Прочитај ми чланакНаредни хладни рат избиће између ауторитарног блока на челу са Русијом и Кином и демократским земљама света, наводи у свом чланку за „Форбс“ Андерс Кор.
Колумниста „Форбса“ препоручује властима западних сила да развију стратегију за супротстављање претњама ауторитарних држава.
Последњих неколико недеља Северна Кореја успешно је тестирала две нуклеарне ракете као да се подсмева оштрој политици председника Трампа према Северној Кореји, пише Андерс Кор. У међувремену, амерички лидер „раширио је руке“ Русији и Кини, највећим претњама демократији у свету, правдајући то потребом да се заједно са Москвом и Пекингом бори против тероризма и Северне Кореје. Ова помоћ за сада није материјализована, истиче аутор текста, и то ће бити тест Трамповог карактера.
Аутор подсећа да су након распада Совјетског Савеза многи амерички стручњаци предвиђали победу демократије и либерализма над ауторитарношћу. Међутим, недавне офанзивне операције Русије и Кине у Источној Европи и Азији показале су супротно.
Кор наглашава да су истовремено те операције изведене тако да се прошире своје територије, али да се не изазове војни одговор. Русија и Кина су искористиле савезе са Ираном и Северном Корејом да би подстакле дејства ових отпадничких држава како би се одвратила пажња са територијалних освајања Москве и Пекинга.
Истовремено, САД, Јапан, Јужна Кореја, Аустралија и Европска унија формирају алијансу засновану на заједничким вредностима учесника: демократије, људским правима и слободом говора. Међутим, у овом савезу постоји раскол између тежње народа ових земаља за миром и интересима политичке елите која ставља трговину и инвестиције изнад одбране демократије, сматра аутор чланка.
Ауторитарни блок помоћу ширења територија и дестабилизације размештања нуклеарних снага провоцира повезане сукобе који се развијају у правцу новог хладног рата. Притом се место сукоба ничим не ограничава и укључује покушаје Русије да поврати свој утицај на територији бившег СССР-а и нуклеарне програме Ирана и Северне Кореје.
Овај ауторитарни блок „баца рукавицу у лице“ демократијама широм света. И ако демократије не буду имале пуно разумевање за претње и стратегије за победу, или барем њене одразе, оне ће бити ослабљене и неће моћи да превазиђу будуће, можда озбиљније проблеме.
Одлуке демократских земаља о деловању или неделовању у економској, дипломатској и војној сфери озбиљно ће и за многе деценије, ако не и заувек, утицати на будућност демократије, мира и стабилности. Да би се постигли позитивни резултати, потребне су не само стратегије већ и заједничко учешће грађана демократских земаља који су забринути за своју мирну будућност, закључује колумниста „Форбса“.
