Прочитај ми чланакПосланик "Двери" Срђан Ного је на конференцији за медији коју је сазвао поводом, како каже, великог скандала који је открио, рекао да је на седници Народне скупштине 16. октобра, у оквиру посланичких питања затражио да му Министарство одбране достави споразум закључен између војних представника СРЈ и НАТО, потписан 15. октобра 1998.
Он је тражио и забелешку са састанка између делегације СРЈ и војног руководства НАТО предвођене генералима Науманом и Кларком, одржаног у Београду 25. октобра 1998., као и писмо генералног секретара НАТО Хавијера Солане председнику СРЈ Слободану Милошевићу од 15. октобра 1998. године, затим одговор на поменуто писмо, као и писмо генералног секретара НАТО Хавијера Солане председнику СРЈ Слободану Милошевићу од 28. јануара 1999. године и одговор Савезне владе на то писмо.
– У одговору на постављено посланичко питање, министар одбране Александар Вулин ме је обавестио да Министарство одбране не поседује тражена документа. Ово је просто невероватно, јер поменута документа морају се налазити у архиви министарства одбране, и могуће су само две опције: или министар не говори истину из одређеног разлога или су документа украдена, истакао је Ного и подсетио на своју расправу са министром Вулином на Четвртој седници Првог редовног заседања Народне скупштине од 04. маја ове године, када је критиковао зашто је Момчило Перишић био на свечаном пријему поводом обележавања Дана Војске, који је организовао Председник Републике у згради председништва на Андрићевом венцу 23. априла.
– Зашто је присуствовао када је он актер најсрамније афере која се везује за нашу Војску, јер је доказано ухваћен у шпијунирању за страну службу. Министар ми је одговорио да је он позвао Перишића, и да је Перишић формално невин, јер против њега није окончан кривични поступак, са којим се отеже већ 15-ак година. Тачно је да постоји пресумција невиности у кривично правном смислу, али је исто тако тачно да је Перишић уваћен, са необоривим доказима, у шпијунским радњама. Надлежне службе су документовале сарадњу Перишића и америчких служби још од 1996. и то доказале. Као и у осталим случајевима, од деведесетих до данас, службе су одрађивале свој посао, и документовале кривична дела и сарадњу са страним службама свих функционера, али није постојала политичка воља да се ти докази користе у сврху за коју су прикупљени – процесуирање учинилаца кривичних дела, већ су завршавали у фиокама, и били предмет политичких трговања. Правоснажна пресуда у оваквим случајевима је од виталног значаја за Србију, јер би онда пале све штетне радње која су та лица предузела. То је основ, по Бечкој конвенцији о уговорном праву из 1969. године, и за престанак свих међународних уговора који су потписани од стране оваквих лица. тако можемо оборити све штетне уговоре, попут свих споразума са НАТО, али и бројне друге – Бриселске споразуме, Даблински споразум,… Управо из тог разлога стране службе и не дозвољавају да овакви случајеви добију судски епилог, и зато нема одговорности, рекао је Ного новинарима.
– Због овога остављам резерву да поменута документа нису нестала, него да их је можда министар Вулин сада склонио, јер је управо Перишић потписник споразума са НАТО из 1998. године, којим су практично везане руке војсци у обрани од наступајуће агресије, и којим је НАТО добио могућност да неометано шпијунира део српске територије и припрема агресију која је убрзо уследила. Можда је Вулин у страху јер је на обележавање Дана војске код Вучића позвао Перишића, и тиме направио велики пропуст, сада одлучио да ово сакрије и тиме себе заштити, истакао је посланик „Двери“.
Он од министра Вулина захтева, ако се заиста у архиви министарства не налазе тражена документа, да хитно формира комисију која би утврдила ко је лице које је украло ова документа, када и у чијем интересу, као и да се такво лице процесуира.
– Није први пут да неки државни функционер или службеник украде поверљива и важна документа, у интересу страних држава или субјеката, а са циљем да се Србији нанесе штета, и угрози национални интерес и безбедност. Сетимо се само како је својевремено Горан Свилановић украо споразуме Холбрук – Караџић и Холбрук – Милошевић, и за то до данас није одговарао. Предуго је шпијунажа и издаја била толерисана и пожељна у Србији. На тај начин ће и отклонити са себе сумње да је он сакрио тражена документа, рекао је Ного и додао:
– Јасно је и у чијем је интересу било да украде наведена документа, јер она осветљавају сами почетак кризе око Kосова и Метохије, и указују да НАТО никада није имао намеру да испоштује ниједан договор, и да шта год уради српска страна, нема никакав ефекат. Нити НАТО, као ни косовски Албанци нису испунили своје обавезе из споразума који су закључени, као и резолуција Савета безбедности УН, почевши од 1998. па до данашњег дана, објаснио је.
Ного истиче да цео случај делује још невероватније када се погледа чињеница да он у свом поседу има сва поменута документа, а надлежно министарство и надлежни министар тврде да нису свесни нити самог постојања истих, нити чињенице да их је неко можда украо из архиве министарства и тиме желео да учини недоступним нашим државним органима.
ЂИЛАС: Вучић нема углед у свету – његовом позицијом у Паризу понижена држава Србија https://t.co/1jZnZDkAYs
— СРБИН инфо (@srbininfo) November 14, 2018
– Оно што је фасцинантно је да до сада надлежни органи нису утврдили да им недостају поменути документи, јер имајући у виду да актуелна власт већ пуних шест година води такозване преговоре везане за Косово и Метохију, и несхватљиво је да до сада нико није тражио ова докумета, јер је логично да се наши преговарачи, у овом случају највиши државни званичници, упознају са свим досадашњим дешавањима везано за Косово и Метохију, а посебно на почетак кризе и 1998-1999. Ово указује да нису ни читали Резолуције Савета Безбедности УН везане за Косово и Метохију, а које претходе Резолуцији 1244, јер да су читали, видели би да Резоклуција 1203 од 24. октобра 1998. помиње споразум између војних представника СРЈ и НАТО, закључен 15. октобра 1998. Све је још чудније, када се зна да је садашњи председник Србије био министар у републичкој влади 1998-1999. и да су му ови догађаји и ови документи морали бити познати.
Држава и надлежни органи не смеју дозволити да ово питање остане нерешено. Ја сам данас поставио нова посланичка питања, писменим путем, министру одбране, управо везана за формирање комисије која би требала да истражи и утврди одговорност у вези нестанка поменутих докумената. Такође, поднео сам и предлог Народној скупштини за оснивање Анкетног одбора који би испитао цео овај случај, каже Ного који упозорава министра Вулина да ако не формира комисију, и не утврди судбину тражених докумената чини кривично дело Непријављивање кривичног дела и учиниоца, члан 332. став 2 Кривичног законика, али могуће и друга кривична дела, попут кривичног дела Помоћ учиниоцу после извршеног кривичног дела члан 333. став 2 Кривичног законика.
– Ако је сам министар сакрио постојање ових докумената, то опет представља кривично дело. Непостојање одговорности државних функционера и носилаца правосудних функција је кључни проблем Србије, и борба за успостављање принципа да свако мора одговарати за своје поступке је најважније питање за које се морамо изборити. Зато ја нећу одустати од овог случаја. За почетак министар Вулин је одговоран да утврди судбину тражених докумената, закључио је Ного на крају конференције за медије.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
