Прочитај ми чланак
Норвешка важи за “обећану земљу” и за многе Србе недосањан сан – високе плате и стандард, уређено друштво… Ипак, једна Норвежанка одлучила је да напусти све то и свој дом пронађе у Београду. А разлог њеног доласка (и останка) је још невероватнији – дошла је да ратује, али у видео игри “World of Warcraft” (WoW).
Лета 2009. одлучила да посети пријатеље и саборце које је упознала у популарној игри и да њихове фиктивне карактере споји са стварним лицима.
– То ми је било најбоље лето икада. Требало је да останем недељу дана, али сам двапут мењала авионску карту – прича Олсенова.
По повратку у домовину, иако биолог, из хобија је уписала балканске језике како би што боље разумела своје српске пријатеље, што јој је отворило нову шансу да се преко студентске размене врати у Србију.
– Стигла сам 2012. и требало је да останем шест месеци, али и даље сам овде. Успела сам да нађем посао као преводилац и то ми продужава боравак – додаје она.
Иако Норвешка пружа боље могућности, Сине ипак гласа за Србију.
– Срби увек нађу времена за своје госте и из њихове куће никада нећете отићи гладни. Понекад је и велики проблем да платите свој део у ресторану јер се сви остали „туку” ко ће да плати, а у Норвешкој не постоји таква навика.
Овде није ништа неуобичајено да питаш за правац или ћаскаш са незнанцем у градском превозу. Ако се обратите неком Норвежанину у превозу или ће се уплашити или ће мислити да сте чудак – каже Сине.
Код Београда и Србије највише воли људе, безбедност коју не осећа у Ослу, Саву и Дунав, Гардош, пијаце, свежу храну, широке булеваре у Новом Београду… и, наравно, лепо време. С друге стране, као основну ману замера саобраћај.
– Гужве су велике и има толико аутомобила у центру града. Нису само на улицама, већ блокирају и пешаке што те приморава да ходаш посред улице где ће те возачи псовати или чак и прегазити. Срби су веома љубазни и лепо се понашају у свим приликама, осим у саобраћају – додаје Сине кроз смех.
„Срби пију са више стила од Норвежана”
Сине је као разлике између два народа навела и различит говор тела, већу независнот жена (што мушкарце у Србији чини већим каваљерима), али и другачије схватање алкохола. „У Норвешкој је мото: ‘Пиј док се не будеш ваљао по поду’. Онда си као кул и сматрају те домаћим. Увек ме је то нервирало. Видела сам да Срби такође могу да попију велике количине ракије, пива и вињака, али пију са стилом и, углавном, су способни да воде рачуна о себи и другима”, закључује Сине.
(Блиц)
