Ко је био на Славији у недељу у 16 сати, понео је са собом три утиска. Први је поглед са трга. Из правца фонтане где год је сегнуо поглед, у правцу било које од седам улица из којих се сливала река људи, није се назирао крај.

Други утисак је организованост студената. Два пута покушали су да ову масу припреме за 16 минута тишине. Опремљени само мегафонима, изгледало је као да нема трика којим ће допрети до људи на крају Београдске или Немањине улице, Булевара Ослобођења или Улице Краља Милана… А онда су почели да довикују “Пола пет – ћутање” и порука се кроз масу пронела тамо где треба.

Пиштаљке су стале, вувузеле утихнуле, поклици престали…

И то је трећи и уједно најјачи утисак, због којег се јежила кожа и потекла по која суза.

Мукла тишина.

100.000 људи, како ће касније показати анализа Архива јавних скупова, стајало је и ћутало, тако да се чуо само звук дронова из ваздуха.

И без обзира шта ко после тога о овом скупу рекао, ти људи су показали да се не боје.

То су показали и они родитељи који су се истог поподнева окупили у Сава центру наивно верујући да су дошли да гледају и слушају своју децу… Из необјашњивог разлога, организатори овог догађаја, уплели су у то политику. Тако је неко смислио да је добра идеја да се дупке пуној сали поносних родитеља обрати министар унутрашњих послова Ивица Дачић. Први човек полиције која је недавно под пуном опремом улетала међу њихову нешто старију децу – студенте.

Шта се тада десило?

Уместо овација и громогласног аплауза на који је претходних деценија свикао, Ивица Дачић добио је звиждуке. Исто је прошла и његова колегиница из Министарства заштите животне средине – Ирена Вујовић.

Да их више није страх да кажу шта мисле, да подрже студенте у борби да одговорни за смрт 15 људи у Новом Саду буду кажњени и да институције почну да раде, показале су многе јавне личности.

Подршка од глумаца, спортиста чак и са РТС

На протесту у Славији био је и овацијама дочекан бивши кошаркаш Дејан Бодирога. Ту је била и легенда Партизана, фудбалер Саша Илић. Фотографију осветљене славије поделио је и капитен српске кошаркашке репрезентације Богдан Богдановић, а поред њега и други репрезентативци, међу којима су Алекса Аврамовића, Марко Гудурић, Никола Јовић…

Претходних дана су студенте подржали и Новак Ђоковић, Немања Видић, Мирослав Берић, Владимир Штимац, Игор Бутулија, Тина Крајишник, Ана Милићевић…

И прослављена атлетичарка Ивана Шпановић упутила је поруку подршке студентима.

Велико изненађење стигло је и из РТС, поготову кад се узме у обзир да су студенти тражили да јавни сервис почне са објективним извештавањем.

Новинарка, ауторка и уредница РТС Оливера Ковачевић поделила је на друштвеним мрежама фотографију с протеста на Славији и тиме рекла све.

Претходно је протесте подржао и Јован Мемедовић, који је поделио видео с протеста.

„Овај видео има тон – тишину“, написао је водитељ.

 
 
 
 
 
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Објава коју дели Jovan Memedović (@jovanmemedovic)

Велики број глумаца и редеитеља, такође, је био у недељу на Славији.

Ту су били Тихомир Станић, Гордан Кичић, Милан Цаци Михајловић, Небојша Циле Илић, Милица Краљ, Весна Тривалић, Јелена Ступљанин, Тихана Лазовић, Бранислав Трифуновић и многи други.

“Окови пуцају”

Објашњавајући то очито ослобађање из дугогодишњих стега страха, професор Филозофског факултета у Београду Огњен Радоњић за Нову каже да је очигледно да се “игрица окренула”.

“Познато је да диктатуре опстају не захваљујући неким изваредним особинама диктатора, већ због апатичности и страха који сеју. У 21. веку, игрица се мало окренула и страх постаје мање битан. Кључне су корупција и апатичност”, каже Радоњић.

Он смтара да побуна младих људи, студената, очито даје резултате и да “окови пуцају”.

“Апатичност се продубљује кроз пропаганду, када се на пример опозиционе личности оптужују за корупцију и лоповлук. Та стратегија нема за циљ само да персонално дисквалификује конкретног опозиционара, већ и да нам сугеруише да су сви исти, да се не вреди борити и да се ништа не може променити. По мом суду, побуна младих који су се обратили корумпираним институцијама, при чему у потпуности игноришу председника даје резултате”, каже Радоњић и закључује:

“Особе које су персонификација криминала и корупције нису релевантне, већ су релевантне корумпиране институције које су власништво грађана и које су се окренуле против грађана. Пошто је ова стратегија дестабилизовала власт, пуцају окови у мањој мери страха и у знатно већој апатичности. Дакле, кључ за обарање диктатуре је широка мобилизација различитих друштвених групација кроз разбијање апатичности и студенти то, барем за сада, врло успешно раде”.