На SBB кабловској ТВ мрежи, коју и ми у Београду можемо да користимо, налази се и History канал. Али, поред тога што обичном гледаоцу тај ТВ канал популаризује и приближава историју и даје сијасет занимљивих података, исти тај канал врви од историјских неистина и чак намерних, ноторних лажи. Што се више ради о времену ближем данашњици, то је и више тенденциозних неистина, вероватно због тога што су њихови аутори свесни да су оне и утицајније на свест данашњег човека.

Ево само таква три “бисера“ History канала из три различите емисије различитих аутора, а које обрађују тему борби у II светском рату на Источном тј. Руском фронту.

1. У емисији о нападу Хитлерове Немачке на СССР 22.06.1941. године, приказана је војна карта по којој је напад извршен само са границе између Немачке и СССР-а у од њих тада подељеној Пољској у три правца, док јужније из правца Словачке, Мађарске и Румуније као да није ни било напада. А било га је, и те каквог, истовременог и у њему су учествовале како Немачка, тако и јединице њених савезника.

2. У другој емисији о битки за Москву саопштена је невероватна лаж. Наиме, по аутору, немачке јединице су пред Москвом саме почеле да се повлаче да би исправиле линију фронта и, баш у том моменту, уследио је совјетски контранапад, којим су Немци одбачени 250 километара западно од Москве. Невероватно. Немци стигли до Москве, до предграђа Химкија, где окрећу возила градског превоза, па се онда повукли да би исправили линију фронта. Свашта.

3. У следећој емисији о продору Црвене Армије у југоисточну Европу у другој половини 1944. године трећи аутор нас лаже на тај начин што тврди да је избијањем Црвене Армије на границе Бугарске, бугарска влада укинула своју неутралност и сврстала се на страну СССР-а против Немачке. Која бре црна неутралност Бугарске?

Ево само неколико историјских чињеница које њу најречитије демантују:

01. марта 1941. године Бугарска је приступила Тројном пакту.

На територији Бугарске налазила се немачка 12. Армија, која је са ње извршила напад на Југославију и Грчку, док бугарске као ни румунске јединице нису учествовале у нападу на Југославију, већ су обезбеђивале напад од евентуалне совјетске интервенције.

По капитулацији Југославије и Бугарска је учествовала у комадању земље и анектирала је скоро читау Македонију, као и југоисточну Србију. На те територије одмах је разместила своје две дивизије.

Током рата, бугарске јединице биле су стациониране скоро по читавој Србији, на пример, чак и у Младеновцу, и бориле су се против антифашистичког покрета и чиниле су најсуровије злочине против цивилног становништва.

Данашњи западњачки апологетски историчари никако не могу да се помире са чињеницом да су Немци и њихови многобројни савезници: Финци, Словаци, Мађари, Румуни, Италијани, Хрвати, Шпанци, Французи, Белгијанци, Скандинавци, Балтички народи изгубили рат на Источном фронту од Совјетског Савеза и лију крокодилске сузе над тужном судбином тих војника. Говорећи нам о прошлости никако не могу да се отргну од садашњости, те све те агресоре на СССР третирају не као некадашње војске утонуле у прошлост, већ као да су у питању снаге данашњег НАТО-пакта.

Такво њихово прекрајање историје, напомињем да ни један од аутора наведених емисија није Немац, тужно, жалосно и ружно је пре свега према некадашњим војницима, борцима против фашизма и нацизма са Запада због тога што њихови потомци, данашњи историчари, исказују толико благонаклон став према њиховим крвним непријатељима.

(СРБИН.ИНФО – Алекса Мијаиловић)