Прочитај ми чланакПриштина планира формирање Војске Косова као и кандидатуру за Савет Европе.
Шиптарско-окупаторски председник Владе на Косову, Рамуш Харадинај, изјавио је да ће Косову најкасније у марту бити одобрена визна либерализација, као и да ће до тада бити завршена трансформација Безбедносних снага Косова у Оружане снаге Косова.
Радио-телевизија Косова пренела је да ће Харадинај о тим темама разговарати са представницима ЕУ током посете Бриселу 18. децембра.
Стефан Сурлић са Факултета политичких наука из Београда за Спутњик каже да Харадинајева најава о формирању оружаних снага Косова представља јасан политички притисак пред наставак разговора са Београдом.
„Мислим да ће Приштина покушати да оснивање Заједнице српских општина повеже са подршком формирању војске. Такође, формирање војске би у њиховим очима била компензација за евентуалне велике уступке Београду. Међутим, оно што стоји на том путу је досадашњи чврст став српске стране да неће подржати формирање војске Косова ни у ком случају. Зато претпостављам да је реч о стратегији Харадинаја да управо то питање формирања војске буде повезано са неким питањем које је у интересу како Београда тако и Брисела“, оцењује Сурлић.
Према његовим речима, овде је више реч о симболима, а мање о суштини.
„За Приштину је симболички важно да се то зове војска, иако постојеће косовске Безбедносне снаге већ функционишу по принципима војске. Такође, Косово није у могућности да овом тренутку издваја већа средства за војни буџет, а ни НАТО-у није у интересу да тамо постоји јака војска, будући да на тај начин имплицитно утиче на смањење утицаја и присуства Алијансе на Косову. Какав ће бити одговор Брисела када је ово у питању пре свега зависи од интереса НАТО земаља, док се Брисел пре свега фокусира на процес нормализације односа између Београда и Приштине“, напомиње Сурлић.
На питање колико је реална кандидатура Косова у Савету Европе, коју је Харадинај такође најавио, Сурлић каже да учлањење у СЕ захтева дужи временски период.
„Приштина очекује да ће Србија, након најављеног споразума о нормализацији односа, дати Косову подршку за чланство у међународним институцијама, укључујући и Савет Европе, што би могло да значи да би за две године евентуално уз пристанак Београда, Приштина могла да да постане чланица СЕ. Међутим, то остаје отворено питање и све зависи од тога како ће изгледати тај финални споразум о нормализацији односа“, објашњава саговорник Спутњика.
Сурлић додаје да је питање шта је све досад заправо учињено мимо подршке Србије, као и да ли и без сагласности Београда Приштина може да добије чланство у Савету Европе.
„Већ смо имали примере да је уз подршку западних пријатеља, који већ одавно стоје уз независност Косова, Приштина успела да се учлани у многе међународне организације без пристанка Србије“, закључује Сурлић за Спутњик.
