Дубоко погођен судбином супруге трагично настрадалог рудара, Габријеле Марјановић из села Радовница код Трговишта и њеној четворо деце, анонимни донатор из Немачке је пожелео да им помогне. То је недавно и учинио, када је на кућну адресу ове младе удовице послао новчани дар од 100 евра.

О доброчинству овог човека, наше новинаре је обавестила Габријела, додавши да им овај новац много значи у свакодневној борби за достојанственији живот.

Хвала што мислите на нас: Габријела Марјановић са дечицом

– Нека свим нашим добротворима Бог да све најбоље. Нека их награди здрављем, срећом и радошћу, то је најмање што су заслужили. Само су нам људи из дијаспоре помогли, а од наших суграђана и државних институција нико. Рудник Грот, где је Драган погинуо, нема пара да помогне, тако нам кажу. Знамо да раде, али кога нема, тај се брзо и заборави. Посебно један рудар – прича и уздише Габријела, мајка Александра (9), Сандре (8), Хелене (2) и шестомесечне Драгане. 

На планини где живе, сваки динар је, како каже, од великог значаја, посебно што сама не може да привређује. Тамо се обично зарађује у рударским јамама или брањем и продајом огревног дрвета. Срећом, Габријела и њени малишани однедавно су остварили право на очеву пензију, која износи око 280 евра, иначе би их тек онда муке притисле.

– Треба водити рачуна о четворо деце и извести их на прави пут. Још је теже кад све падне на плећа једног родитеља. То се посебно односи на малу Хелену и бебу Драгану, која је добила име по трагично преминулом оцу, мом храбром Драгану. Време махом проводим чувајући децу, одлазећи на сеоско гробље да запалим свећу супругу, а увече да седнем са старијом децом и погледам шта имају за задатке у школи. Шта ће ми живот даље донети, не знам. Надам се да ће ми, пре свега, деца бити жива и здрава. Више од тога не очекујем. Знам да сам са Драгановим одласком на онај свет све изгубила. Љубав за цео живот, сигурност, потпору и заштиту. Судбина је тако хтела да у 31. години останем сама са децом, да бреме живота и свој крст носим онако како је записано – каже Габријела.

Боли је што се и даље живе у недовршеној кући, без основних услова за достојан живот људи у 21. веку. Живе у две собе, једине оспособљене за становање. У једној спавају Драганови родитељи, Влада и Љубинка. Ту стоји шпорет, стари „смедеревац“, па им преко дана нам служи и као дневни боравак. Друга соба је Габријелина, где у два кревета спава са дечицом. Трећа просторија је само озидана, земљана, није ни за гледање. Све ствари, било које да су, ту су. Немају ни купатило. Зато Габријелу брине како ће и шта ће кад деца мало одрасту, јер нема чиме да оспособи кућу и омогући дечици колико-толико пристојне услове за живот. 

(Вести)

Ознаке: анонимни донатор, самохрана мајка, хуманитарна помоћ.